Ako bismo tragali za fotografijom koja sumira početak nove ere Donalda Trampa, mogli bismo da je snimimo i u Vankuveru. To ne znači da je Kanada postala 51. američka država, podvukli bi mnogi gnevni Kanađani, već upravo obrnuto. Vlasnike nekih tamošnjih prodavnica pića toliko je razbesnelo poigravanje nove američke administracije sa kanadskim suverenitetom da su protestno povukli američke proizvode i pre no što je trgovinski rat zvanično počeo. Tamo gde su se do juče zlatile boce čuvenih burbona iz Kentakija, sada su beli plakati sa neizbežnim crvenim javorovim listom i natpisom „Kupujte kanadsko“. Kao što su američke flaše nestale sa vankuverskih rafova, tako Vašington preti da će američki dolar nestati iz svetskog humanitarnog i zdravstvenog opticaja, a u samoj Americi nestaju ljudi. Za taj poslednji poduhvat novoj garnituri Bele kuće bilo šta može da posluži kao „smokvin list“ opravdanja.
Očaj i rezignacija
Odmah treba reći da će Tramp morati ozbiljno da se potrudi kako bi na planu deportacija nadmašio prethodnike. I pod republikancima i pod demokratama, i pod Džordžom Bušom Mlađim i pod Džoom Bajdenom, Barakom Obamom, Bilom Klintonom, iz SAD su izbačeni ili sa njenih granica odbačeni milioni tragača za maglom „američkog sna“. Krajem prošle godine španski El Pais je pisao da je Tramp u prvom mandatu deportovao manje ljudi nego bilo ko od pobrojanih. Drugi mandat je izgleda dočekao spremniji, i lokalni i svetski mediji ne stižu da izveste o svim avionima koje pune i koje će puniti očajni ili rezignirani ljudi. Zvanični Brazil je bio gnevan zbog toga što mu je Vašington isporučio 88 deportiraca vezane i žedne, a ponekog i onesvešćenog. Zvanična Kolumbija je zbog toga odbila da prihvati svoj sledeći kontingent povratnika, i nakon obostranih pretnji taksama uspela je da se izbori za to da ih vrati sopstvenim avionom, u humanijim uslovima. Zvanična Indija nije imala zamerki na američku vojnu transportnu letelicu koja je u Nju Delhi poslala 205 njenih državljana. Istraživački novinari njujorške Pro publike pišu o tome da se radnici poreklom iz Nikaragve – „zahvaljujući kojima restorani, mlečne farme i fabrike Viskonsina uopšte rade“ – već pakuju i unapred šalju vrednije stvari u domovinu.
Brojne zemlje ne mogu da priušte reintegraciju deportiraca. I SAD i druge zemlje koje deportuju, retko u tome pomažu
Australijska medijska mreža Konverzejšn podseća na to da se ostaci srušenih snova rasipaju po celom svetu. „Konačnu naredbu o uklanjanju“ – zaista se tako zove – još je u novembru imalo 350 migranata iz Fidžija, 150 iz Tonge, 57 iz Samoe. U novembru Tramp još nije navukao predsedničku čizmu koja bi mu dopustila da taj ljudski jad išutira iz zemlje; sada jeste.
„Nisu svi osuđeni zbog krivičnih dela. Mnogi su počinili sitne prekršaje ili su jednostavno ostali duže no što im je viza dopuštala. Jedan komentator iz Tonge upozorio je da bi Trampov talas deportiraca mogao da potopi i Tongu i druge pacifičke države. Neke tamošnje povratnike porodice i društvo prihvataju, ali mnogi se muče. Veliki broj njih napustio je zemlju u detinjstvu, i često ne razumeju najbolje lokalni jezik i kulturu“, zapisala je u utorak, 4. februara, Henrijeta Maknil sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi.
Ako je neko napustio Tongu tražeći bolji život u Americi, pa ga nije našao i počeo je, recimo, da prodaje drogu na ulicama Baltimora kako bi opstao, kada ga u Tongu vrate, bez podrške će opet moći samo da diluje drogu. Koliki god problem bili narkotici u SAD, još su daleko veći u siromašnoj zemlji od jedva sto hiljada stanovnika, koliko ih Tonga ima.
