Dve godine nakon što je liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska (u egzilu još od zvaničnog poraza na predsedničkim izborima 2020, čiji su rezultati osporavani od čitavog Zapada) anonimnom porukom obaveštena da je njen suprug Sergej Tihanovski umro u zatvoru, bez mogućnosti da takvu informaciju potvrdi, dočekala ga je živog u Litvaniji. Očekivano, veoma izmenjenog fizičkog opisa, pošto za pet godina koliko je proveo u samici, nisu mu bili uskraćeni samo pozivi, pisma ili mogućnost da razgovara sa advokatom ili sveštenikom – spisak je toliko dugačak da su se na njemu nalazili čak i sapun i četkica za zube.
Spuštanje tenzija
Takođe opozicionar, čiji su predizborni slogan „Zaustavite bubašvabu!“ i prateća simbolična papuča verovatno bili dovoljni i da mu se administrativno onemogući kandidatura i da potom bude i osuđen na 18 godina zatvora zbog zalaganja za nasilno svrgavanje režima na svom blogu (nekako se zaboravilo da je isprva uhapšen zbog gurkanja sa policijom), Tihanovski se na slobodi našao zahvaljujući intervenciji SAD i Donalda Trampa. Iako je poseta specijalnog izaslanika Kita Keloga Minsku nezvanično trebalo da doprinese pokretanju mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, za sada jedini opipljiv rezultat predstavlja puštanje 14 političkih zatvorenika u istom danu, od kojih su osam strani državljani. Rečima šefice kabineta Tihanovske: „U suštini, radi se o kombinaciji pritiska sankcija i tihog diplomatskog rada.“
Rada koji nije počeo juče – beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je u više navrata od prošle godine pomilovao male grupe kritičara vlasti, što je tumačeno kao pokušaj smirivanja tenzija sa Zapadom. Recimo, u februaru je pušteno troje, uključujući novinara Radija Slobodna Evropa, zbog čega se njen direktor zahvalio predsedniku Donaldu Trampu. A baš zato što se ne radi o prvom slučaju, izjava Tihanovskog da Tramp sada ima i moć i priliku da jednom rečju oslobodi sve političke zatvorenike, čini se previše optimistično. Uostalom, dosadašnja postignuća gotovo da predstavljaju statističku grešku. Prema podacima beloruskog Centra za ljudska prava Vjasna, 1.174 političkih zatvorenika je ostalo iza rešetaka, uključujući osnivača Vjasne i dobitnika Nobelove nagrade za mir Alesa Bjaljackog.
Prema podacima beloruskog Centra za ljudska prava Vjasna, 1.174 političkih zatvorenika je ostalo iza rešetaka, uključujući i dobitnika Nobelove nagrade za mir Alesa Bjaljackog
I taj broj ne prestaje da raste – samo nedelju dana pre pomilovanja grupe u kojoj se našao i Tihanovski, izrečene su još tri zatvorske kazne samo zbog učešća u akcijama solidarnosti sa političkim zatvorenicima, što je sud tretirao kao ekstremističku delatnost. Nekoliko dana kasnije je i popularni beloruski sajt za organizovanje peticija proglašen za ekstremističku organizaciju, a kako dobijanje takvog statusa izlaže svakog umešanog u aktivnosti organizacije krivičnom gonjenju, to otvara prostor za procesuiranje i onih koji su peticije samo potpisivali. Da ne govorimo o samim pokretačima ekstremnih inicijativa, poput one o popravci polomljenog stepeništa na železničkoj stanici, zameni neispravnih svetiljki kraj auto-puta ili uklanjanju pensilvanijskog jasena sa spiska invazivnih vrsta drveća. Takva mogućnost nije samo hipotetička, pošto su advokati upozorili da podizanje optužnica zbog komentarisanja ili lajkovanja sadržaja organizacija koje u tom trenutku još nisu bile proglašene za ekstremističke, ne bi predstavljalo pravni presedan. A teško da će se hronično lutajuća pažnja Donalda Trampa zadržati na Belorusiji dok se svi ti ljudi procesuiraju.
