Donald Tramp je poslovnu karijeru izgradio na obmanama i prevarama; političku na lažima, raspirivanju straha i širenju teorija zavera. Ima zato mnogo poetske pravde u tome što mu se ovih dana jedan takav narativ obija o glavu, izazivajući prvi veliki razdor među njegovim pristalicama, od kojih ga se neki sad odriču – ponegde i spaljivanjem kačketa s natpisom Make America Great Again.
MAGA fanatike razjarilo je muljanje Trampove administracije oko objavljivanja detalja iz istrage o zločinima njujorškog finansijera i džetsetera Džefrija Epstina, osuđivanog pedofila koga je čekalo suđenje po saveznoj optužnici za trgovinu ženskim robljem, ali se pre početka procesa u avgustu 2019. ubio u svojoj pritvorskoj ćeliji. Sumnja u zvaničnu verziju o samoubistvu – čijem širenju je doprinos davao i Tramp, optužujući Bila i Hilari Klinton za umešanost u Epstinovo „ubistvo“ – i potonja namigivanja da će po povratku u Belu kuću obelodaniti koje su sve VIP ličnosti odlazile na Epstinove notorne „zabave“ na kojima su glavno posluženje bile maloletne devojke, očekivanja MAGA baze (ili barem njenog paranoidnog krila, naspram onog pragmatičnog) u međuvremenu su podigla u nebesa. A kada je Trampova ministarka pravde Pam Bondi zimus upitana da li će famozni spisak korisnika Epstinovih „usluga“ o kome se toliko nagađalo biti objavljen, odgovorila da joj upravo stoji na radnom stolu (naknadno će se vaditi da je mislila na kompletan dosije, ne spisak), zagovornicima teorija zavera i drugim ultradesničarima već je uveliko proradio Pavlovljev refleks.
Trampova intervencija nije otklonila iznova probuđene sumnje kako i sam ima razloge da krije istinu o Epstinu, „sjajnom tipu“ s kojim je delio afinitet prema parama i mladim ženama
Početkom jula, međutim, ministarstvo pravde saopštilo je kako Epstin zapravo nije vodio evidenciju o klijentima i da nikakav spisak ne postoji; a javnosti predočen 11-časovni video-zapis iz pritvora, ponuđen kao dokaz da u Epstinovu ćeliju ni pre ni posle procenjenog vremena smrti niko nije ulazio, te da je nesumnjivo sam sebi oduzeo život. Samo što se brzo ispostavilo da je snimak nekompletan: nedostaju skoro tri minuta materijala, što je u trenu izazvalo eksploziju novih spekulacija. Ali i mimo toga, radikalno desni komentatori, kolumnisti, influenseri i trolovi – ubeđeni da je reč o zataškavanju – već su zapenili od besa. Morao je da se umeša i Tramp lično.
No, učinio je to tako nemušto i neuverljivo da je gnev dela onih koji su se do pre neki dan kleli u njega samo nastavio da raste. Nije odagnao iznova probuđeno podozrenje kako i sam ima razloge da krije istinu o nekadašnjem dugogodišnjem intimusu, „sjajnom tipu“ s kojim je – kako kaže Majkl Volf, autor knjige Vatra i bes, o prvom Trampovom mandatu – delio afinitet prema parama i mladim ženama, pre nego što su se 2004. zakačili oko neke nekretnine na Floridi i prekinuli sve veze. Štaviše, obrušio se na one među pristalicama koje insistiraju na rasvetljavanju slučaja, poručujući im da mu njihova podrška više ne treba. Ipak, nemajući kud, na kraju je ministarstvu pravde naložio da od suda zatraži objavljivanje dokumenata iz istrage protiv Epstina; odluka je sad u rukama nadležnih sudija, koji s tim mogu a ne moraju da se saglase. (U slučaju ranijeg procesa protiv Epstina vođenog na Floridi, tamošnja sutkinja je ovaj zahtev već odbila, s obrazloženjem da bi objavljivanjem dokumenata bio narušen princip tajnosti rada velike porote.)
Volstrit džornal objavio je ono za šta se navodi da je Trampova kriptično sročena rođendanska čestitka Epstinu iz 2003. Tvrdeći da je u pitanju falsifikat, Tramp je podneo tužbu protiv dnevnika i njegovog vlasnika Ruperta Mardoka
Ali priča odbija da zamre. Konzervativni Volstrit džornal, nesklon plasiranju neproverenih informacija, objavio je ono za šta se navodi da je Trampova kriptično sročena čestitka Epstinu za 50. rođendan iz 2003, čiji tekst sadrži aluziju na neku zajedničku tajnu, a dekorisana je rudimentarnim crtežom u obliku nage ženske siluete. Tvrdeći da je u pitanju falsifikat i da u životu nikad ništa nije nacrtao (opet laž: odnekud je odmah izvučena gomila Trampovih žvrljotina), već narednog dana podneo je tužbu protiv dnevnika u vlasništvu Njuz korporacije Ruperta Mardoka, s komično naduvanim odštetnim zahtevom od 10 milijardi dolara. Sigurno u očekivanju da će se, poput nekih velikih televizijskih kuća i multimedijskih kompanija, i Mardok prepasti i pristati na masno vansudsko poravnanje.
Sad neki u MAGA pokretu brinu da bi sve ovo Trampu i projektu demontaže pravne države moglo da nanese ogromnu štetu; Trampov bivši savetnik Stiv Benon – koji jeste ekstremista, ali nije budala – čak misli da bi republikanci na međuizborima u novembru 2026. zbog ovoga mogli da ostanu bez četrdesetak mesta u Predstavničkom domu. Ima i drugih vesnika MAGA apokalipse. Ali ako pokretu nešto doaka, teško da će to biti odavno mrtvi pervert, nego frustracija ekonomskim prilikama, čijim stanjem nezadovoljstvo izražava sve veći broj birača. Na ekonomiji se, uostalom, izbori u Americi oduvek dobijaju ili gube.
