Aktuelni trenutak u kome se zatekla srpska kinematografija, jedinstven je u njenoj istoriji.
U godini u kojoj se ne održavaju ili se poništavaju konkursi u kulturi, u kojoj najstariji i najvažniji domaći filmski festivali nisu ili neće biti održani, dok se oni održani dovode na ivicu opstanka, u godini u kojoj država suprotno zakonima Republike Srbije ne finansira sopstveni interes – domaću filmsku proizvodnju, pokreće se Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru.
Potreba za jednim festivalom opšteg formata nije sporna, ali proglašavanje festivala na Zlatiboru za nacionalni, ne zasniva se ni na kakvom legitimnom procesu.
Ovaj festival osnovan je izvan svih pravila i kulture komunikacije, bez uvida stručne javnosti, bez poziva na mišljenje i učešće bilo kom od reprezentativnih i relevantnih filmskih udruženja u zemlji.
Stvaranje nacionalnog festivala predstavlja zabrinjavajući pokušaj privatizacije i uzurpacije kulture zarad njene instrumentalizacije u dnevno-političke svrhe, i kao takav uvredu za celokupnu filmsku zajednicu
I dok je prilikom osnivanja festivala koji bi trebalo da bude opšte dobro i koji se finansira državnim sredstvima, celokupna stručna javnost u zemlji u potpunosti ignorisana, u njegovom pokretanju, organizaciji i odborima učestvuju gotovo svi najbliži saradnici inicijatora festivala i njegove privatne produkcijske kuće.
Uz ovu, i činjenicu da je za mesto održavanja odabran njegov rodni kraj, postaje očigledno da je ovaj festival, pre bilo čega drugog, politička nagrada samom inicijatoru.
U vremenu u kome je glavni kriterijum za izbor projekata za finansiranje, kao i za izbor srpskog kandidata za Oskara, postala politička podobnost njihovih autora, dok se istovremeno najbolji autori stavljaju na „crne liste“, stvaranje nacionalnog festivala, na potpuno arbitraran način, mimo svih profesionalnih standarda, predstavlja zabrinjavajući pokušaj privatizacije i uzurpacije kulture zarad njene instrumentalizacije u dnevno-političke svrhe, i kao takav uvredu za celokupnu filmsku zajednicu.
Ne možemo pristati na simulaciju normalnog života, i ne smemo i nećemo davati legitimitet događaju koji želi da se postavi kao zamena za urušeni sistem
Zbog svega navedenog, pozivamo domaću kinematografsku javnost – filmske autore, producente, glumce, autore doprinosa, kritičare, medije i sve druge učesnike u kulturi, na potpuni bojkot ovog festivala. Ne možemo pristati na simulaciju normalnog života, i ne smemo i nećemo davati legitimitet događaju koji želi da se postavi kao zamena za urušeni sistem.
Ovo nije pitanje jednog festivala, već borba za očuvanje integriteta celokupne srpske kinematografije.
