Predstava Jelena Anžujska po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, koja je gostovala na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, osvetljava život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice Jelene Anžujske. Nastala u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra, Festivala „Ćirilicom” u Budvi, Narodne biblioteke Budva i „Kultura sada” iz Beograda, predstava je premijerno izvedena u septembru u Budvi, a potom je u oktobru otvorila „Joakim fest“ u Kragujevcu, na sceni matičnog teatra, gde će od ove sezone biti na redovnom repertoaru.
“Imali smo već veoma lepu saradnju na predstavi Ilda Geršner koja se još igra u ovom pozorištu, u režiji Stevana Bodrože”, kaže povodom gostovanja nove drame Jelena Kajgo. “Tako da je ovo naša druga saradnja i zaista možemo da budemo jako zadovoljni, posebno što su reakcije publike na Jelenu Anžujsku sjajne. Ceo glumački i autorski tim, potom gostujući glumci Marija Bergam u glavnoj ulozi i Bane Vidaković, kao i mladi glumci ovog teatra pokazali su veliki potencijal i harizmu i uložili veliki napor i vrlo nadahnuto izneli pred publiku ovu priču.
Mali a veliki jubelj Bitef dens kompanije proslavićemo 22. novembra na sceni Bitef teatra premijerom predstave Ostrvo u koreografiji Joa Stromgrena, u kome zatičemo osam ljudi koji su dospeli na pusto ostrvo
Ideja da se napiše drama o Jeleni Anžujskoj došla je, kako kaže, upravo od Festivala „Ćirilicom“: “Tačnije, ponuđeno mi je nekoliko tema, od kojih se ova izdvojila kao najveći izazov. U domaćoj dramskoj književnosti ima vrlo malo komada koji se bave našom srednjovekovnom istorijom, nema ni toliko preciznih i pouzdanih istorijskih izvora pomoću kojih možete sa sigurnošću rekonstruisati nečiji život u tom periodu. Ali, to je ono što razlikuje istoričara od dramskog pisca koji ima slobodu da određene stvari domašta. Uglavnom sam se držala istorijskih fakata, dakle činjenice da je u 13. veku, u to mračno i surovo vreme, kada Evropom haraju Mongoli, Tatari, Krstaši, i kada opasnost preti sa svih strana, Jelena Anžujska decenijama držala vlast u Zeti. Bila je obrazovana i govorila je pet jezika. Drugi pišu, vrlo vešta u diplomatiji, podjednako voljena i cenjena od naroda, kao i od pape i carigradskog patrijarha. A takvih ličnosti u to vreme nije bilo mnogo. Ona je velikim delom uticala na političke okolnosti u Srbiji i čitavom tom podneblju, budući da je za vreme vladavine njenog sina kralja Milutina Srbija ojačala, značajno proširila svoju teritoriju i postala ozbiljan faktor u političkom životu svojih bližih i daljih suseda.”
Naša sagovornica ističe da je, pored nesumnjivih vladarskih sposobnosti Jelene Anžujske, fokus u drami usmeren na njen prosvetiteljski rad. “Ona je osnivala pri svojim dvorovima škole za mlade devojke gde ih je opismenjivala, učila vezu i kuvanju, potom im je davala miraz i pomagala im da se udaju i osamostale. Pomagala je siromašne, podizala zadužbine, držala ravnotežu i činila sponu između primorskog pojasa Zete, današnje Crne Gore, u kojoj je tada mahom živelo katoličko stanovništvo, i pravoslavne Raške kojom su vladali prvo njen muž car Uroš, a potom sinovi Dragutin i Milutin. Takođe, u drami pratimo previranja u njenom ličnom životu koji su obeležili sukobi i borbe za vlast, prvo borba između njenog muža kralja Uroša i sina Dragutina, potom između sinova, Dragutina i Milutina, pa na kraju između Milutina i njenog unuka Stefana Dečanskog. U drami je stavljen akcenat i na njenu ćerku Brnču o čijem životu nema nikakvih podataka, ali joj je ona poslužila kao primer naprednog, slobodnog duha koji prkosi ograničenjima svoje sredine i svog vremena.”
