Gospodin Miroljub je u pravu.
Ovaj film je također i preglumljen i prešmiran u rangu najgorih kinematografskih zlodela Jovana Markovića i recimo Dragoslava Lazića. Loš pokušaj savremenog italijanskog filma. Prenaglašen. Amaterski, poput studentskog filma, samo snimljen skupom kamerom. Neko će reći godarovski – “staviš neko ćebe na livadu, uzmeš klapnu i vikneš ekšn”;
Sve vreme pokušavam da opravdam ovaj film – te nastavak Jutarnjeg smeha, tj početak, pa onda neki optimizam (preterani), pa 3-4 dobre fotografije, ali sve je to kilavo i nedokuvano.
Možda je vama sa strane zanimljivo da gledate kako žive “srećne šumadijske porodice” i to, ali mene ovde ništa ne fascinira i nisam uspeo da uočim nikakvu umetničku vrednost.
Зашто су са ове теме нестали сви коментари (уз наслов пише да их има 10)? И није само са ове, негде их има, негде нема.
Важно нам је да можемо да продискутујемо са истомишљеницима и неистомишљеницима, да разменимо аргументе.
Молим да погледате шта се то десило.
Ко се боји магичног (магијског) реализма још?
Ко се боји откривања чаробних ствари на овом свету?
За данас толико, без повлађивања у толикој мери да се сматра бољим филмом од Ђорђевићевог првенца, филма Мој јутарњи смех, такође је још један бриљантан филм. Дефинитивно, он то јесте!
И није тешко уживати у чаролији живота, само треба знати да се лубеница не ренда. Отвориш душу, загризеш и епифанија не изостане.
Teoretski gledano, deo filma sa Kikom zaista funkcioniše tako. Siguran sam da i Đorđević to zna i da niko na to ne treba da mu skreće pažnju. Međutim, ta scena, ti kadrovi, nadilaze film kojeg možda zaista opterećuju ali zato oslobađaju duše čitavog ansambla. Da bi je razumeli neophodno je znati da je Kika zaista postojala. Slavica Urošević, čiju sliku vidimo uramljenu na bini u sceni komemoracije, stvorila je generacije malih glumaca u Kragujevcu, od kojih su mnogi nastavili profesionalne karijere. Svi koje vidimo u toj sceni komemoracije u pozorištu su upravo “njena deca”. I sve što čujemo u toj sceni nije izmišljen tekst. Možda je film zbog te scene slabiji, ali su čitav ansambl kao i Đorđević pokazali pravu emociju i poštovanje prema osobi od koje su mnogo naučili. Svesna žrtva na uštrb estetike koja se oprašta, a koja ih kao ljude izdiže iznad trenutka.
Zaista, skoro nisam odgledao ovakav film. Totalno neopterećijuć, priča iz svakodnevnog života, kakva bi zapravo i trebalo da bude, film je totalno osveženje, za razliku od ovih nerealnih „blokbastera“. Naravno da postoji nepotrebnih delova u filmu koji se ne uklapaju u celinu, ali sve je to zanemarljivo kad vidite osmehe na licima ljudi nakon projekcije. Da, radnja je spora, ništa se ne dešava, prvih pola sata se razmišljate da li da izadjete iz bioskopa, ali onda film počinje da vas lomi, kida.. I zadirkuje svaki osećaj koji imate u telu. Čas se nasmejete, čas bi da zaplačete.. Podseti vas na to kako je biti obićan čovek.. E to, to je ubodena suština ovog filma.
Poštovani, zapažam da previše u ovom tekstu ima hrvatskih reči i izraza („iznimka“, „uistinu“, „…ako ga se stavi“, „učinkovitim“ itd.) a ne vidim potrebu za tim jer u našem jeziku ima dovoljno adekvatnih reči. Nije problem što je hr, isti bi mi komentar bio i da je bilo koji drugi, želim samo dobronamerno da istaknem da imamo odgovornost da negujemo svoj jezik i taj zdravi i normalni patriotizam. Inače, kupujem i čitam Radar od prvog broja i silno sam se obradovala što se pojavio, ali bih volela da uvažite ove moje opaske. U ime neke naše obnove, spasa od ovoga što nas je sa ovom vlašću snašlo, pa krenimo eto od kulture i jezika. Puno pozdrava!
Poštovani, zapažam da previše u ovom tekstu ima hrvatskih reči i izraza („iznimka“, „uistinu“, „…ako ga se stavi“, „učinkovitim“ itd.) a ne vidim potrebu za tim jer u našem jeziku ima dovoljno adekvatnih reči. Nije problem što je hr, isti bi mi komentar bio i da je bilo koji drugi, želim samo dobronamerno da istaknem da imamo odgovornost da negujemo svoj jezik i taj zdravi i normalni patriotizam. Inače, kupujem i čitam Radar od prvog broja i silno sam se obradovala što se pojavio, ali bih volela da uvažite ove moje opaske. U ime neke naše obnove, spasa od ovoga što nas je sa ovom vlašću snašlo, pa krenimo eto od kulture i jezika. Puno pozdrava!
Epifanija izostaje ….?
Ali toplina , sjaj , nežnost i ljubav definitivno ostaje.Prosečan gledalac…sa zrnom duše ,iz bioskopa izlazi oplemenjen.A svrha umetnosti je baš to?!
Gospodin Miroljub je u pravu.