„Tonga se, poput drugih pacifičkih zemalja, muči da finansira organizacije koje pomažu u reintegraciji deportiraca. Zemlje koje deportuju, i SAD i Australija i Novi Zeland, retko u tome asistiraju“, zaključuje Henrijeta Maknil.
Put za Gvantanamo
No vratimo se u Vašington. Tamo se, rekosmo, traga za bilo kakvim smokvinim listom. Rojters je u ponedeljak, 3. februara, izvestio da je to dan u kome vojska i imigracione službe treba da budu spremne da primene Zakon o stranim neprijateljima iz 1798, zakon poslednji put upotrebljen tokom Drugog svetskog rata kao izgovor da se zatoče ljudi japanskog, nemačkog i italijanskog porekla.
„Zakon o stranim neprijateljima omogućio bi Trampu da brzometno deportuje migrante za koje se utvrdi da učestvuju u ’invaziji ili grabljivom upadu’. To bi bila revolucionarna upotreba zakona koji je dosad korišćen samo u ratovima. Ali republikanci nezakonitu imigraciju često nazivaju upravo ’invazijom’ i predstavljaju migrante kao ’opasne kriminalce u vojničkim godinama’“, podsećaju Ted Heson i Kristina Kuk za Rojters.
Bela kuća jeste još u januaru tvrdila da će taj zakon koristiti „samo“ zato da bi kartele i bande mogla da proglasi terorističkim organizacijama i po tom osnovu deportuje njihove pripadnike, ali baš joj nikako ne treba verovati. Ne treba joj verovati već zbog toga što neke objave američke administracije zabrinjavajuće podsećaju na naslovne strane srpskih režimskih tabloida. „Obećano – ispunjeno: Predsednik Tramp već obezbeđuje naše granice i deportuje inostrane kriminalce“, tako glasi naslov teksta koji je ministarstvo unutrašnje bezbednosti krajem januara ponudilo američkim medijima. Tih dana je i sama Bela kuća objavila memorandum koji je državna sekretarka unutrašnje bezbednosti Kristi Noem uputila državnom sekretaru odbrane Pitu Hegsetu. I tu se pominje „invazija“, zahteva se „obnova nacionalnog suvereniteta“, a kada u Americi saberete ta dva činioca, rezultat je Gvantanamo.
„Donald Tramp je prošle sedmice rekao da će pritvorsku jedinicu američke pomorske baze u kubanskom zalivu Gvantanamo proširiti kako bi mogla da primi trideset hiljada ljudi. Njegov ’granični car’ Tom Homan dodao je da se nada kako će moći tamo da šalje migrante već za mesec dana. Državna sekretarka unutrašnje bezbednosti Kristi Noem je u nedelju u vestima En-Bi-Sija uporno odbijala da odgovori na pitanje da li će među zatočenicima biti žena i dece“, sumirao je za vikend britanski Gardijan.
Kristi Noem je usput stigla i da ukloni privremenu zaštitu za nekih 350.000 Venecuelanaca bez obzira na to što svako od njih u teoriji može da tvrdi kako je pobegao od režima koji Vašington smatra neprijateljskim. Čini se da u masovnom proterivanju kome će biti podložno jedanaest ili dvanaest miliona nezakonitih a američkoj ekonomiji neophodnih imigranata, neće važiti standardne smernice američke spoljne politike. Istina, u nekim aspektima je trenutno teško reći šta su standardi, o čemu najbolje svedoči trgovinski rat koji je Donald Tramp bučno najavljivao, brzo pokrenuo i još brže zaustavio. Tokom vikenda se činilo da je sve za taj bezumni sukob spremno, otuda i onaj nestanak boca u Vankuveru, a onda je, podseća Gardijan, predsednik SAD treći put u dve sedmice odložio primenu taksa na uvoze iz Kanade i Meksika. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum i premijer Kanade Džastin Trudo pristali su da se više potrude oko toga da spreče krijumčarenje droge u SAD, i to je privremeno zadovoljilo Trampa, mada je krijumčarenje samo deo zamerki koje prvi čovek Amerike upućuje prvim susedima, pa ta priča nikako nije završena.
