Oskarovska groznica definitivno je počela u ovo kasno leto na Venecijanskoj laguni, više od 9.000 kilometara udaljenoj od Dolbi teatra u Los Anđelesu, gde će 2. marta biti upriličena 97. dodela Oskara. I Festival u Veneciji i Holivud su zadovoljni. Svi, osim predstavnika medija kojima je bila uskraćena mogućnost intervjua s potencijalnim oskarovcima. Holivudski producenti kažu da im se to nije uklopilo u marketinšku agendu. Jednostavno, može im se.
Zašto Mostra privlači Holivud
Sada je već više nego jasno da je Mostra rani i neprikosnoveni vesnik filmova koji ulaze u trku za Oskara i druge važne godišnje američke filmske nagrade. Po broju takvih naslova, rediteljskih imena, priča i uloga koje smo videli u Veneciji, ove godine možda je čak postignut i rekord i sigurno dokaz da je ovaj festival postao holivudska predselekcija za naslove koje treba u finalu godine nagraditi.
A zašto baš festival na Mostri privlači holivudsku elitu? Zato što je Američka filmska akademija, pre dve decenije, odlučila da dodelu Oskara pomeri s kraja marta na kraj februara. Nemački pandan Veneciji i drugi najznačajniji festival A kategorije Berlinale, koji je do tada bio odskočna daska za oskarovske kandidate, pomeranjem svečane ceremonije dodele nagrada Američke filmske akademije, izgubio je tu poziciju, a zlatnog pijedestala se domogla Mostra, kao dobra platforma za filmove s oskarovskim aspiracijama.
Spisak onih koji su s Lida kretali ka osvajanju prestižne pozlaćene statuete u protekle dve decenije sada je već dugačak, od Planine Broukbek, Gravitacije, Čoveka-ptice, La la lenda, filmova Pod lupom i Oblik vode do Džokera ili Zemlje nomada. Svi su nakon osvajanja Zlatnog lava dobili i Oskare u različitim kategorijama, a većina njih i za najbolji film! Ove godine, izvesno je da su nominacije obezbedili Anđelina Džoli za ulogu u biografskoj drami o Mariji Kalas u režiji sada već iskusnog Čileanca Pabla Larejna, kao i bivši Džejms Bond – Danijel Krejg, sada u ulozi američkog iseljenika homoseksualne orijentacije u najkontroverznijem filmu Mostre Kvir, kojeg je italijanski reditelj Luka Gvadanjino režirao po čuvenom romanu Vilijama Barouza, istaknutog predstavnika američke bit generacije koja je živela život umetničkim plućima i brisala granice između realnosti i fikcije.
U redu za nominacije našli su se i horor komedija Bitlđus, Bitlđus Tima Bartona, provokativni triler Babygirl Nikol Kidman, akciona komedija Vukovi sa Bredom Pitom i Džordžom Klunijem, ali i nastavak pobedničkog filma Mostre 2019. Džoker, u kome je oskarovac Hoakin Finiks dobio pojačanje – Lejdi Gagu, s kojom sada igra ludilo udvoje, što je ujedno i podnaslov ovog filma Toda Filipsa, sada urađenog kao – mjuzikl!
Almodovarov portret prijateljstva
Ipak, red je da se fokusiramo na pobednički film Mostre 2024. Susedna soba Pedra Almodovara, prvog koji je španski filmski mag snimio u američkoj produkciji (za Sony produkciju) s holivudskim zvezdama Džulijen Mur i Tildom Svinton. Da, naravno, dobio je Zlatnog lava za najbolji film 81. festivala, međutim s obzirom na to da je reč o još jednom u nizu, u poslednje vreme ne tako slavnih dela najvećeg reditelja španskog filma, ne postoje garancije da će mu pripasti i ona glavna zlatna statueta ili nominacija u najmanju ruku. Reč je o tihoj drami, filmu blažem od mnogih njegovih ranijih radova. Susedna soba je adaptacija romana Sigrid Nunjez u kome se duboko istražuju prijateljstvo i smrt. Činjenica je da se Almodovar često u svojim filmovima bavio tugom, gubitkom, lepotom, ludilom i to kroz žensku perspektivu. I zapravo dve glumice provode pred kamerama, zajedno, najveći deo filma. A utisak je da smo ih već mnogo puta gledali u sličnim izdanjima i da već dugo glume jednu te istu ulogu. Murova je u vrtlogu emocija i psihičke fragilnosti. Nasuprot njoj, Svintonova je zapanjujuće mirna žena koja se davno pomirila sa smrću i dočekuje je kao svoj poslednji čin. A šta je tema? Eutanazija. Film nije politički komentar o pravu na dostojanstvenu smrt niti debata o moralnosti eutanazije. On je portret prijateljstva – njegove bliskosti i topline.
