Proteklih sedmica ruski zvaničnici promovisali su ideju da će, jednom kad rat u Ukrajini bude okončan, zapadne kompanije – posebno one američke – ponovo biti dobrodošle. Administracija predsednika Donalda Trampa je na ovo reagovala s interesovanjem. Ali koliko su takvi izgledi realni? Da li će se zapadne investicione firme i džoint venčuri stvarno vratiti?
Čuveno opažanje grčkog filozofa Heraklita glasi da „čovek ne može dva puta ugaziti u istu reku, jer to više nije isti čovek i nije ista reka“. Isto bi se moglo reći i za Rusiju. Devedesetih godina, nakon sloma Sovjetskog Saveza, zapadne kompanije su pohrlile u tu zemlju. Tokom narednih 30 godina uložile su u nju stotine milijardi dolara, donoseći ne samo kapital, nego i ekspertizu i institucionalne veze. To je Rusiji na mnoge načine pomoglo da se integriše u globalnu ekonomiju.
Kidanje veza
To nasleđe je sada najvećim delom izbrisano. Na papiru, nekoliko hiljada zapadnih kompanija i dalje posluje u Rusiji, ali one jedva da su malo više od poštanskih pregradaka ili paravana za ruske poslovne entitete. Ono malo preostalih zapadnih firmi sa smislenim operacijama u Rusiji tamo su faktički zarobljene: ili ne mogu da izađu s tržišta, ili su pod pritiskom da svoju imovinu prodaju – uz ogromne gubitke – Rusima s dobrim vezama.
Sledstveno tome, mreže koje su s puno truda građene više od tri decenije pokidane su. Finansijske veze Rusije sa Zapadom najvećim delom su prestale da postoje, a zapadne sankcije ugrožavaju strateški važan izvoz nafte i prirodnog gasa. Iako je trgovanje sirovinama i tehnologijama „dualne namene“ (upotrebljivim i u civilne i u vojne svrhe, prim.) nastavljeno preko posrednika iz trećih zemalja, ono ne omogućava direktan transfer ekspertize kakav su nekad obezbeđivale zapadne kompanije, i koja je često bila istinski pokretač kreiranja vrednosti.
Zapadne firme su 30 godina u Rusiji ulagale stotine milijardi dolara, donoseći ne samo kapital, nego i ekspertizu i institucionalne veze. To nasleđe je sada izbrisano
Ali sve i da se rat u Ukrajini završi a sankcije budu ukinute, povratak zapadnih biznisa i dalje je malo verovatan. Rusija više „nije ista reka“. Postsovjetska ekonomska praznina koju su, nakon sedam decenija izolacije i centralnog planiranja, tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih popunjavale zapadne kompanije, sada popunjavaju Rusi.
Danas u Moskvi na ulazima u sedišta firmi ne stoje imena zapadnih multinacionala, već njihovih nekadašnjih ruskih partnera, od kojih su se mnogi školovali na Zapadu ili su ih obučavali zapadni profesionalci. Strane banke zamenjene su ruskim, a takvo stanje je i u drugim sektorima privrede, od maloprodaje do onlajn usluga. U tim oblastima Rusija sada funkcioniše kao u potpunosti razvijena tržišna privreda i više ne zavisi od zapadnog prisustva.
I kad se to ima na umu, međutim, stoji da je rat u Ukrajini rusku ekonomiju gurnuo u pravcu nečega nalik vlastitoj verziji iz sovjetskih vremena, s prenaduvanim vojnoindustrijskim sektorom, a nedovoljnim ulaganjima i stagnacijom u najvećem delu ostatka privrede.
Najbolji primer za ovo je naftna industrija. Devedesetih godina, kad su zapadne kompanije masovno nahrupile u Rusiju, donele su i kompletan asortiman usluga vezanih za eksploataciju nalazišta nafte. Koristeći kapital i moderne prakse menadžmenta, one su pomogle oživljavanju oblasti u kojima se tokom sovjetske ere crpla nafta, a kroz džoint venčure s ruskim partnerima pokretale nove projekte, uvodeći tako prvi put u postsovjetsku Rusiju nove poslovne modele.
Rusko-kinesko partnerstvo „bez granica“
Malo je verovatno da bi to iskustvo moglo da se ponovi. Mnoge zapadne naftne kompanije još ližu rane koje su im nanete tokom ranijih angažmana u Rusiji, a globalnoj naftnoj industriji danas se nude atraktivnije prilike u regionima s bogatijim rezervama i vladama koje se prema njoj prijateljskije odnose. A možda najvažnija promena jeste to što je i sama budućnost nafte neizvesna, budući da vodeće energetske firme rade na diversifikaciji svog poslovanja: od tradicionalnih fosilnih goriva ka petrohemijskoj industriji i obnovljivim izvorima energije. U tom novom pejzažu čije se konture pomaljaju, Rusija ima malo toga što može da ponudi.
Umesto da u Rusiju investiraju ili omogućavaju transfer tehnologije, kineske firme na tamošnje tržište radije isporučuju gotove proizvode
Još jedan dobar primer predstavljaju auto-industrija i saobraćaj. I u tim sektorima su svojevremeno zapadni proizvođači pohrlili u Rusiju, s ambicijom da modernizuju njene zastarele fabrike iz sovjetske ere. Ali sve te kompanije su od 2022. naovamo napustile Rusiju – mnoge od njih uz ozbiljne gubitke – i nije verovatno da će se u nju vratiti. Zapadna transportna industrija prolazi kroz veliku transformaciju. Preokupirane tranzicijom ka električnim vozilima i vozovima velikih brzina, mnoge kompanije nemaju ni apetit ni sredstva za upuštanje u još jednu rusku avanturu.
A tu je i Kina. Kako se tamošnji ekonomski rast usporava, kineske kompanije agresivno povećavaju izvoz, posebno u Rusiju. Ali umesto da tamo investiraju ili omogućavaju transfer tehnologije, na tamošnje tržište radije isporučuju gotove proizvode.
Kineske banke pokazuju sličan oprez po pitanju plasiranja kapitala, a takozvana juanizacija ruske ekonomije (zamena dolara i evra kineskim juanom) ispostavlja se kao loša po Rusiju, budući da Kina – motivisana domaćim prioritetima – aktivno radi na snižavanju vrednosti vlastite valute. Zato se onoliko veličano rusko-kinesko partnerstvo „bez granica“ u praksi izvrglo u neadekvatnu zamenu za presečene finansijske veze sa Zapadom.
U takvim okolnostima nije teško shvatiti zašto je Rusija voljna da pokrene ofanzivu šarma s ciljem da ponovo privuče zapadne kompanije i investicije. Ali nije verovatno da će Zapad na to odgovoriti bilo čime što bi moglo makar da zaliči na misionarski žar od pre 30 godina. Nekad prazne police koje je za sobom ostavila propala sovjetska ekonomija sada popunjavaju Rusi, a zapadne firme – s prethodnim gorkim iskustvima na umu – prilike koje više obećavaju sada traže na drugim mestima. To više nije ista Rusija – i nije isti Zapad.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
