Jubilej beogradske knjižare Beopolis pravo je malo čudo iz najmanje dva razloga. Prvi je jer su za dvadeset pet godina vrlo brzo postali tačka okupljanja radoznalih, mislećih ljubitelja knjige, a drugi što su opstali u vremenu kada se knjižare po Srbiji zatvaraju.
Osnovan krajem 1999. kao rezultat dogovora o programskoj saradnji s Domom omladine Beograda, Beopolis već četvrt veka vrši promišljen odabir naslova iz oblasti humanistike, teorije umetnosti, stripa, kao i kvalitetna dela sa čitavog jugoslovenskog prostora, ali i prevedene književnosti, što ga je pozicioniralo kao kultno mesto srpske prestonice.
„Osnovna ideja je bila da ne pravimo komercijalnu knjižaru koja je samo prodavnica knjiga, nego koja bi možda našem gradu značila i nešto više u smislu organizovanja i nekih događaja, izražavanja svog stava. Kao mesto okupljanja ljudi koji dolaze da vide jedni druge, razmene ideje, informacije…“, kaže Aleksandar Nikolić, osnivač i vlasnik Beopolisa. „Plus da pruži priliku izdavačima, koji su tad bili mali a sad su veliki, da budu i vidljivi. Ovih četvrt veka se svi pridržavamo tog načela da biramo knjige koje će se prodavati bez obzira na to da li je nešto ultrakomercijalno ili ne, ako ne zadovoljavaju naš estetski, etički književni kvalitet onda ih nećemo prodavati. Ne bih da ovo zvuči prepotentno kao da smo mi merilo kvaliteta, ali pokazalo se vremenom i da jesmo.“
Ovakav koncept i stav osvojili su poverenje mnogih čitalaca koji su postali njihovi stalni korisnici.
„Postoji čitav niz ljudi koji su kao mladi krenuli da dolaze kod nas i prepoznaju Beopolis kao mesto koje im je u nekom trenutku života značilo, bilo deo odrastanja. I neke javne ličnosti, ne bih o imenima, koje danas znače nešto u našem društvu odrastale su u našoj knjižari. Nekim ljudima otkrivamo neke pisce koje oni posle nastave da čitaju i vraćaju nam se. Pre nekog vremena je, na primer, jedna gospođa tražila poslednju knjigu nedavno preminulog pisca Pola Ostera. Prokomentarisala je da sam joj pre nekoliko godina preporučio njegovu Njujoršku trilogiju i tako je počela da ga čita. To su neke stvari koje vas drže da radite to što radite. Često ljudima kažem kada me pitaju za neku knjigu ono što stvarno mislim, ili da bih razmislio da li bih je kupio“, priča Nikolić.
Rođendan Beopolisa je 17. decembra, a iako bi bilo logično da ga obeleže u Domu omladine, toga dana nije postojalo slobodnih termina pa će jubilej biti ovekovečen u klubu
Strogi Centar
Zanimljivo je, dodaje, da mu se ponekad čini da je knjižara prepoznatljivija ljudima van granica Srbije, koji ih redovno posećuju.
„Mislim prvenstveno na region – Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju, Sloveniju, delimično Crnu Goru. Čak i onima koji žive po drugim gradovima Srbije, nego stanovnicima Beograda. Koje pouke iz toga možemo da izvučemo, za to je potreban duži razgovor.“
Za ovih četvrt veka bilo je perioda kada su mislili da će odustati, ne zato što kod nas ljudi malo čitaju nego zato što su to prilike i okolnosti nametale. Posebno je bilo zbunjujuće i teško krajem 2009/10. Godine, kada su bili iseljeni iz Doma omladine. Tada se cela kulturna javnost podigla da zaštiti Beopolis.
„Na prvi pogled političkom odlukom tadašnje vlasti procenjeno je da je mesto na kojem smo mi bili povoljno da otvore nešto drugo, kao što je to bio Info Point, ali to nije zaživelo. Mi smo tada ekspresno dobili šut-kartu i to je bio popriličan šok dok smo odlučili da li i kako da nastavimo… Rešili smo da ne odustanemo i preselili se u obližnji lokal u Eurocentru. To su bile godine kada je stvarno pretilo da se knjižara ugasi, bili smo na ivici egzistencije. Vratili smo se 2016. u Dom omladine i polako se trudili da dođemo na nivo na kojem smo bili pre ovih događanja“, priseća se Nikolić i ističe da kao i u drugim stvarima u našem društvu i državi, koje su potpuno nerešene, otežavajuća okolnost je i tržište knjiga koje je neuređeno.
„To je potpuni haos sa monopolskim centrima a vi kao nezavisna knjižara ste priklešteni između tih velikih sistema. Mi njima ne možemo finansijski da se suprotstavimo, jedino drugačijim izborom knjiga, pristupom kupcima, posetiocima, atmosferom koju stvaramo u našem prostoru.“
Mali, veliki Beopolis broji troje zaposlenih, a postoje neke ideje za proširenje u budućnosti, iako je od knjiga teško živeti u Srbiji.
Svoj društveni angažman, za sada, proširili su radio-emisijom Beopolis iz RadioAparata.
Rođendan knjižare Beopolis je 17. decembra, a iako bi bilo logično da ga obeleže u Domu omladine, toga dana nije postojalo slobodnih termina pa će jubilej biti ovekovečen u klubu Strogi Centar.
