Iz gotovo neobjašnjivih razloga, ovogodišnja dodela Oskara bila je gledanija od prošlogodišnje! Nije da je prošlogodišnja bila nešto uzbudljivija, ali je barem napravila ozbiljan otklon od incidenta od pre dve godine, kada je pao sada već čuveni šamar na sceni Dolbi teatra, što je kasnije postao najgledaniji klip, dok je sama dodela beležila istorijski nisku […]
Kao bomba je eksplodirala najava, objavljena 2018. godine na festivalu stripa u italijanskom gradiću Luka, o susretu Dilana Doga i Betmena. Iako je za prvi projekat u saradnji između italijanske izdavačke kuće Serđo Boneli i američkog DC Komiksa najavljeno ukrštanje priča između Zagora i Fleša, ono što je privuklo pažnju jesu udruženi Betmen i Dilan […]
Pre nešto više od četiri godine objavljena je prva „Hali Gali“ kompilacija. Nju dodajemo nizu izdanja koja su, kroz noviju istoriju srpskog rokenrola, apostrofirala ključne tačke u formiranju scene. Prva decenija dvehiljaditih je u tom smislu bila izuzetna. Kompilacije Jutro će promeniti sve (2007), Šta treba maloj deci (2007) i Zgrada je živa (2009) pružale […]
Beznadežno siromaštvo i zarobljenost u zadatim društvenim okvirima, zadrti policajci povezani sa ultradesničarskim organizacijama, porodično nasilje epidemijskih razmera, sistem koji funkcioniše po potrebi (a ako niste deo potrebe, ko vas j…), policajke koje se isturaju u prvi plan na konferencijama za štampu u svrhu marketinškog ukrasa, opšti osećaj nepravde koja se ne da pobediti… Ne […]
„Nepravda može da oslobodi zastrašujuću snagu“. Ova replika misaona je srž drame Strah u operi Jelene Mijović, nastale dramatizacijom i kolažiranjem nekoliko pripovedaka italijanskog književnika Dina Bucatija. Ona sugeriše da je glavna tema drame bunt protiv velikih klasnih razlika, socijalne nepravde. Ta tema se izvesno izdvaja kao glavna, ali je dramaturški problem to što konkretna […]
Zašto je od ogromne važnosti ono što je na 482 stranice ove knjige ispisao njen autor? Probaću da pobrojim razloge za ovu tvrdnju, sa punom svešću da su emocije nesiguran ulog, ali u ovom slučaju one su neizbežne. One su u svakoj rečenici pisca kome, dok piše, stid kontroliše svaku mogućnost isticanja vlastitog imena. Najdugovečniji […]
Nastao po istoimenom romanu Vuka Draškovića, Ruski konzul je nakon filma Nož novo oslanjanje Miroslava Lekića na Draškovićevu prozu
„Ovo“ je, naravno, bio izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, poznatiji po popularnoj (i iritantno glupavoj) skraćenici – Bregzit (stvarno, glupo je skoro kao ono kad se svakoj aferi danas dodaje „…gejt“, zbog „Votergejta“). Elem, razumeo sam i empatisao, ne sećam se šta sam im pojedinačno odgovarao, ali se sećam jedine iskrene, a neizgovorene misli […]
Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]
Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]