Odlična recenzija, hvala!
Mada, ovaj deo jeste upitan:
„Ludilo u dvoje je njegov radikalni antipsihoanalitički okvir. Nema nesrećnog detinjstva, nema disfunkcionalne porodice (majka je takođe surovo ubijena!) i Džoker nije biće koje je svoje zločine izvršilo pomračena uma. Njegova ubistva su počinjena svesno i s predumišljajem, okrutno i bez zadrške.“
Ubistva jesu počinjena svesno, bez pomračenog uma, ali zar osvrt na nesrećno detinjstvo, i disfunkcionalnu „porodicu“ nisu jasno predstavljeni od samog DŽokera u fimu?
ovaj hvalospev filmu me asocira na poučnu priču o slikaru kome je dojadilo prenemaganje blazirane publike i na surov način im pokazao koliko veze nemaju sa slikarstvom. Stavio je štafelaj ispred konja koji je mahao repom i slikar je mahao svojom četkicom onako kako i konj repom. Sve je to lepo snimio i posle izložbe u galeriji, pokazao umišljenim kritičarima šta su proglasili za remek delo. Oba filma su teška boleština, valjda otud i izbor glavnog glumca koji i sam ima teške traume iz detinjstva i nije u viklu. Obično smeće.
Odlična recenzija, hvala!
Mada, ovaj deo jeste upitan:
„Ludilo u dvoje je njegov radikalni antipsihoanalitički okvir. Nema nesrećnog detinjstva, nema disfunkcionalne porodice (majka je takođe surovo ubijena!) i Džoker nije biće koje je svoje zločine izvršilo pomračena uma. Njegova ubistva su počinjena svesno i s predumišljajem, okrutno i bez zadrške.“
Ubistva jesu počinjena svesno, bez pomračenog uma, ali zar osvrt na nesrećno detinjstvo, i disfunkcionalnu „porodicu“ nisu jasno predstavljeni od samog DŽokera u fimu?
Ova recenzija je čisto učitavanje smisla u filmsku celinu koja smisla nema.
Koga te besmislice još zanimaju
Pompezna recenzija jednog smeća od filma.
Film je tesko sranje.
ovaj hvalospev filmu me asocira na poučnu priču o slikaru kome je dojadilo prenemaganje blazirane publike i na surov način im pokazao koliko veze nemaju sa slikarstvom. Stavio je štafelaj ispred konja koji je mahao repom i slikar je mahao svojom četkicom onako kako i konj repom. Sve je to lepo snimio i posle izložbe u galeriji, pokazao umišljenim kritičarima šta su proglasili za remek delo. Oba filma su teška boleština, valjda otud i izbor glavnog glumca koji i sam ima teške traume iz detinjstva i nije u viklu. Obično smeće.