Piše:“vaše mišljenje nam je važno,ostavite komentar“, a onda Radar ne objavi komentare koji su vezani za autora teksta,smešni ste
Zanimljiva lista. Interesantno bi mozda bilo pridodati joj jedan film o slamanju pobune:
„Metronom“ (2022), rezija Aleksandru Belk
Samo zamislite da RTS naš javni servis pusti ove filmove da ih više ljudi pogleda.
Milošević nikada nije bio protiv Srbije, nije bio strani plaćenik,nije nas prodao,tako da…
Dačiću, ti li si?
Zasto ne objavljujete komentare o Baljku?
Setite ga
Nasmeja me ovo…68. i danas nisu uporedive stvari…Cuj, da gleda sanjare da bi znali nesto vise o pokretanju revolucije ? U kojim oblacima zive nasi „intelektualci“….
Eto, kakav divan komentar. Dira u srce svojom rečitošću, emocijom i stavom. Ne znam zašto objavite botovski komentar ali zsto ne objavite iskreno mišljenje.
Predivno!
„Istorija ima tendenciju da se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa“, napisao je nemački mislilac u vreme prelaska iz 18. u 19. vek. Imao je rašta to tada zapisati.
„Revolucija“ 1968. okončala je jedan rat, označila je jedan vojni poraz SAD. Ali je svojom nežnošću, benevolentnošću i naivnošću pomogla neoliberalima da njihova agresija bude prihvaćena u američkoj dubokoj državi (i britanskoj), da naprave uspešni eksperiment u Čileu 1973. i da preuzimanjem vlasti u SAD i Ujedinjenom Kraljebstvu 1980. nanesu konačni poraz 68-aškim htenjima, da 68. učine tragedijom.
Kada smo kod filma i rediteljstva, tragičnost 68. i možda anticipaciju farsi obradio je već 1983. Lorens Kazdan u „Velikoj jezi“, koju preporučujem kao sedmi film u ovoj obaveznoj lektiri za blokade.
U „Jagodama“ studenti pevaju Lenonovo „Dajte šansu miru“ dok sa suzavcem ulazi nacionalna garda, a naši današnji blokatori pevaju pop pesmičuljak „Sanja“ grupe Alisa, prizivaju policiju koje uporno nema.
Pa vi zaključujte!
Fenomenalno!
Pozdrav za Profesora. Ovih dana je teško čitati članke nabijene emocijom i očekivanjem a da ti glas ne pukne i zadrhti dok čitaš naglas osobi pored sebe. Posle toliko godina pobune, posle tolikog razočarenja eto naše dece na istom mestu, sa istim motivom. Hvala još jednom za listu i tekst.
Bilo bi lepo odgledati i film “Društvo mrtvih pesnika”
Sjajno!
Mislila sam da cete zaboraviti O jagodama i krvi, ali niste. Obozavala sam taj film.
Citiram vas, ali za Bertolucijeve Sanjare, nema nista lepse od mladosti koja se oslobadja, to i nama, vremesnima, osladi zivot
Piše:“vaše mišljenje nam je važno,ostavite komentar“, a onda Radar ne objavi komentare koji su vezani za autora teksta,smešni ste
Zanimljiva lista. Interesantno bi mozda bilo pridodati joj jedan film o slamanju pobune:
„Metronom“ (2022), rezija Aleksandru Belk
Samo zamislite da RTS naš javni servis pusti ove filmove da ih više ljudi pogleda.
Milošević nikada nije bio protiv Srbije, nije bio strani plaćenik,nije nas prodao,tako da…
Dačiću, ti li si?
Zasto ne objavljujete komentare o Baljku?
Setite ga
Nasmeja me ovo…68. i danas nisu uporedive stvari…Cuj, da gleda sanjare da bi znali nesto vise o pokretanju revolucije ? U kojim oblacima zive nasi „intelektualci“….
Eto, kakav divan komentar. Dira u srce svojom rečitošću, emocijom i stavom. Ne znam zašto objavite botovski komentar ali zsto ne objavite iskreno mišljenje.
Predivno!
„Istorija ima tendenciju da se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa“, napisao je nemački mislilac u vreme prelaska iz 18. u 19. vek. Imao je rašta to tada zapisati.
„Revolucija“ 1968. okončala je jedan rat, označila je jedan vojni poraz SAD. Ali je svojom nežnošću, benevolentnošću i naivnošću pomogla neoliberalima da njihova agresija bude prihvaćena u američkoj dubokoj državi (i britanskoj), da naprave uspešni eksperiment u Čileu 1973. i da preuzimanjem vlasti u SAD i Ujedinjenom Kraljebstvu 1980. nanesu konačni poraz 68-aškim htenjima, da 68. učine tragedijom.
Kada smo kod filma i rediteljstva, tragičnost 68. i možda anticipaciju farsi obradio je već 1983. Lorens Kazdan u „Velikoj jezi“, koju preporučujem kao sedmi film u ovoj obaveznoj lektiri za blokade.
U „Jagodama“ studenti pevaju Lenonovo „Dajte šansu miru“ dok sa suzavcem ulazi nacionalna garda, a naši današnji blokatori pevaju pop pesmičuljak „Sanja“ grupe Alisa, prizivaju policiju koje uporno nema.
Pa vi zaključujte!
Fenomenalno!
Pozdrav za Profesora. Ovih dana je teško čitati članke nabijene emocijom i očekivanjem a da ti glas ne pukne i zadrhti dok čitaš naglas osobi pored sebe. Posle toliko godina pobune, posle tolikog razočarenja eto naše dece na istom mestu, sa istim motivom. Hvala još jednom za listu i tekst.
Bilo bi lepo odgledati i film “Društvo mrtvih pesnika”
Sjajno!
Mislila sam da cete zaboraviti O jagodama i krvi, ali niste. Obozavala sam taj film.
Citiram vas, ali za Bertolucijeve Sanjare, nema nista lepse od mladosti koja se oslobadja, to i nama, vremesnima, osladi zivot