„Pokušavam da gotovo ’neracionalno’ pristupim knjigama“ – rekao nam je ranije Filip Klodel (1962), francuski književnik koji je upravo postao novi predsednik Akademije Gonkur. „Zanima me kako dela ulaze u mene i šta u meni bude. Ima onih koje čitate sa zadovoljstvom, a zaboravite posle dva dana. Druga se čitaju teško, neprijatno je, ali idete napred. Zatvorite knjigu, ne znate šta mislite o njoj, ali sledećih nedelja, meseci, godina, još uvek radi u vama. Eto, to tražim: način na koji delo ispuni, koliko dugo ostane.“
Pisac tridesetak naslova (romana, novela, pripovedaka, pesama, drama), te scenarista i reditelj četiri igrana filma (dobitnik Cezara, Bafte) – predaje i književnost i scenario. Član žirija za dodelu Gonkurove nagrade postao je 2012; pre pevao u pank bendu. Putuje, svira gitaru, planinari, voli triatlon, fotografiju. Ode i na pecanje.
Romani Sive duše (Narodna knjiga, 2005; prevod: Petar Mišović), Brodekov izveštaj (Laguna, 2008; prevod: Gordana Breberina) – počinju dolaskom neznanca u malu, zatvorenu sredinu gde će obaviti nekakvu „istragu“. Tema koja se ponavlja…
No, ovde donosimo fragment iz Zveketa ključeva (Narodna knjiga, 2006; prevod: Olivera Jezdimirović), te vrlo kratke proze u kojoj pripoveda kako je redovno ulazio u zatvor da robijašima predaje književnost:
„Jedna manja grupa zatvorenika redovno se okupljala da bi snimala tekstove. U pitanju je bilo stvaranje neke vrste fonoteke za slepe. Ponekad sam zamišljao slepe kako slušaju te glasove, glasove koji su i sami na neki način bili slepi.“