Posle 40 godina izuzetno uspešne glumačke a potom i producentske karijere, prethodna godina bila je posebno značajna za Nikol Kidman. Imala je glavne uloge u mini-serijama od po šest epizoda Expats u režiji Lulu Vang i Idealan par u režiji Suzan Bir, kao i u Netfliksovom filmu Porodična afera koji su kritičari nazvali „njenom prvom pravom glavnom ulogom u romantičnoj komediji“. Tu je i druga sezona serije Lioness, a upravo je za HBO krenulo snimanje treće sezone serije Nevine laži. Osim glume, Nikol Kidman se u pomenutim projektima pojavljuje i u ulozi producenta. Pored svega navedenog, najviše će u minuloj godini biti upamćena po ulozi u filmu Požuda za koji je u septembru na festivalu u Veneciji osvojila nagradu za najbolju glumicu, a koji je studio A24 lansirao za Božić, te je prošle nedelje stigao i u naše bioskope.
Retko ko je ravnodušan na pojavu ove glumice. Postoje mnogo bolje i talentovanije od nje, ali nekako su je svi zavoleli i na neki način je prihvatili sa njenom dobro držećom postavkom uloge koju poslednjih godina često glumi
Nikol Kidman u Požudi igra ulogu moćne žene Romi, direktorke kompanije za automatsku robotiku. Upoznajući tek pristiglog dosta mlađeg pripravnika (Haris Dikinson) kome je nadređena, započinje flert, a potom i ljubavnu aferu. Osim poslovne karijere, takvom odlukom dovodi u pitanje opstanak porodice i dve decenije skladnog braka s pozorišnim rediteljem (Antonio Banderas) i dve divne ćerke, tinejdžerke.
Haris Dikinson je ostvario upečatljivu ulogu i dostojno parirao kao partner Kidmanovoj. Od debitantskog Štakori sa plaže (2017), preko nekoliko zapaženih uloga, istakao se i u Trouglu tuge Rubena Oslunda i sada je već glumac na koga računamo. Pored Požude, zaigrao je i kod Stiva Mekvina u filmu Blitz, istorijskoj ratnoj drami o bombardovanju Londona tokom Drugog svetskog rata. U Požudi je bio neka vrsta „sunđera“ koji će da apsorbuje Kidmanovu nesigurnost i neodlučnost, ističući glumački talenat sa kojim pokušava da prevaziđe svoju partnerku u kvalitetu dobijene uloge.
Rediteljka i scenaristkinja filma Halina Rejin, poznata po hororu o adolescentimaTela, tela, tela, od početka je pisala ulogu Romi za Kidmanovu. Bio bi ovo još jedan u nizu erotskih trilera i priča o ženskoj nezavisnosti i potrebi da se suprotstavi svetu uspešnih muškaraca da nije otišla malo dublje u istraživanju ženske ranjivosti, stida i unutrašnjeg besa koji proizlaze iz nezadovoljstva sobom.
Seksualne igrarije
Kroz aferu Dikinsona i Kidmanove pratimo istraživanje ljudskog uma i postavljanje pitanja zašto činimo stvari koje činimo. Kidmanova je radoznala da otkriva sopstvenu prirodu i istražuje strahove s kojima se nosi. Koliko je ona spremna da se prepusti uživanju onoga o čemu mašta? Dugo vremena je pokušavala da svoje fantazije predloži svome suprugu, za šta nije imala hrabrosti.
Dobili smo nešto potpuno novo – priču o seksualnom potčinjavanju uspešne žene nepoznatom mladiću i ispitivanju granica i povezanosti telesnosti i mentalnog. Specifičnost izazova koje nosi BDSM o seksualnoj dominaciji i potčinjenosti zasnovane na uzajamnom dogovoru i obostranom pristanku je u kinematografiji bila obrađivana najčešće kroz sado-mazohističke težnje, ne ulazeći dublje u polje mejnstrim kulture. Tako u Požudi prisustvujemo suptilnom odnosu mentalnog i telesnog, i teškoći da se žena iz sveta uspešnih upusti u ponižavajući odnos u poznim godinama. Njena pozicija direktorke u kompaniji za automatizovanu robotiku je izvrsna metafora za život potčinjen konvencijama i pravilima u kojima nema prostora za ličnu slobodu. Odlukom da krene u istraživanje telesnog, ona prihvata mogućnost da izgubi sve što je do tada stvorila.
