Прелепо, неодољиво, уживање је овај текст читати, аутор пише у свом маниру, стручно а поетично. Где налази надахнуће, не знам, али фино држи одстојање од баналности садашњег момента. Видимо да није потребно путовати у Фиренцу, Рим…(одлично ко може) да бисмо се опили уметношћу. Шансе су мале да ће ово прочитати велики број људи, али је огромно задовољство нас који јесмо. Лепота оплемењује свет.
Волим овакве текстове(наравно да сам гледала поменути филм), а сазнам и нешто ново. Уметност је утеха у тешким временима. Само напред, има нас доста који осећамо твоје текстове.
Свиђа ми се текст, треба увек оставити себи могућност да се у свему нађе лепота, од прошлости па надаље. Има нас који и данас ценимо и поштујемо уметност, а не само материјалне вредности. А љубав? Без ње заиста ништа нема сјај!
Biblioteka arhitektonski biser? Hm. Nije slucajno tu. Hram je bio nedovrsen, sa nadom da se nikad ne dovrsi. Tom biseru nije mesto tu, to je cista boljsevicka manipulacija.
Леп текст, свежина у овој ,,жабокречини“ од политике и ријалитија и храброст признати да данас нико не води рачуна о Гениус лоци и Спиритус лоци. Хоће ли проговорити неко о константном ружењу Београда? Ваљда хоће, једном, јер како рече Његош ,,вријеме је најбоље решето“. Пишите још, можда ово неко и прочита.
Komentari veoma dobro opisuju tekst. A jos bolje – nas, citaoce. Nazalost, koliko ima onih koji shvatamo (ili bar pokusavamo da shvatimo) lepotu igre umetnosti (igru reci, igru arhitekture, igru tela na podijumu, …), jos je toliko i onih koji ne mogu, ne zele, ne umeju, ili jednostavno ne razumeju. Nije to stvar elitizma. Ja ne razumem mongolski, a ni ujgurski jezik. I to je u redu. Ali pokusajmo. Lepota je u malim stvarima, treptaju, sekundi u kojoj vidimo lepotu koja nas obuzima. Hvala autoru na ovom i bas ovakvom tekstu. Lepota, umetnost i ljubav nisu jednostavni, nisu lako sagledivi. Ali ih treba opisivati. Bas onakvima kakvi jesu. Kao u ovom tekstu – lako i neuhvatljivo, u nepodnosljivoj lakoci njihovog postojanja. Ovakvi nam tekstovi trebaju, jer nas teraju na razmisljanje. I cine da uzivamo u lepoti umetnosti.
Odavno nisam imala prilike da procitam ovako kvalitetan tekst, u ovim vremenima kada smo okruzeni banalnostima na svakom koraku i kada je svaki vid umetnosti doveden do apsurda. A gradimo upravo ono, od cega smo i sami sazdani, to prepoznajemo, tome se divimo i to pocnije da biva ogledalo nase sustine. Interakcija je vidljiva na svakom koraku.
Jos jednom, hvala autoru na ovoj divnoj vrtesci vremena, s osvrtom na arhitekturu, kao vrhunsko umetnicko delo koje nije samo puko stvaralacko umece, nego nosi u sebi umetnicke i politicke simbole vremena u kom nastaje i u kom zivi i traje, ostavljajuci pecat jednog dela civilizacijskog toka, kao osnov za pricu, koju citamo na svakom koraku. Srdacan pozz
Nedelja-mir, tisina i jedan prijatan letnji clanak o kulturi. Od ljubavi do arhitekture, umetnost je uvek zanimljiva. Tekst je nekome lagan, nekome tezak, nekome dugacak, nije vazno, svi smo razliciti, zato postoje komentari-da li se tekst nekome svidja ili ne. I to je u redu. Ali, radi se o TEKSTU, ne o autoru, jer neko dade sebi za pravo da ispljuje autora. Nije to sarkazam da li je ljubomora, mrznja, ili samo neznanje. Ljudi sebi dozvoljavaju svasta, pa iz mraka mozes sve, skriven si, a autor ima i ime i sliku. Pa eto, sve sto brani stid dozvoljava glupost. Ajde malo vise da pisemo i pricamo o kulturi, bice manje banalnosti. Zivot je ipak lep.
