Klasika. Nezadovoljni što su građani drugog reda u Srbiji, naši intelektualci idu da budu građani drugog reda u inostranstvu. I onda se oduševe kada im neko na ulicama Londona kaže da pričaju sjajan engleski ili čak pomisle da su native English, a srpska naklapanja o politici zamene borbom za golu egzistenciju i traže milion razloga da se ubede da su učinili pravu stvar što su otišli, tražeći mane čak i lepoticama sa beogradskih ulica….
Hvala na komplimentu, ali pričam samo ono čemu sam svedočio i tokom života u Londonu i, generalno, poslednjih trideset godina, a to je odlazak milion Srba u rasejanje u tom periodu. Tih milion ljudi bili bi ozbiljna snaga našeg društva, da su ostali…
Nažalost, svojim površnim komentarom na ovaj predivni Džamićev tekst samo ste pokazali da ga uopšte niste ni pročitali do kraja, kamoli da ste ga razumeli. Ali nemojte da se zbog toga osetite loše. Džamić ipak nije laki pisac.
Kao neko ko zivi u Londonu savet: bezite iz ove rupe, legla narkomana, pedera, lopova, ljudi slobodnog duha kako rece autor, koji misle da ima je sve dozvoljeno pa mogu da setaju goli, kenjaju, pisaju gde stignu. Grad bez osnovne kulture zivljenja.
Cini se da gospodin pravi refleksiju Beograda kroz neke licne emocije koje oseca.
Takodje zivim u Londonu i u jednakom tonu mogu da izlistam nekoliko losih stvari o prestonici Velike Britanije.
Jedno je sigurno, ljudi su svuda ljudi, Englezi nisu niti bolji niti pametniji narod od Srba, a svakako ne moralniji.
Ja živim u Londonu poslednjih 20 godina, ukupno 24 u Engleskoj, a sada mi je 47. Prve 23 godine života sam bio stanovnik Beograda. Ja zasigurno nisam ista osoba kakav bi bio da nikada nisam napustio Beograd. Građenje karijere, podizanje dece, sve mi se to odvija u Lodonu. Nemoguće je da u tako intenzivnoj interakciji sa ovom sredinom nisam poprimio neke njene bitnije norme. Smatram da me to takođe udaljava od beogradske sredine. To udaljavanje takođe utiče i na pouzdanost bilo kakvog poređenja dve sredine koga bih se latio. Zato je moj pristup da pustim da o dubljim odlikama neke sredine govore ljudi koji su joj bliži nego ja. Ne znam da li je autor uzeo u obzir taj argument jer je opisano poređenje dosta odvažno.
Zivim 30 godina u Londonu. Ovaj clanak je prejednostavan, otprilike analiza deteta u srednjoj skoli. London apsolutno nudi nadu i uspehe, ali uzima svoj danak i te kako pogotovu oziljke na dusi. Licno sam uspeo u tom materijalno profesionalnom smislu, ali da zivim opet ne bih sve to radio. A ovaj opis zena i misicavih muskaraca, druze moj pa London je isti takav, 15 godina sam ziveo nocni zivot intenzivno, ti kao da si opisao bilo koji evropski grad. Malo manje silikona da ali Engleskinje su ekstremno lake zene.
Lep je London, ali mi se cini da oni jos uvek misle za sebe da su zemlja iz koje se emigrira (u Kanadu, Ameriku, Australiju) a ne zemlja u koju se imigrira. Nekako se veliki broj nasih imigranata iz Britanije vratio za Srbiju, dok iz Nemacke, Svajcarske slabo ko. Jos koliko smo tamo pozeljni i dobrodosli govori i to sto nam jos uvek trebaju vize, dok za EU zemlje ne.
