Države se oduvek nadmeću u naoružanju. Prava trka pak započinje pred Prvi svetski rat i nastavlja se do njegovog produžetka u Drugom svetskom ratu. Posle toga nastaje nezabeležena trka u naoružanju, u klasičnom i novom nuklearnom naoružanju i njegovoj masovnoj proizvodnji. I upravo je ta trka i predstavljala glavno obeležje decenijski duge ere Hladnog rata, okončane decembra 1989. na Malti. Nekadašnji ratni saveznici u miru postaju nepomirljivi ideološki i geopolitički protivnici, ograđuju se „zavesama“ i „zidovima“, kao dva različita politička sistema, dva bloka sa SAD i SSSR na čelu. Tako je rođen do tada nepoznati Hladni rat (termin se pripisuje Džordžu Orvelu i komentatoru Valteru Lipmanu).
Tokom Hladnog rata dve velesile su držale svet pod stalnim tenzijama i vojnim pretnjama. No uprkos rivalitetu i neviđenoj trci u naoružanju, opasnim krizama (berlinska, kubanska), te lokalnim ratovima, „vreli“ rat se nije dogodio. Nuklearni takođe, zbog mogućnosti međusobnog uništenja.
Hladni rat i besomučno naoružavanje
Trka u naoružavanju u godinama Hladnog rata zaista je izgledala impresivno: SSSR je proizveo 100.000 tenkova, SAD „samo“ 35.000, SSSR je proizveo više vojnih aviona nego SAD, brodova i podmornica, svakog oružja. Sovjeti su demonstrirali strategiju masovne proizvodnje oružja uključujući nuklearno, Amerikanci strategiju tehnički naprednijih sredstava. Sovjeti su tvrdili da rakete štancuju „kao kobasice“, dok su im prodavnice zvrjale prazne a narod stajao u redovima.
Koliko su dve velesile proizvele nuklearnih bojevih glava najbolje govori podatak da su u procesu razoružanja zajedno uništile preko 25.000 komada (plus lansirna sredstava, silose za rakete). SSSR je uništio nekoliko hiljada nuklearnih punjenja više od SAD, a paritetno je preostalo oko 3.500 komada. Istovremeno je devedesetih godina od Atlantika do Urala uništeno više od 60. 000 komada teške vojne opreme (tenkova, oklopnih vozila, artiljerije, borbenih aviona, helikoptera).
Koliko su SSSR i SAD proizvele nuklearnih bojevih glava najbolje govori podatak da su u procesu razoružanja zajedno uništile preko 25.000 komada
Pod teretom naoružanja i pretnji koje ono nosi, sredinom sedamdesetih godina dolazi do detanta u središtu hladnog rata, u podeljenoj Evropi, kontinentu krcatom klasičnim i nuklearnim oružjem. Glas razuma u nepomirljivom bipolarnom svetu dolazi od Pokreta nesvrstanih zemalja, sa Jugoslavijom, Egiptom i Indijom na čelu.
Mihailo Gorbačov i Ronald Regan, vođe dve velesile, imali su dovoljno državničke hrabrosti i političke vizije da zaustave trku u naoružanju i da lansiraju proces razoružanja i uništavanja ogromnih stokova konvencionalnog i nuklearnog naoružanja dva veleposednika, svodeći ga na razumniju meru, kada već nije moglo biti potpunog razoružanja. Oni su otvorili put za završetak Hladnog rata, za prelazak od konfrontacije ka saradnji u svetu. Svet je postao sigurnije mesto za život. Planeta je mogla da odahne, a izdvajanja za naoružanje da se preusmere za humane potrebe.
Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), Sporazum o ograničenju strateškog nuklearnog ofanzivnog oružja (START I i II), fundament su razoružanja i brana za novu trku u naoružanju ne samo velesila. Međutim, sporazumi erodiraju već od 2007. Konvencionalni napušta Rusija, nuklearni napuštaju obe strane, ali ga poštuju, ni Moskva ni Vašington ne raspaljuju novu nuklearnu trku.
Rat u Ukrajini – nova trka
Ruski predsednik Putin je 1. marta 2018. promovisao čitavu lepezu novog hipersoničnog naoružanja za serijsku proizvodnju, uključujući nuklearna punjenja. Zatim je 24. februara 2022. Rusija izvršila široku invaziju na Ukrajinu. Time su otvorene pretnje Evropi i dat start za novu trku u naoružanju, potencijalno nadmašujući sve viđeno. Započela su ulaganja u naoružanje kojima se ne vidi kraj, a podaci (SIPRI, CIA, Pentagona, NATO, Rusije) najavljuju godine novog hladnog rata.