Ovaj film je također i preglumljen i prešmiran u rangu najgorih kinematografskih zlodela Jovana Markovića i recimo Dragoslava Lazića. Loš pokušaj savremenog italijanskog filma. Prenaglašen. Amaterski, poput studentskog filma, samo snimljen skupom kamerom. Neko će reći godarovski – “staviš neko ćebe na livadu, uzmeš klapnu i vikneš ekšn”;
Sve vreme pokušavam da opravdam ovaj film – te nastavak Jutarnjeg smeha, tj početak, pa onda neki optimizam (preterani), pa 3-4 dobre fotografije, ali sve je to kilavo i nedokuvano.
Možda je vama sa strane zanimljivo da gledate kako žive “srećne šumadijske porodice” i to, ali mene ovde ništa ne fascinira i nisam uspeo da uočim nikakvu umetničku vrednost.
Mnogo buke ni oko čega.
Зашто су са ове теме нестали сви коментари (уз наслов пише да их има 10)? И није само са ове, негде их има, негде нема.
Важно нам је да можемо да продискутујемо са истомишљеницима и неистомишљеницима, да разменимо аргументе.
Молим да погледате шта се то десило.
Свако добро!
Što bi rekao Duško Radović: „Stiže proleće, žao mi je svih onih kojima to nije važno“.
Ovaj film je Proleće.
Ко се боји магичног (магијског) реализма још?
Ко се боји откривања чаробних ствари на овом свету?
За данас толико, без повлађивања у толикој мери да се сматра бољим филмом од Ђорђевићевог првенца, филма Мој јутарњи смех, такође је још један бриљантан филм. Дефинитивно, он то јесте!
И није тешко уживати у чаролији живота, само треба знати да се лубеница не ренда. Отвориш душу, загризеш и епифанија не изостане.
Predivno ste sročili komentar, Radmila!
Ah, Miroljube…
Deluje da ste baš u minus fazi…
Javite se da probamo da popravimo nešto…
Jelisaveta Jakonjić
psihoterapeut
Teoretski gledano, deo filma sa Kikom zaista funkcioniše tako. Siguran sam da i Đorđević to zna i da niko na to ne treba da mu skreće pažnju. Međutim, ta scena, ti kadrovi, nadilaze film kojeg možda zaista opterećuju ali zato oslobađaju duše čitavog ansambla. Da bi je razumeli neophodno je znati da je Kika zaista postojala. Slavica Urošević, čiju sliku vidimo uramljenu na bini u sceni komemoracije, stvorila je generacije malih glumaca u Kragujevcu, od kojih su mnogi nastavili profesionalne karijere. Svi koje vidimo u toj sceni komemoracije u pozorištu su upravo “njena deca”. I sve što čujemo u toj sceni nije izmišljen tekst. Možda je film zbog te scene slabiji, ali su čitav ansambl kao i Đorđević pokazali pravu emociju i poštovanje prema osobi od koje su mnogo naučili. Svesna žrtva na uštrb estetike koja se oprašta, a koja ih kao ljude izdiže iznad trenutka.
Zaista, skoro nisam odgledao ovakav film. Totalno neopterećijuć, priča iz svakodnevnog života, kakva bi zapravo i trebalo da bude, film je totalno osveženje, za razliku od ovih nerealnih „blokbastera“. Naravno da postoji nepotrebnih delova u filmu koji se ne uklapaju u celinu, ali sve je to zanemarljivo kad vidite osmehe na licima ljudi nakon projekcije. Da, radnja je spora, ništa se ne dešava, prvih pola sata se razmišljate da li da izadjete iz bioskopa, ali onda film počinje da vas lomi, kida.. I zadirkuje svaki osećaj koji imate u telu. Čas se nasmejete, čas bi da zaplačete.. Podseti vas na to kako je biti obićan čovek.. E to, to je ubodena suština ovog filma.
Poštovani, zapažam da previše u ovom tekstu ima hrvatskih reči i izraza („iznimka“, „uistinu“, „…ako ga se stavi“, „učinkovitim“ itd.) a ne vidim potrebu za tim jer u našem jeziku ima dovoljno adekvatnih reči. Nije problem što je hr, isti bi mi komentar bio i da je bilo koji drugi, želim samo dobronamerno da istaknem da imamo odgovornost da negujemo svoj jezik i taj zdravi i normalni patriotizam. Inače, kupujem i čitam Radar od prvog broja i silno sam se obradovala što se pojavio, ali bih volela da uvažite ove moje opaske. U ime neke naše obnove, spasa od ovoga što nas je sa ovom vlašću snašlo, pa krenimo eto od kulture i jezika. Puno pozdrava!
Poštovani, zapažam da previše u ovom tekstu ima hrvatskih reči i izraza („iznimka“, „uistinu“, „…ako ga se stavi“, „učinkovitim“ itd.) a ne vidim potrebu za tim jer u našem jeziku ima dovoljno adekvatnih reči. Nije problem što je hr, isti bi mi komentar bio i da je bilo koji drugi, želim samo dobronamerno da istaknem da imamo odgovornost da negujemo svoj jezik i taj zdravi i normalni patriotizam. Inače, kupujem i čitam Radar od prvog broja i silno sam se obradovala što se pojavio, ali bih volela da uvažite ove moje opaske. U ime neke naše obnove, spasa od ovoga što nas je sa ovom vlašću snašlo, pa krenimo eto od kulture i jezika. Puno pozdrava!
Film je predivan, ali uvek ima kompleksasa koji traze dlaku u jajetu da bi pokazali svoju superiornost! Zalosno! Ljudi idite u bioskop i uzivajte!
Epifanija izostaje ….?
Ali toplina , sjaj , nežnost i ljubav definitivno ostaje.Prosečan gledalac…sa zrnom duše ,iz bioskopa izlazi oplemenjen.A svrha umetnosti je baš to?!