Beograd je kasaba, osim prirodne lepote, i arhitekture iz vremena Obrenovica, i pokusaja obnove 970tih, sve drugo je primitivizam, a sada smo krenuli da zidamo nakazne zgradurine, doselio se neki sljam, neke prostacine. Veci gradovi Evrope su uredjeni, nema stihije i kriminalne arhitekture. U skladu sa arhitekturom i narod…
Slavice, dlaka je toliko velika da je prekrila i jaje i tanjir i sto!! Nemoguće je ne videti je! A ne biti samokritican je odlika primitivaca. Tako da…
Ja samo ne razumem zašto čisti kič, neukus, prostakluk na beogradskim ulicama uvijate u svilene bombonice i poklanjate mu toliko vremena, pogrešno utrošenog, umesto da se kaže, jasno i glasno, da je to kič, neukus, prostakluk i poplava likova koji su na nivou neandertalskog čoveka. Ima li ko u ovoj zemlji hrabrosti da nazove stvari pravim imenom? Dozlogrdili su mi eufemizmi i lažna malograđanska „finoća“ s kojom opisujemo ove izopačene fenomene.
Kao neko ko nikad nije bio u Londonu, neću da ocenjujem tu slobodu tela i duha g. Džamića, mislim da je to isključivo njegov lični doživljaj. Ja već 18god radim u Nemačkoj firmi (prijavljen u D) a živim kući, u Srbiji. Nikad ne bi išao odavde. Mislim da je ovaj moj mulj meni odličan a da mi svaki drugi smrdi. Ovde ima mnogo toga lošeg ali meni, više dobrog. Postoje dobri/loši, sposobni/nesposobni, vredni/lenji, generalizacija naroda je odlika neukih.
„…U Beogradu, telo je slobodno, ali je duh nekako okovan…“ Posle ove rečenice niste ni morali više da pišete, ali dobro da jeste jer Srbin koji nije bio na Zapadu ne može da shvati ni da zamisli, pa ima neke šanse ako barem pročita i poveruje… Nesreća je što Srbin malo čita – uglavnom se udara Pinkom više puta na dan, tako da ovaj lep tekst neće imati masovnost… a ni razumevanje… a ni promene u tvrdom Balkanskom mozgu…
Klasika. Nezadovoljni što su građani drugog reda u Srbiji, naši intelektualci idu da budu građani drugog reda u inostranstvu. I onda se oduševe kada im neko na ulicama Londona kaže da pričaju sjajan engleski ili čak pomisle da su native English, a srpska naklapanja o politici zamene borbom za golu egzistenciju i traže milion razloga da se ubede da su učinili pravu stvar što su otišli, tražeći mane čak i lepoticama sa beogradskih ulica….
Dalje od solunca niste ni odmakli, niti cete!
Hvala na komplimentu, ali pričam samo ono čemu sam svedočio i tokom života u Londonu i, generalno, poslednjih trideset godina, a to je odlazak milion Srba u rasejanje u tom periodu. Tih milion ljudi bili bi ozbiljna snaga našeg društva, da su ostali…
Malo ste promašili temu.
Nažalost, svojim površnim komentarom na ovaj predivni Džamićev tekst samo ste pokazali da ga uopšte niste ni pročitali do kraja, kamoli da ste ga razumeli. Ali nemojte da se zbog toga osetite loše. Džamić ipak nije laki pisac.
Kao neko ko zivi u Londonu savet: bezite iz ove rupe, legla narkomana, pedera, lopova, ljudi slobodnog duha kako rece autor, koji misle da ima je sve dozvoljeno pa mogu da setaju goli, kenjaju, pisaju gde stignu. Grad bez osnovne kulture zivljenja.
Pa vi ste sad upravo opisali Beograd! Tačno tako.
Cini se da gospodin pravi refleksiju Beograda kroz neke licne emocije koje oseca.
Takodje zivim u Londonu i u jednakom tonu mogu da izlistam nekoliko losih stvari o prestonici Velike Britanije.
Jedno je sigurno, ljudi su svuda ljudi, Englezi nisu niti bolji niti pametniji narod od Srba, a svakako ne moralniji.
Ja živim u Londonu poslednjih 20 godina, ukupno 24 u Engleskoj, a sada mi je 47. Prve 23 godine života sam bio stanovnik Beograda. Ja zasigurno nisam ista osoba kakav bi bio da nikada nisam napustio Beograd. Građenje karijere, podizanje dece, sve mi se to odvija u Lodonu. Nemoguće je da u tako intenzivnoj interakciji sa ovom sredinom nisam poprimio neke njene bitnije norme. Smatram da me to takođe udaljava od beogradske sredine. To udaljavanje takođe utiče i na pouzdanost bilo kakvog poređenja dve sredine koga bih se latio. Zato je moj pristup da pustim da o dubljim odlikama neke sredine govore ljudi koji su joj bliži nego ja. Ne znam da li je autor uzeo u obzir taj argument jer je opisano poređenje dosta odvažno.
