Tekst je extra, i baš dobro dođe za reset nervnog sistema.
Ja bih ga preporučio za čitanje ili rano zorom ili u večernjim terminima, jel je za normalnog srbina ( što reče naš “ balonja“ još 92, u prevedenom značenju – za 1 normalnog mi svpski vadikali na vlasti dajemo 100 nenovmalnih, pavtijskih bezmozgovića, vlasnika aneurizmičnih sivih masa u klimotintari), baš ono, znači, relax.
Divno je čuti za malu Elenu i njenu rasanicu ( ipak se nadam da je baka normalna i nije pritisnuta kamenom belutkom od Informera, B 92, K1, šifre za Tanjug ( ono kad Joksimovići nisu kući nego u Maxiju), jer, da jeste, ova priča ne bi ni došla do autora teksta.
U vreme “ Velikog džepodrpa na Peaple of the Heaven“, što je pandan kalendarskom terminu 30- to godišnjeg rata za profit raznih kerbera u politici, ipak nekako, dal zbog Nemanjićke istorije koja se kao mit provlači 8 vekova ( oni su Nemanjići jer nikad nisu ništa imali), vere u život posle smrti ( trpimo sad dok nemamo, a živimo, jer će nam ON – jedan jedini i sve udri, najpametniji student bez radnog dana, omogućiti da kada umremo, svojoj deci, i 10 generacija iza ostavimo opljčkane milijarde).
Naravno, kao rodonačelnik loze Imanjića – svo vreme mislima provejava reč Duhoklonuće.
Ipak, meni, ona ne liči na pandan depresiji ( u ovom području između Morava, Timoka, Drine i Bistrice, ona nikad nije ni prestajala), već kao predmet u postupku izbora dva zadnja patrijarha.
Duhoklonuće neizabranih predstavnika verujućeg naroda u Sinodu, dovelo je do pojave ukazanja mizernih likova poput Niškog Irineja, ili Koviljskog ( Zagrebačko – jezuitskog) Profiterija.
Ono što raduje da ovconadgledalac polako od Zmajevića će postati bubašvaba ( insekt sa švapskim parama u evropskom regionu) u Zabeli.
Do tada ćemo sigurno biti siromašniji za javni govor, debatu i politički duel, kao arhaizme političkog života ( ovokradikalskog) od 2012, pa do danas – umalo ne napisah sudnjeg dana.
Tekst je extra, i baš dobro dođe za reset nervnog sistema.
Ja bih ga preporučio za čitanje ili rano zorom ili u večernjim terminima, jel je za normalnog srbina ( što reče naš “ balonja“ još 92, u prevedenom značenju – za 1 normalnog mi svpski vadikali na vlasti dajemo 100 nenovmalnih, pavtijskih bezmozgovića, vlasnika aneurizmičnih sivih masa u klimotintari), baš ono, znači, relax.
Divno je čuti za malu Elenu i njenu rasanicu ( ipak se nadam da je baka normalna i nije pritisnuta kamenom belutkom od Informera, B 92, K1, šifre za Tanjug ( ono kad Joksimovići nisu kući nego u Maxiju), jer, da jeste, ova priča ne bi ni došla do autora teksta.
U vreme “ Velikog džepodrpa na Peaple of the Heaven“, što je pandan kalendarskom terminu 30- to godišnjeg rata za profit raznih kerbera u politici, ipak nekako, dal zbog Nemanjićke istorije koja se kao mit provlači 8 vekova ( oni su Nemanjići jer nikad nisu ništa imali), vere u život posle smrti ( trpimo sad dok nemamo, a živimo, jer će nam ON – jedan jedini i sve udri, najpametniji student bez radnog dana, omogućiti da kada umremo, svojoj deci, i 10 generacija iza ostavimo opljčkane milijarde).
Naravno, kao rodonačelnik loze Imanjića – svo vreme mislima provejava reč Duhoklonuće.
Ipak, meni, ona ne liči na pandan depresiji ( u ovom području između Morava, Timoka, Drine i Bistrice, ona nikad nije ni prestajala), već kao predmet u postupku izbora dva zadnja patrijarha.
Duhoklonuće neizabranih predstavnika verujućeg naroda u Sinodu, dovelo je do pojave ukazanja mizernih likova poput Niškog Irineja, ili Koviljskog ( Zagrebačko – jezuitskog) Profiterija.
Ono što raduje da ovconadgledalac polako od Zmajevića će postati bubašvaba ( insekt sa švapskim parama u evropskom regionu) u Zabeli.
Do tada ćemo sigurno biti siromašniji za javni govor, debatu i politički duel, kao arhaizme političkog života ( ovokradikalskog) od 2012, pa do danas – umalo ne napisah sudnjeg dana.
Сјајно 🙂