Činjenica je da se Almodovar često u svojim filmovima bavio tugom, gubitkom, lepotom, ludilom kroz žensku perspektivu, ali Susedna soba nagrađena Zlatnim lavom ipak je znatno blaža od njegovih ranijih radova
Kada književnica Ingrid (Džulijen Mur) sazna da je njena prijateljica Marta (Tilda Svinton), bivša ratna dopisnica u bolnici teško bolesna, odlazi da je poseti nakon čega stare prijateljice počinju da povezuju sećanja, sećanja na život, bivše ljubavnike i slično, što pokreće brojna pitanja o životu i smrti. Međutim, Ingrid, koja se duboko boji smrti, suočava se s ekstremnim osećanjima kada Marta zatraži od nje da bude „u sobi pored” dok uzima pilulu za eutanaziju i okončava svoj život pod sopstvenim uslovima. Ingrid pristaje, ali je obuzeta anksioznošću dok gleda kako se Marta mirno približava kraju svog života.
Film se uglavnom oslanja na krupne i srednje krupne kadrove, što omogućava gledaocu da provede filmsko vreme s dve prijateljice koje se bore s nekim od najnepoznatijih pitanja univerzuma. I to bi bilo to na temu „susedne sobe”. Ništa novo i specijalno od Almodovara!
Tematizacija seksualnosti
Ako će po nečemu 81. Mostra biti upamćena, to su provokativne uloge Nikol Kidman i Danijela Krejga u najkontroverznijim filmovima ove festivalske edicije – erotskoj drami Holanđanke Haline Rejn Babygirl i Gvadanjinov Kvir.
Iako je zaslužio Pehar Volpi za svoju najbolju ulogu u karijeri, Danijel Krejg je iz Venecije otišao praznih ruku. Ali, po svoj prilici, obezbedio je nominaciju za Oskara za smelu, beskompromisnu interpretaciju u ovom filmu. Sada već bivši 007 briljira u ulozi iscrpljenog, autodestruktivnog američkog iseljenika homoseksualca, rastrzanog neuzvraćenom ljubavlju u filmu Kvir Luke Gvadanjina. Film, baš kao i Barouzov roman istražuje hemijske zavisnosti, ali još više zavisnost od osobe koja vas nikada neće voleti onako kako vi želite, ma koliko se trudili da osvojite njenu naklonost – bilo kroz šarm, opijenost drogom ili čak odlazak u najudaljenije delove džungle. Priča je smeštena u posleratni Meksiko Siti. Krejgov lik Vilijam Li luta glavnim gradom u potrazi za ljubavlju zlatokosog mornara Eugena Alertona kojeg tumači Dru Starki. Ovaj neuhvatljivi mornar nikada jasno ne definiše svoju seksualnost, ali to ne sprečava Lija da ga opsesivno prati, upuštajući se u alkoholizam i opijumske izlete. Film započinje u Meksiku, a završava se u ekvadorskoj džungli. Stilski izbori koje Gvadanjino pravi kroz ovu provokativnu dramu (hodanje kroz džunglu je kao da ste se i sami našli u njoj) zanimljiviji su od same centralne priče, jer je roman Kvir, kako je i sam priznao, njegova ljubav iz tinejdžerskih dana.
Uz film Brutalista Brejdija Korbeta, koji je od početka važio za favorita a završio kao drugoplasirani, film Kvir je jedno od onih ostvarenja koje je zaobiđeno u podeli nagrada, ali kome oskarovski niz tek predstoji.
