U godini izbora od Evrope do Sjedinjenih Država, svest o opasnosti od lažnih vesti i manipulisanja stavovima građana nikada nije bila veća. Euronews navodi da je najmanje polovina stanovništva u zemljama poput Slovačke, Poljske i Češke izložena dezinformacijama na mreži. Prema podacima Centralnoevropske opservatorije za digitalne medije, u martu su građani Slovačke prijavili da su naišli na više dezinformacija nego tačnih vesti. CEDMO navodi da su se glavni narativi dezinformacija zabeleženi u centralnoj Evropi u prvom kvartalu 2024. odnosili na unutrašnju politiku i rat u Ukrajini, ali su postali i narativi protiv Evropske unije i NATO-a.
Prema izveštaju organizacije Digital Poland, širenje lažnih vesti je u porastu preko onlajn informativnih portala, različitih instant mesindžera i SMS obaveštenja. Zanimljivo je da širenju lažnih vesti, bar u Poljskoj, u velikoj meri doprinose i građani – čak 70 odsto onih koji su naišli na lažne informacije priznalo je da su ih dobili od drugih ljudi. Najčešći izvori lažnih vesti koje se prenose na ovaj način su: verbalne poruke prijatelja i porodice i poruke preko različitih aplikacija za dopisivanje. Većina Poljaka ukazuje na četiri glavna cilja kreiranja i širenja lažnih vesti: manipulisanje mišljenjem javnosti, izazivanje društvene panike, ostvarivanje političkih interesa i uticaj na izborne rezultate.
Uoči izbora za Evropski parlament, koji će se u ovoj zemlji dogoditi 9. juna, intenziviraju se različite kampanje dezinformisanja, koje se najčešće ocenjuju kao aktivnost Rusije i Belorusije. Tako se na kanalima poljske nacionalne novinske agencije PAP pojavila lažna vest sa navodima da premijer Donald Tusk planira da mobiliše 200.000 ljudi počevši od 1. jula.
Izbori za Evropski parlament biće i prvi ozbiljan test efikasnosti novih zakona u oblasti digitalnih platformi, usluga i tržišta
Par minuta kasnije, agencija je uklonila sadržaj, ali je sajber napad ponovljen i lažna vest se pojavila još jednom. „Ovo je verovatno delo hakera koje sponzoriše Rusija sa ciljem da utiče na ishod predstojećeg glasanja za Evropski parlament“, saopštile su poljske vlasti.
Evropski parlament je ranije ove godine upozorio da će pokušaji delegitimizacije predstojećih izbora u junu i pokušaji da se dezinformisanjem obeshrabri javnost da glasa biti veoma rasprostranjeni. Euractiv navodi stavove evropskih organizacija za proveru činjenica a prema kojima će najčešće poruke lažnih vesti biti da evropski izbori nisu demokratski ili da nisu bitni, kako bi se odziv birača smanjio. Lažne vesti u vezi sa evropskim izborima fokusiraju se i na nepouzdanu ili netransparentnu tehničku opremu i sistem za onlajn glasanje. Tako je u Sloveniji, Španiji i Finskoj, tokom opštih izbora u 2023. godini, jedna od lažnih vesti koja je najčešće cirkulisala bila da će se korišćenjem mastila koje nestaje poništavati glasački listići, navodi Euractiv. Mapiranjem najčešćih lažnih narativa bavila se i European Digital Media Observatory, prateći nacionalne izbore tokom 2023. godine širom Evrope – u nekoliko zemalja uočen je povećan broj lažnih priča da je migrantima ili ukrajinskim izbeglicama bilo dozvoljeno da glasaju, što je bio pokušaj da se iskoriste ksenofobična osećanja i stvori utisak potcenjivanja političkih izbora stvarnih građana.
Evropski zvaničnici ističu da je borba sa dezinformacijama ključna ne samo za aktuelne političke procese, već i bezbednost celog kontinenta. Izbori za Evropski parlament biće i prvi ozbiljan test efikasnosti novih zakona u oblasti digitalnih platformi, usluga i tržišta, koji su podigli stepen očekivanja i odgovornosti najuticajnijih društvenih mreža u borbi protiv obmanjujućih i lažnih sadržaja.