Zivim 30 godina u Londonu. Ovaj clanak je prejednostavan, otprilike analiza deteta u srednjoj skoli. London apsolutno nudi nadu i uspehe, ali uzima svoj danak i te kako pogotovu oziljke na dusi. Licno sam uspeo u tom materijalno profesionalnom smislu, ali da zivim opet ne bih sve to radio. A ovaj opis zena i misicavih muskaraca, druze moj pa London je isti takav, 15 godina sam ziveo nocni zivot intenzivno, ti kao da si opisao bilo koji evropski grad. Malo manje silikona da ali Engleskinje su ekstremno lake zene.
Lep je London, ali mi se cini da oni jos uvek misle za sebe da su zemlja iz koje se emigrira (u Kanadu, Ameriku, Australiju) a ne zemlja u koju se imigrira. Nekako se veliki broj nasih imigranata iz Britanije vratio za Srbiju, dok iz Nemacke, Svajcarske slabo ko. Jos koliko smo tamo pozeljni i dobrodosli govori i to sto nam jos uvek trebaju vize, dok za EU zemlje ne.
Pa moze li covek da pise o licnim impresijama i dozivljaju oba grada, a da ga odmah ne prekonosiramo sto oseca kako oseca. E svasta.
London je nedokuciv i upravo je u tome njegova lepota.
Beograd je kasaba, osim prirodne lepote, i arhitekture iz vremena Obrenovica, i pokusaja obnove 970tih, sve drugo je primitivizam, a sada smo krenuli da zidamo nakazne zgradurine, doselio se neki sljam, neke prostacine. Veci gradovi Evrope su uredjeni, nema stihije i kriminalne arhitekture. U skladu sa arhitekturom i narod…
Нико ко је Србин и српскога рода не може овако да мрзи свој град и народ…ко воли види лепо и добро, ко мрзи тражи длаку у јајету.
Slavice, dlaka je toliko velika da je prekrila i jaje i tanjir i sto!! Nemoguće je ne videti je! A ne biti samokritican je odlika primitivaca. Tako da…
Ne lupetaj srbije od devedesetih nema, ne postoji, samo kanalizacija u kojoj se nalaze govna koja su dosla sa svih strana.
Ваља!
Jos da je ostao po koji Englez u tom Londonu.
Vise nego Srba u Beogradu!
Kad se preselio u London?
Ja samo ne razumem zašto čisti kič, neukus, prostakluk na beogradskim ulicama uvijate u svilene bombonice i poklanjate mu toliko vremena, pogrešno utrošenog, umesto da se kaže, jasno i glasno, da je to kič, neukus, prostakluk i poplava likova koji su na nivou neandertalskog čoveka. Ima li ko u ovoj zemlji hrabrosti da nazove stvari pravim imenom? Dozlogrdili su mi eufemizmi i lažna malograđanska „finoća“ s kojom opisujemo ove izopačene fenomene.
Kao neko ko nikad nije bio u Londonu, neću da ocenjujem tu slobodu tela i duha g. Džamića, mislim da je to isključivo njegov lični doživljaj. Ja već 18god radim u Nemačkoj firmi (prijavljen u D) a živim kući, u Srbiji. Nikad ne bi išao odavde. Mislim da je ovaj moj mulj meni odličan a da mi svaki drugi smrdi. Ovde ima mnogo toga lošeg ali meni, više dobrog. Postoje dobri/loši, sposobni/nesposobni, vredni/lenji, generalizacija naroda je odlika neukih.
„…U Beogradu, telo je slobodno, ali je duh nekako okovan…“ Posle ove rečenice niste ni morali više da pišete, ali dobro da jeste jer Srbin koji nije bio na Zapadu ne može da shvati ni da zamisli, pa ima neke šanse ako barem pročita i poveruje… Nesreća je što Srbin malo čita – uglavnom se udara Pinkom više puta na dan, tako da ovaj lep tekst neće imati masovnost… a ni razumevanje… a ni promene u tvrdom Balkanskom mozgu…
Odličan članak.