Pošto smo završili razgovor sa Andrejom Makinom i isključili snimanje na mobilnom telefonu, saopštili smo francuskom piscu da je skoro u našem magazinu objavljen prikaz putopisa Dominika Fernandeza Italijom izvan utabanih puteva (Službeni glasnik), u kome je njegov devedesetčetvorogodišnji kolega iz Akademije, svestan činjenice da se mnoge slike i skulpture ne nalaze u muzejima, palatama i crkvama te zemlje, pošao da ih pronađe u nepoznatim, zabačenim krajevima, od Sicilije do severa.
Makin je svoj roman Prijatelj Jermenin (Laguna) posvetio upravo Fernandezu i na našu opasku odgovorio srdačnom preporukom. Naime, on jednim od najvažnijih dela ovog plodnog autora (objavio više od šezdeset naslova) smatra knjigu Ramon, koju smo ubrzo sami potražili na internetu, dakle, „izvan utabanih puteva“.
Na sajtu izdavača Le Livre de Poche brzo smo saznali da je štampana 2010, na 768. strana, te da u svojevrsnom roman-memoaru Dominik Fernandez pripoveda o svom ocu Ramonu, sprovodeći biografsku, istorijsku i intimnu istragu.
„Sin pokušava da shvati kako je njegov otac, jedan od najvećih intelektualaca tog vremena, mogao da bude socijalista u trideset prvoj, književni kritičar levičarskih novina u trideset osmoj, komunista u četrdesetoj, fašista u četrdeset trećoj i kolaboracionista u četrdeset šestoj godini života…“
U nasledstvo mu je, piše negde, ostavio ime, bogat opus (poznavao Prusta, napisao studiju o njemu) – ali i sramotu.
