Da, dobar tekst. Rim je utemeljitelj modernog društva, primer koji je teško dostići. A i „rimsko parvo“, koje sam dobrom izučio polagajućimga, temelj je prava kakvog znamo u modcernon svetu, ili bar težmo ka ideakžlima rimskog prava.
Pomenut je ustanak Jevreja protiv Rima u II veku n.e. pod Simonom bar Kohbom koji je doveo do katastrofalnih posledica po Jevreje, to je ocenjeno kao „neodgovorni čin kolektivnog samoubistva nacije“ i „divljenje pobunjeničkom duhu i heroizmu, nezavisno od snošenja odgovornosti za njihove posledice“. Takvu politiku, „nesnošenja odgovornosti za posledice“ vodili su povremeno ili često i Srbi u prošlosti, a i danas vidimo elemente toga.
Onda se u tekstu kaže da David Ben-Gurion, osnivač modernog Izraela je „imao, na sreću, drugačiji mentalni sklop: njegov rezon bio je da se s nekom supersilom nikad ne treba inatiti, ili pak ulaziti u rat s njom, ako na svojoj strani nemate neku drugu supersilu“.
Iz ovoga bi se moglo nešto naučiti, da smo to znali 1990-ih možda ne bismo ulazili u sukob sa Zapadom. Vidimo da i danas sebe ne procenjujemo kritički već je vladajući stav – E onda je Zapad rasturio SSSR, pa je Zapad rasturio SFRJ, pa su nas Germani napali 1914, pa su nas bombardovali 1941, 1944, 1999…..
Japanci nisu „pametni“ kao mi i ne kukaju stalno tražeći krivce spolja, već razmišljaju i o sopstvenim greškama. Na spomeniku u Hirošimi stoji tekst:
„Neka sve duše ovde počivaju u miru, jer nećemo ponoviti istu grešku”.
Akio Morita, jedan od dvojice osnivača Sonija, rekao je da je „Japan uništen u II sv.ratu zato što je sledio samo svoje stavove“.
A kako smo mi sledili samo svoje stavove, možemo videti iz karakterističnih izjava s početka 1990-ih.
„Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Beč, Bon i Zagreb biće sravnjeni sa zemljom“ Milić od Mačve, decembar 1991.
„Stav sveta nas ne mora da se tiče. Možemo ugasiti radio, TV, ne čitati novine, dok posao ne završimo“ Dragoslav Bokan
„Mi Srbi smo rešili da živimo u jednoj državi pa makar svi bili isprebijani namrtvo“ Milić od Mačve.
Da, dobar tekst. Rim je utemeljitelj modernog društva, primer koji je teško dostići. A i „rimsko parvo“, koje sam dobrom izučio polagajućimga, temelj je prava kakvog znamo u modcernon svetu, ili bar težmo ka ideakžlima rimskog prava.
Pomenut je ustanak Jevreja protiv Rima u II veku n.e. pod Simonom bar Kohbom koji je doveo do katastrofalnih posledica po Jevreje, to je ocenjeno kao „neodgovorni čin kolektivnog samoubistva nacije“ i „divljenje pobunjeničkom duhu i heroizmu, nezavisno od snošenja odgovornosti za njihove posledice“. Takvu politiku, „nesnošenja odgovornosti za posledice“ vodili su povremeno ili često i Srbi u prošlosti, a i danas vidimo elemente toga.
Onda se u tekstu kaže da David Ben-Gurion, osnivač modernog Izraela je „imao, na sreću, drugačiji mentalni sklop: njegov rezon bio je da se s nekom supersilom nikad ne treba inatiti, ili pak ulaziti u rat s njom, ako na svojoj strani nemate neku drugu supersilu“.
Iz ovoga bi se moglo nešto naučiti, da smo to znali 1990-ih možda ne bismo ulazili u sukob sa Zapadom. Vidimo da i danas sebe ne procenjujemo kritički već je vladajući stav – E onda je Zapad rasturio SSSR, pa je Zapad rasturio SFRJ, pa su nas Germani napali 1914, pa su nas bombardovali 1941, 1944, 1999…..
Japanci nisu „pametni“ kao mi i ne kukaju stalno tražeći krivce spolja, već razmišljaju i o sopstvenim greškama. Na spomeniku u Hirošimi stoji tekst:
„Neka sve duše ovde počivaju u miru, jer nećemo ponoviti istu grešku”.
Akio Morita, jedan od dvojice osnivača Sonija, rekao je da je „Japan uništen u II sv.ratu zato što je sledio samo svoje stavove“.
A kako smo mi sledili samo svoje stavove, možemo videti iz karakterističnih izjava s početka 1990-ih.
„Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Beč, Bon i Zagreb biće sravnjeni sa zemljom“ Milić od Mačve, decembar 1991.
„Stav sveta nas ne mora da se tiče. Možemo ugasiti radio, TV, ne čitati novine, dok posao ne završimo“ Dragoslav Bokan
„Mi Srbi smo rešili da živimo u jednoj državi pa makar svi bili isprebijani namrtvo“ Milić od Mačve.