Слављење кримоса и то двоструког убице. Шта рећи, не о њему јер је он све сам показао, него о средини која не само да правда кримосе него их и уздиже.
Tja, kakav vam je nik, takvi su vam i komentari!
Kao i uvek, nerazumevanje uzroka i posledica događaja u društvu! Kao i uvek, komentarisanje na temu o kojoj ne znate dovoljno, pa su i zapažanja površna!
Samo me jedna stvar zanima, otkada je Laušević u vašoj glavi postao i krimos. Izgleda da vama neko napadne brata, vi bi samo ravnodušno rekli Tja!
U pravnom i moralnom smislu, ljudi koji nekoga ubiju u nužnoj odbrani ne nazivaju se ubicama, jer se taj termin primarno koristi za osobe koje su počinile krivično delo ubistva sa jasnom namerom, iz predumišljaja ili iz nehata.
Kako ni sam glumac, gorštačke naravi nije umeo da nađe meru u životu, tako se i dalje u ovoj sredini prebogatoj glumcima i piscima traži Lauševićeva umetnička strana, a zaboravlja zla kob. Čini se da je ovaj nemirni i virulentni karakter srpska javnost čisti i potom nudi kao unapređenu verziju za dalju upotrebu. Nama ostaje zločin i karakter kao zaostavština, a čistu umetnost nudimo svima na upotrebu. Drugim rečima prodajemo sebe da bi sebe spasili.
Eh, crni Nikola, šta vi ovde trabunjate! Nazivate Lauševića virulentnim karakterom iako pre tog nemilog događaja nije bio poznat po agresivnom ponašanju.
Inače, ti likovi koji su ga napali, glavna zabava im je bila da polupijani izazivaju nepotrebne tuče u nekom lokalu i pretuku nekoga ko se slučajno zatekne tamo gde su i oni. Znamo svi takve siledžije. Slični su onima koji su obitavali u Ćacilendu.
Dakle, to su bili obični nasilnici, koji bi verovatno ubili Lauševića i njegovog brata da on nije imao pištolj. A ubiti nekoga u samoodbrani ne može da se poredi sa ubistvom sa predumišljajem.
Dragi, neponovljivi Zarko Lausevic.
Komentar je Jedan, ali vredan.
Dodala bih, ZLA KOB koja, se pojavila u njegovom zivotu, bio je Radikal sa, imenom Vojislav I prezimenom SESELJ.
Pratio ga je, dok ga, nije unistio.
Ne zaboravite.
To sad slobodarskom narodu sa, Studentima, radi ON, sa, svojim ucenikom.
Neka nam je Bog u pomoci.
Zla kob
Kroz Lauševu tragičnu sudbinu ogleda se sav jad i beda našeg regiona. Prošao je dug put od jugoslovenske filmske zvezde, zatvorenika, prognanika i povratnika, koji je na kraju uspeo da se vrati svojoj profesiji na najbolji mogući način.
Mada, u svom tom zlu postoji i jedna pozitivna strana. Da se to nije dogodilo, Laušević verovatno nikada ne bi postao odličan pisac. Njegova biografska trilogija najbolje ilustruje kroz kakav pakao je taj inteligentan i darovit čovek prošao.
Nadam se da je u nekoj humanijoj dimenziji od ove naše pronašao večni mir kome je toliko stremio.
Слављење кримоса и то двоструког убице. Шта рећи, не о њему јер је он све сам показао, него о средини која не само да правда кримосе него их и уздиже.
Tja, kakav vam je nik, takvi su vam i komentari!
Kao i uvek, nerazumevanje uzroka i posledica događaja u društvu! Kao i uvek, komentarisanje na temu o kojoj ne znate dovoljno, pa su i zapažanja površna!
Samo me jedna stvar zanima, otkada je Laušević u vašoj glavi postao i krimos. Izgleda da vama neko napadne brata, vi bi samo ravnodušno rekli Tja!
U pravnom i moralnom smislu, ljudi koji nekoga ubiju u nužnoj odbrani ne nazivaju se ubicama, jer se taj termin primarno koristi za osobe koje su počinile krivično delo ubistva sa jasnom namerom, iz predumišljaja ili iz nehata.
Kako ni sam glumac, gorštačke naravi nije umeo da nađe meru u životu, tako se i dalje u ovoj sredini prebogatoj glumcima i piscima traži Lauševićeva umetnička strana, a zaboravlja zla kob. Čini se da je ovaj nemirni i virulentni karakter srpska javnost čisti i potom nudi kao unapređenu verziju za dalju upotrebu. Nama ostaje zločin i karakter kao zaostavština, a čistu umetnost nudimo svima na upotrebu. Drugim rečima prodajemo sebe da bi sebe spasili.
Eh, crni Nikola, šta vi ovde trabunjate! Nazivate Lauševića virulentnim karakterom iako pre tog nemilog događaja nije bio poznat po agresivnom ponašanju.
Inače, ti likovi koji su ga napali, glavna zabava im je bila da polupijani izazivaju nepotrebne tuče u nekom lokalu i pretuku nekoga ko se slučajno zatekne tamo gde su i oni. Znamo svi takve siledžije. Slični su onima koji su obitavali u Ćacilendu.
Dakle, to su bili obični nasilnici, koji bi verovatno ubili Lauševića i njegovog brata da on nije imao pištolj. A ubiti nekoga u samoodbrani ne može da se poredi sa ubistvom sa predumišljajem.
Dragi, neponovljivi Zarko Lausevic.
Komentar je Jedan, ali vredan.
Dodala bih, ZLA KOB koja, se pojavila u njegovom zivotu, bio je Radikal sa, imenom Vojislav I prezimenom SESELJ.
Pratio ga je, dok ga, nije unistio.
Ne zaboravite.
To sad slobodarskom narodu sa, Studentima, radi ON, sa, svojim ucenikom.
Neka nam je Bog u pomoci.
Zla kob
Kroz Lauševu tragičnu sudbinu ogleda se sav jad i beda našeg regiona. Prošao je dug put od jugoslovenske filmske zvezde, zatvorenika, prognanika i povratnika, koji je na kraju uspeo da se vrati svojoj profesiji na najbolji mogući način.
Mada, u svom tom zlu postoji i jedna pozitivna strana. Da se to nije dogodilo, Laušević verovatno nikada ne bi postao odličan pisac. Njegova biografska trilogija najbolje ilustruje kroz kakav pakao je taj inteligentan i darovit čovek prošao.
Nadam se da je u nekoj humanijoj dimenziji od ove naše pronašao večni mir kome je toliko stremio.