Na pitanje koja je razlika u radu u prestoničkim pozorištima i teatrima diljem Srbije, Kajgo odgovara: “Možda van Beograda imate malo veći komfor u smislu da su glumci u najvećoj meri tu. U Beogradu igraju na više scena, dosta često snimaju filmove i serije, rediteljima je malo teže da drže proces rada u stalnom fokusu. Ali, većih razlika naravno nema, jer naša pozorišta van Beograda imaju zaista sjajne glumce. Radujem se i novoj produkciji koja za nekoliko dana počinje da se radi u Narodnom pozorištu u Užicu.”
Kajgo otkriva da je reč o predstavi Maga, u režiji Borisa Todorovića:
“To je još jedna izuzetno značajna ličnost naše istorije, Marija Maga Magazinović, jedna od prvih žena koja je završila Filozofski fakultet u Beogradu, prva žena novinar Politike koja je donela modernu igru po uzoru na revolucionarni, slobodni stil igre Isidore Dankan. Otvorila je Školu za ritmiku i plastiku davne 1910. godine, u vreme kada mnogo veći i bogatiji gradovi Evrope nisu imali škole te vrste.”
Dodaje i da je veoma značajno da se bavimo heroinama naše istorije: “Recimo još uvek se u Domu Jevrema Grujića igra moj komad Dve žene i jedan rat priča o Mabel Grujić i Jeleni Lozanić, velikim dobrotvorkama i o njihovom humanitarnom radu tokom Prvog svetskog rata. A nedavno je premijerno izveden i moj komad Knjeginja, koji će se igrati na sceni Dvorane Park u Herceg Novom. To je duo drama o kralju Nikoli i kneginji Kseniji, takođe izuzetnoj ličnosti iz dinastije Petrović, ženi koja je bila sjajan fotograf i prvoj ženi koja je vozila automobil na Balkanu.”
Ono što nismo mogli da propustimo u razgovoru sa Jelenom Kajgo, jeste obeležavanje 15 godina Bitef dens kompanije, čiji je umetnički direktor: “Ovaj mali a veliki jubelj, proslavićemo 22. novembra na sceni Bitef teatra premijerom predstave Ostrvo u koreografiji Joa Stromgrena, poznatog norveškog i jednog od vodećih evropskih koreografa. U ovom plesnom komadu zatičemo osam ljudi koji su dospeli na pusto ostrvo. Koreograf maštovito raspliće scene i događaje, otkrivajući kako može da izgleda život daleko od civilizacije, daleko od televizije, interneta i stalnog dotoka informacija. Stromgrenov plesni stil je atraktivan, dinamičan, često ispunjen duhovitim i komičnim dramskim situacijama. Predstava je rađena u koprodukciji sa Jo Stromgren kompani i Jadranskim festivalom igre u Budvi, gde je premijerno, sa velikim uspehom, izvedena u julu.”
U drami je stavljen akcenat na njenu ćerku Brnču o čijem životu nema nikakvih podataka, ali joj je ona poslužila kao primer naprednog, slobodnog duha koji prkosi ograničenjima svoje sredine i svog vremena.
A kako opstaju, nakon odluke Ministarstva kulture, da odbije oba njihova projekta sa kojima su aplicirali sufinansiranje, pa između ostalog i ovaj za 15 godina postojanja, Jelena Kajgo odgovara: “Teškoće u radu pokušavamo da prevazilazimo – nedostatak novca saradnjom sa koproducentima, nemogućnost zapošljavanja igrača premošćivanjem njihovih obaveza kako bi nekako uklopili zajedničko vreme za probe. Izazova je mnogo, ali ne odustajemo. Bitef dens kompanija je jedina profesionalna plesna trupa u Srbiji, jedini imamo redovan plesni repertoar. Mislim da nam je misija da učinimo sve što je u našoj moći da se to održi.”
Drame Jelen Kajgo trenutno se igraju na nekoliko pozorišnih scena. To su hit predstava Rolerkoster u Ateljeu 212, Ilda Geršner u Knjaževsko- srpskom teatru u Kragujevcu, Knjeginja u Dvorani Park u Herceg Novom i Dve žene i jedan rat u Domu Jevrema Grujića u Beogradu.