„Ako drugi Trampov mandat bude značio da je ’paks amerikana’ gotov, Kina će sigurno iskoristiti priliku da pokuša da preoblikuje svet u svoju korist“, podseća Njujork tajms
Zato o trgovinskom ratu ovom prilikom nećemo detaljnije, mada je (dodatna) taksa od deset odsto na uvoz iz Kine još na dnevnom redu u trenutku kada ovaj broj Radara ide u štampu. A što se toga tiče, Njujork tajms nikako ne može biti optužen za to da mu je Peking mio, i zato je u ponedeljak još jednom pokušao da podseti američku javnost koliko Kina može da profitira od Trampove neobuzdanosti. U analizi grupe njegovih novinara ima, istina, komičnih momenata, poput opaske da bi Trampove pretnje oko Panamskog kanala i Grenlanda „mogle da normalizuju poredak u kome je sila jača od prava, što Pekingu odgovara“ – a Vašingtonu sa njegovom skromnom i defanzivnom vojskicom valjda ne odgovara – ali i ozbiljnijih upozorenja za SAD.
„Tramp slabi američki globalni autoritet sečom inostrane pomoći i povlačenjem iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog sporazuma, pakta Ujedinjenih nacija o klimi. Ako drugi Trampov mandat bude značio da je ’paks amerikana’ gotov, Kina će sigurno iskoristiti priliku da pokuša da preoblikuje svet u svoju korist“, zapisao je opet Njujork tajms.
Daleko od boga, a blizu Amerike
Slavne američke novine podsećaju, recimo, da je ambasador Kine u Kolumbiji Džu Đingjang mogao da objavi kako odnosi Pekinga i Bogote decenijama nisu bili bolji; i to baš u danima u kojima su se Vašington i Bogota rvali oko onih deportiraca. Izreku „Tako daleko od boga, a tako blizu SAD“ smislio je još u 19. veku tadašnji predsednik Meksika Porfirio Dijas, i od tada je postala popularna u svemu što je Amerika a nije SAD. Kina je makar daleko koliko je i bog, i tako se sve češće rezonuje južno od Vašingtona. Kada je reč o Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomenimo samo to, Asošijejted pres je u ponedeljak preneo molbu njenog generalnog direktora, Tedrosa Adhanoma Gebrejesusa. Šef SZO traži od globalnih lidera da pritisnu Trampa kako SZO ne bi ostao bez Vašingtona, najvećeg donatora. Taj donator kasni sa isplatama za 2024, primećuje AP, ali je u teoriji odgovoran za 14 odsto budžeta organizacije koja trenutno pokušava da se izbori sa zdravstvenim krizama na Bliskom istoku, u Ukrajini, u Sudanu, sa epidemijama marburškog virusa u Tanzaniji, ebole u Ugandi, majmunskih boginja u Kongu. Američki zdravstveni stručnjaci podsećaju na to da i same SAD i te kako imaju koristi od članstva u SZO.
„Manje od jednog procenta američkog zdravstvenog budžeta namenjeno je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Amerikanci zauzvrat dobijaju široku lepezu koristi, poput najboljih obaveštenja o svetskim epidemijama ili uzoraka virusa za vakcine. SZO ima ogroman problem sa finansiranjem, a doprinos bogatih zemalja je tričarija“, rekao je za AP Metju Kavana, direktor Centra za svetske zdravstvene politike vašingtonskog Univerziteta Džordžtaun.
Kavana stoga smatra da bi izlazak SAD iz SZO „apsolutno značio gore zdravstvene ishode po Amerikance“. Možda Bela kuća namerava da ih kao u stara dobra vremena leči viskijem, baš onim sklonjenim sa vankuverskih rafova.