Kineski vojni budžet je drugi po veličini u svetu i u 2024. je iznosio oko 222-249 milijardi dolara
Vojna potrošnja SAD u Hladnom ratu, zavisno od perioda, iznosila je između pet i deset odsto BDP-a; 1950-ih je oko deset procenata (vrhunac je Korejskog rata); 1960-ih i 70-ih je oko 6–8 odsto, uz skokove za Vijetnamski rat; Regan povećava izdvajanje na oko 6,5 procenata; pred kraj Hladnog rata SAD izdvajaju 5,9 odsto BDP-a, oko 290 milijardi dolara, preračunato u današnje dolare oko 600–800 milijardi godišnje. NATO saveznici u Hladnom ratu izdvajaju 2–5 odsto BDP-a, zavisno od zemlje. Velika Britanija često iznad četiri, Zapadna Nemačka 2,5–3,5 odsto.
Procene izdvajanja SSSR za naoružanje u Hladnom ratu variraju. Zapadne govore o 12-15 procenata, pa čak da je do 20 odsto BDP-a odlazilo na vojsku i vojnu industriju. Neki izvori iz CIA navode i oko 25 odsto ukupnih državnih izdataka (preko skrivenih pozicija). Apsolutna potrošnja SSSR za vojsku krajem 1980-ih procenjuje se na oko 200–250 milijardi dolara godišnje (zapadne procene, tekuće cene). Realni udeo izdvajanja bio je mnogo veći nego u SAD, zbog manje ekonomije i njene nerazvijenosti. Saveznici u Varšavskom ugovoru izdvajali su između 7 i 12 odsto BDP-a. Poljska, Čehoslovačka, Istočna Nemačka imale su značajna vojna izdvajanja zbog mesta i uloge u strategiji SSSR-a i Varšavskog pakta.
Trka u naoružanju u Hladnom ratu nesrazmerno više je opterećivala SSSR i saveznike, nego SAD, jer je udeo u BDP-u bio mnogo veći nego na Zapadu. SSSR je žrtvovao društvene i ekonomske interese radi održanja trke u naoružanju, vojnog pariteta sa SAD, što je bio jedan od ključnih uzroka ekonomskog kolapsa. SAD pak komforno finansiraju vojnu trku ne ugrožavajući osnovne strukture ekonomije i standard građana, zahvaljujući većoj ekonomije, tržišnoj fleksibilnosti…
SSSR je žrtvovao društvene i ekonomske interese radi održanja trke u naoružanju, što je bio jedan od ključnih uzroka ekonomskog kolapsa
Ko će pokleknuti u novoj trci?
Izdvajanja SAD za naoružanje 2024. iznose 968 milijardi dolara, što je u svetu daleko najveće izdvajanje. NATO i ključne države izdvajaju oko 2,61odsto BDP-a. Međutim, upravo je postavljen novi, vrlo ambiciozni cilj na samitu u Hagu da se do 2035. nivo izdvajanja iz BDP podigne na pet odsto To je drastičan skok, usmeren na neutralizaciju ruskog vojnog prioriteta i asimetrične pretnje. Američki predsednik Donald Tramp traži bespogovorno izdvajanje pet procenata za odbranu, uslovljavajući zaštitu članicama koje ne ispune postavljeni plafon.
Kineski faktor
Rusija je2024. izdvojila 149 milijardi dolara. Prema drugim procenama, moguće da izdvajanja prelaze i 200 milijardi dolara. Ruski troškovi se, kao i tokom Hladnog rata disperzuju i predstavljaju najmanje 32 odsto federalnog budžeta. Rusija najavljuje navodno postepeno smanjenje vojne potrošnje (najnovija izjava Putina) nakon rekordne 2025. i najvećeg tereta za privredu i stanovništvo. Učešće ruske odbrane u BDP-u zemlje relativno je veće u odnosu na glavnu zemlju NATO, ali u apsolutnom iznosu SAD i dalje za oko pet puta izdvaja više od Rusije.
Učešće ruske odbrane u BDP-u zemlje relativno je veće u odnosu na glavnu zemlju NATO, ali u apsolutnom iznosu SAD i dalje za oko pet puta izdvaja više od Rusije
Dok SAD i NATO pojačavaju i nameću žestoku trku u naoružanju, Rusija ostaje u trci na nivou izdataka iz vremena Hladnog rata, a i to predstavlja ozbiljan pritisak na fiskalni i socijalni sistem države. Uostalom, o tome svedoče projekcije izdvajanja za deset godina. SAD do 2029. 1,3-1,4 biliona dolara, a do 2035. 1,7-1,8 biliona dolara. NATO će u istom periodu izdvajati 1,8-2,2 biliona dolara, odnosno 2,5 biliona dolara.
Kineski vojni budžet je drugi po veličini u svetu i u 2024. je iznosio oko 222-249 milijardi dolara. Kina u svetskoj trci u naoružanju ima udeo od 12 odsto, što je čini drugim najvećim vojnim potrošačem u svetu. Ta potrošnja 2029. može iznositi 260-340 milijardi dolara. Za 2035. kineski BDP se procenjuje na 34 biliona dolara, a vojna potrošnja na 400-600 milijardi dolara. Kinu se učvršćuje kao dugoročni američki suparnik, daleko veći vojni potrošač od Rusije, znatno zaostajući iza zapadne alijanse.