Najdalje u istraživanju BDSM prakse je otišao finski reditelj Valkape u psihološkom trileru Psi ne nose pantalone 2019. Nakon pogibije supruge, njen muž (Peka Strang) razvija opsesiju i potrebu da ga devojka u specijalizovanom sado-mazo klubu davi do granica krajnje izdržljivosti. Dolazi u poziciju životne ugroženosti kako bi pronašao spasenje za žrtvu svoje preminule supruge. Na kraju je sve ostalo na površini i sam pokušaj Valkapea je više bio poza i egzibicionizam sa ciljem stvaranja šoka kod gledaoca nego ozbiljniji pokušaj da se kroz dramu suoči sa intrigantnim BDSM svetom. Za razliku od njega, Halina Rejin s Nikol Kidman je poprilično uspela da zaroni u psihologiju žene u savremenom američkom društvu korporacija i konzumerizma, gde nam prikazuje sklad i blagostanje kao kontrapunkt ambivalentnosti Kidmanove, gde ni ona nije tačno sigurna šta želi sve do samog kraja. Ona na putu samootkrivanja prolazi kroz jednu životnu krizu. Postepeno upoznajemo njeno „unutrašnje“ biće, skidajući sloj po sloj kao da pažljivo ljuštimo jabuku deo po deo da bismo videli unutrašnje semenke.
Daleko je od njenih najboljih uloga, ali je svakako najhrabrija još od čuvene uloge Alis, supruge uspešnog egocentričnog doktora Harforda (Toma Kruza) u Širom zatvorenih očijuiz 1999, poslednjem filmu Stenlija Kjubrika, gde Kidman traži balans između svojih seksualnih fantazija i nametnute uloge domaćice. Požuda se nadovezuje na istraživanja započeta kod Kjubrika o kontradiktornosti veze realnog i nerealnog, preispitivanju institucije braka i vernosti. O tome koliko su naša podsvest i nagoni prihvatljivi na racionalnom nivou. U vreme snimanja filma, Tom Kruz je istovremeno i njen bračni partner u privatnom životu, što je olakšalo rad na bizarnim scena o svetu njujorških bogataša koji, u prvom planu priče, ne znaju šta će od dosade.
Talentovana babygirl
U karijeri je igrala različite uloge u preko 100 filmova i serija otkako je sa 16 godina krenula kao tinejdžerka iz Australije prvom zapaženom ulogom u filmu BMX banditi (1983). Akciona krimi-komedija o klincima, ekspertima u vožnji BMX bicikla koji se povežu sa grupom pljačkaša banaka nakon što pronađu njihove voki-toki uređaje kojima su pljačkaši hteli da sakriju trag od policije.
Osvojila je gomilu nagrada za glavne uloge u filmovima i serijama, među kojima prednjače 18 nominacija za prestižni Zlatni globus (17 za glumu i jedna za produkciju serije Nevine laži) i pet nominacija za Oskar (od kojih četiri za glavnu ulogu).
Kako je nedavno sama izjavila, najdraža joj je saradnja sa Stenlijem Kjubrikom sa kojim je snimala pune dve godine Širom zatvorenih očiju i žao joj je što rad na filmu nije potrajao još mnogo duže
Tokom devedesetih oprobala se u praktično svim filmskim žanrovima, nekada sa manje, češće sa više uspeha. Za ulogu u Danima groma (1990), sportskom akcionom filmu u režiji Tonija Skota sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, dobila je izuzetno loše kritike, ali ubrzo su Kidman i Kruz postali najpoznatiji holivudski bračni par. Odmah zatim su ponovili debakl u vesternu Rona Hauarda Daleka zemlja (1992). Glumila je u blokbasteru sa Valom Kilmerom Betmen zauvek (1995) Džoela Šumahera, bila je stručnjak za nuklearno oružje s Džordžom Klunijem u Mirotvorcu (1997) glumeći akcionu i borbenu heroinu.
Prvu nominaciju za Zlatni globus dobila je 1992. za ulogu u filmu Bili Batgejt, u kome je glumila sa Dastinom Hofmanom. Prvi Zlatni globus dobila je 1995, za ulogu atraktivne TV prezenterke vremenske prognoze u filmu Umreti za Gasa Van Santa, satiričnoj krimi-drami u kojoj se reditelj nije odrekao svoje poetike nezavisnog filma. Kao domaćica zaluđena slavom, odlučna da otkloni svaku prepreku na svom putu, Kidman je u tom filmu dokazala da ima besprekoran talenat. Drugi Zlatni globus, ali i prvu nominaciju za Oskar donosi joj mjuzikl Mulen ruž Baza Larmana iz 2002. godine, gde je briljirala kao glumica kabarea Satin u energičnoj romantičnoj priči s odličnim koreografskim sekvencama.
Kroz aferu Dikinsona i Kidmanove pratimo istraživanje ljudskog uma i postavljanje pitanja zašto činimo stvari koje činimo. Kidmanova je radoznala da otkriva sopstvenu prirodu i istražuje strahove s kojima se nosi
Najcitiraniji film kada je Kidman u pitanju je Sati Stivena Daldrija iz 2002. godine, u kojoj je tumačila lik književnice Virdžinije Vulf u Engleskoj 1920-ih, dok se bori s problemima depresije. Poseban značaj je što se pored Kidmanove pojavljuju Meril Strip i Džulijan Mur, tako dobra plejada da bi film dobio čak devet nominacija za Oskar, a Kidman je osvojila jedini Oskar za najbolju glumicu i postala prva osoba iz Australije koja ga je dobila. Tada osvaja i svoj treći Zlatni globus.