Prvih 17% teksta je dobro, u formi, ima strukturu…
Cim ste uveli 5 element, kao lika u ovaj esej, sve se rasulo…
🙁
Zarezac i da ga siljite, ima tu potencijala…
Mislim na pero, kita se silji posle, dobronamernim sarkasticnim komentarima 🙂
Pusa :-*
Sarkasticni komentar:
„Izgleda da vas nece ljubav :-)“
edukativan ali i poetican tekst 😊
Прелепо, неодољиво, уживање је овај текст читати, аутор пише у свом маниру, стручно а поетично. Где налази надахнуће, не знам, али фино држи одстојање од баналности садашњег момента. Видимо да није потребно путовати у Фиренцу, Рим…(одлично ко може) да бисмо се опили уметношћу. Шансе су мале да ће ово прочитати велики број људи, али је огромно задовољство нас који јесмо. Лепота оплемењује свет.
Sve je lepo rečeno.
Kada bi živeli u društvu, gde komentarišemo ovakve tekstove, a ne u ovoj kaljuzi.
Волим овакве текстове(наравно да сам гледала поменути филм), а сазнам и нешто ново. Уметност је утеха у тешким временима. Само напред, има нас доста који осећамо твоје текстове.
Свиђа ми се текст, треба увек оставити себи могућност да се у свему нађе лепота, од прошлости па надаље. Има нас који и данас ценимо и поштујемо уметност, а не само материјалне вредности. А љубав? Без ње заиста ништа нема сјај!
Угуши га за десетку.
Biblioteka arhitektonski biser? Hm. Nije slucajno tu. Hram je bio nedovrsen, sa nadom da se nikad ne dovrsi. Tom biseru nije mesto tu, to je cista boljsevicka manipulacija.
Леп текст, свежина у овој ,,жабокречини“ од политике и ријалитија и храброст признати да данас нико не води рачуна о Гениус лоци и Спиритус лоци. Хоће ли проговорити неко о константном ружењу Београда? Ваљда хоће, једном, јер како рече Његош ,,вријеме је најбоље решето“. Пишите још, можда ово неко и прочита.
Када смо већ код песника, књижевника, па давно је још Пушкин рекао: ,,Учених је много-умних мало“. Поздрав из Ниша.
Komentari veoma dobro opisuju tekst. A jos bolje – nas, citaoce. Nazalost, koliko ima onih koji shvatamo (ili bar pokusavamo da shvatimo) lepotu igre umetnosti (igru reci, igru arhitekture, igru tela na podijumu, …), jos je toliko i onih koji ne mogu, ne zele, ne umeju, ili jednostavno ne razumeju. Nije to stvar elitizma. Ja ne razumem mongolski, a ni ujgurski jezik. I to je u redu. Ali pokusajmo. Lepota je u malim stvarima, treptaju, sekundi u kojoj vidimo lepotu koja nas obuzima. Hvala autoru na ovom i bas ovakvom tekstu. Lepota, umetnost i ljubav nisu jednostavni, nisu lako sagledivi. Ali ih treba opisivati. Bas onakvima kakvi jesu. Kao u ovom tekstu – lako i neuhvatljivo, u nepodnosljivoj lakoci njihovog postojanja. Ovakvi nam tekstovi trebaju, jer nas teraju na razmisljanje. I cine da uzivamo u lepoti umetnosti.
Odavno nisam imala prilike da procitam ovako kvalitetan tekst, u ovim vremenima kada smo okruzeni banalnostima na svakom koraku i kada je svaki vid umetnosti doveden do apsurda. A gradimo upravo ono, od cega smo i sami sazdani, to prepoznajemo, tome se divimo i to pocnije da biva ogledalo nase sustine. Interakcija je vidljiva na svakom koraku.
Jos jednom, hvala autoru na ovoj divnoj vrtesci vremena, s osvrtom na arhitekturu, kao vrhunsko umetnicko delo koje nije samo puko stvaralacko umece, nego nosi u sebi umetnicke i politicke simbole vremena u kom nastaje i u kom zivi i traje, ostavljajuci pecat jednog dela civilizacijskog toka, kao osnov za pricu, koju citamo na svakom koraku. Srdacan pozz
Nedelja-mir, tisina i jedan prijatan letnji clanak o kulturi. Od ljubavi do arhitekture, umetnost je uvek zanimljiva. Tekst je nekome lagan, nekome tezak, nekome dugacak, nije vazno, svi smo razliciti, zato postoje komentari-da li se tekst nekome svidja ili ne. I to je u redu. Ali, radi se o TEKSTU, ne o autoru, jer neko dade sebi za pravo da ispljuje autora. Nije to sarkazam da li je ljubomora, mrznja, ili samo neznanje. Ljudi sebi dozvoljavaju svasta, pa iz mraka mozes sve, skriven si, a autor ima i ime i sliku. Pa eto, sve sto brani stid dozvoljava glupost. Ajde malo vise da pisemo i pricamo o kulturi, bice manje banalnosti. Zivot je ipak lep.
Divan tekst prava terapija za ovo sumorno vreme