Usledila je saradnja sa Larsom fon Trirom u trosatnom Dogvilu (2003), gde traži utočište od mafije u fiktivnom američkom gradu. Predvodeći glumačku ekipu u kojoj su bili Loren Bekol, Džejms Kan i Ben Gazara, dobila je sve pohvale za ulogu u ovoj pomalo brehtovskoj drami. Rođenje (2004) genijalnog Džonatana Glejzera je podelilo publiku i kritiku, a Nikol Kidman predstavilo u sasvim novom svetlu. Ona je udovica Ana koja upoznaje mladog dečaka koji tvrdi da je reinkarnacija njenog pokojnog muža. Balansira emocijama koje spajaju strah, sumnju i čežnju da ponovo dobije izgubljenu ljubav pokojnog muža. Prepuna je napetosti i unutrašnjih sukoba. Ovom ulogom je najavila karakter likova koje će kasnije razrađivati i produbljivati. Posebno ulogama u serijama i psihološkim dramama poslednjih godina. Nešto kasnije, zapaženu ulogu imala je u istorijskom ratnom filmu Australija (2008) sa Hjuom Džekmenom, jednom od najskupljih australijskih filmova svih vremena… Spisak nadalje je podugačak.
Podrška ženama
Mnogi filmski magazini i kritičari su pravili top 10 najboljih uloga Kidmanove, dok je Indie Wire napravio čak listu od 30 naslova. Slavljena je zbog svojih uloga koje menjaju žanrove i poetiku filma. Prvih pet na ovoj kao i na većini drugih lista zauzimaju uglavnom identični naslovi sa različitim redosledom: Mulen ruž, Rađanje, Dogvil, Duhovi u nama, Širom zatvorenih očiju… Nedostaju Sati koji su na 12. poziciji Indi Wire liste.
Često podržava rediteljke, spisateljice i njihove projekte koji se bave ženskim pitanjima, još od 2003. kada je krenula s poslom producentkinje na filmu In The Cut Džejn Kempion gde se pojavljuje samo kao izvršni producent bez glumačke uloge. Podsetimo da je u njenom filmu Portret dame (1996) glumila glavnu ulogu sa Džonom Malkovičem. Zapažena je mini-serija Slom (2020) u režiji opet Suzan Bir, s kojom je upravo radila za Netflix.
Među predstojećih sedam projekata koji su u različitim segmentima produkcije njene kompanije Blossom Films najskorije će biti završena serija Scarpetta za Prime Video, zasnovana na knjizi Patriše Kornvel, u kojoj će glumiti istaknutog forenzičkog patologa, a u kojoj Džejmi Li Kertis igra njenu sestru.
Kako je nedavno sama izjavila, najdraža joj je saradnja sa Stenlijem Kjubrikom sa kojim je snimala pune dve godine Širom zatvorenih očiju i žao joj je što rad na filmu nije potrajao još mnogo duže. Reditelj je preminuo na samom kraju realizacije projekta, tako da su neke provokativne scene koje bi film ograničile na publiku 18+ producenti izbacili zbog što šire distribucije i vidljivosti. Jedina želja koja joj se još uvek nije ostvarila je da sarađuje i glumi u nekom od filmova Martina Skorsezea. Takođe bi volela da ostvari ulogu u nekom najsurovijem i najkrvavijem horor filmu.
Retko ko je ravnodušan na pojavu ove glumice. Postoje mnogo bolje i talentovanije od nje ali nekako su je svi zavoleli i na neki način je prihvatili sa njenom dobro držećom postavkom uloge koju poslednjih godina često glumi: „Tužna ili depresivna privilegovana žena koja nas zabrinuto gleda očaravajućim i fatalnim pogledom.“
Fenomen Nikol Kidman ogleda se u njenoj sveprisutnosti poslednjih godina, najviše u TV serijama striming platformi. One su neka vrsta ponavljanja ili pokušaja da se dostigne uspeh postignut sa projektom Nevine laži u to vreme revolucionarnom prvom sezonom iz 2017. Ona je tada glumila i producirala jednu od najbolje postavljenih ženskih uloga u ekipi koju je tada uspela da okupi.
Mnogi filmski magazini i kritičari su pravili Top 10 najboljih uloga Kidmanove dok je Indie Wire
napravio čak listu od 30 naslova. Slavljena je zbog svojih uloga koje menjaju žanrove i poetiku filma
Bilo bi dobro, kao što je istakao jedan strani filmski kritičar, da je za promenu vidimo u ulozi „siromašne i srećne žene koja se raduje“. Samo pitanje je da li bismo je takvu i dalje voleli.
