Kako je 2024. godina osigurala svoje mesto u savremenoj istoriji Bliskog istoka kao godina značajnih političkih zemljotresa, tektonskih promena i kritičnih prekretnica za region, logično je pitanje kakav će razvoj događaja doneti 2025. godina za Bliski istok.
Godina je počela prekidom vatre između Hamasa i Izraela, što je podstaklo optimizam za obnavljanje mirovnih pregovora i novih sporazuma između arapskog sveta i Izraela. U regionu je nastala nova realnost političke moći sa zemljama koje su se ranije smatrale srednjim silama, kao što je Turska, koje stupaju u ulogu glavnih regionalnih sila, dok se očekuje da će Iran zauzeti manje uticajnu poziciju. Ova regionalna transformacija, koju je pokrenula 2025. godina, ogleda se na međunarodnoj sceni povratkom Donalda Trampa i nagađanjima kakvu politiku očekivati od njegove administracije. Dakle, šta treba da posmatramo na Bliskom istoku 2025. godine, a šta možemo da predvidimo?
„Dogovor veka“
Položaji i akcije različitih regionalnih igrača, uključujući bliskoistočne zemlje i značajne međunarodne aktere, uticaće na dinamiku regiona. Očigledno je da je do 2025. godine region ušao u eru Pax Americana nakon neuspeha koji su doživeli Iran i njegovi saveznici. Iako ovaj novi poredak tek treba da se oblikuje, to je signalizovalo novu dinamiku u regionu i omogućilo postizanje primirja.
Neophodno je priznati da prekid vatre sa Hezbolahom i Hamasom nije trajni sporazum. Umesto toga, ovi prekidi vatre podležu reviziji, koja će odrediti dalji tok delovanja. Ukoliko se ne postupa pažljivo, može doći do ponovnog sukoba. Primirje sa Hezbolahom trebalo bi da istekne 27. januara. Iako je zabrinutost Izraela legitimna, nastavak okupacije libanskih sela nakon 60-dnevnog prekida vatre može nenamerno ojačati Hezbolah i iranski narativ. Libanska vojska igra vitalnu ulogu u održavanju ovog primirja, ali joj je potrebno više vremena da bi bila efikasna u tome. Ako novi libanski predsednik i premijer mogu da formiraju vladu oslobođenu Hezbolahovog uticaja, uspešno ograniče Hezbolahov pristup naoružanju i rasporede vojsku na jug, zemlja bi mogla da započne godinu dana značajnih napora ka napretku, stabilnosti i razvoju.
Turska se sve više pojavljuje kao ključna regionalna sila, spremna da igra vitalnu ulogu u oblikovanju budućnosti Bliskog istoka
Što se tiče Gaze, prekid vatre sa Hamasom je strukturiran u dve faze. Prva faza, koja je već nastupila, uključuje privremeni prekid neprijateljstava i razmenu talaca i zarobljenika. Ipak, sukob je daleko od kraja. Ovo očekivanje proizlazi iz uverenja Izraela da nije postigao svoje ciljeve u ratu. Istovremeno Hamas ostaje duboko ukorenjen u svojoj islamskoj ideologiji džihada i pozicionira se da nastavi borbu uprkos gubicima i sve manjoj podršci značajnih saveznika poput Irana i Hezbolaha.
Očekuje se i da će predstojeća faza prekida vatre nastupiti u martu 2025. godine. Do tada će se dinamika koja je omogućila prekid vatre verovatno promeniti. Naročito se očekuje da će se interesi Trampa i Netanijahua razilaziti, posebno jer Tramp nastoji da obezbedi „dogovor veka“ sa Saudijskom Arabijom. Da bi to postigao, možda će morati da sklopi novo razumevanje sa Izraelom u vezi sa Iranom i aneksijom Zapadne obale. Iako Saudijska Arabija ostaje otvorena za normalizaciju odnosa sa Izraelom, to će biti izvodljivo samo ako Tramp uspe da ubedi Netanijahua da obustavi sve vojne akcije u Gazi do marta. Međutim, ulozi u pregovorima sa Saudijskom Arabijom su povećani nakon rata u Gazi. Trampov „dogovor veka“ takođe će naići na domaće izazove unutar SAD. Na kraju krajeva, ovi faktori će uticati na to da li se prekid vatre u Gazi može održati ili će dovesti do druge runde sukoba, u zavisnosti od ishoda pregovora i sporazuma.
Rivalstvo Saudijske Arabije i Turske
Iako Tramp možda ima nameru da finalizuje „sporazum veka“, realnost je da zalivske države, posebno Saudijska Arabija, daju prioritet bezbednosti zalivskog regiona iznad svega. Ovaj naglasak na stabilnosti podstakao ih je da pregovaraju sa Iranom prošle godine. To se dešavalo usred tekućih, višestrukih sukoba u kojima je Rijad bio vođen zabrinutošću zbog mogućih efekata prelivanja koji bi mogli da ugroze bezbednost u zalivu. Saudijska Arabija će biti posvećena održavanju stabilnosti tokom ove godine. Međutim, kako Saudijska Arabija radi na stabilizaciji svojih odnosa sa Iranom – posebno u svetlu nedavnog slabljenja Irana – raste zabrinutost da bi njihovo rivalstvo uskoro moglo da se završi, samo da bi ga zamenilo novo rivalstvo između Saudijske Arabije i Turske.
Saudijska Arabija ostaje otvorena za normalizaciju odnosa sa Izraelom, ali to će biti izvodljivo samo ako Tramp uspe da ubedi Netanijahua da obustavi sve vojne akcije u Gazi do marta
Obe zemlje su istaknute regionalne sunitske sile, ali se njihove ideologije, vizije i interesi značajno razlikuju. Tenzije su se ranije pojavile, posebno u vezi sa njihovim suprotstavljenim stavovima o svrgavanju egipatskog predsednika Muhameda Morsija i kasnijem usponu predsednika Abdela Fataha el Sisija. Sve je veća zabrinutost da bi ovo rivalstvo moglo dalje eskalirati. Ovo predstavlja izazov za Trampa na Bliskom istoku, pošto su obe zemlje jaki saveznici SAD, a njihova saradnja, a ne sukob, od suštinskog je značaja za obezbeđivanje regionalne stabilnosti i zaštitu američkih interesa.
Turska se sve više pojavljuje kao ključna regionalna sila, spremna da igra vitalnu ulogu u oblikovanju budućnosti Bliskog istoka. Njene akcije i strategije značajno će uticati na stabilnost regiona i odrediti njegov budući kurs, naročito njen uticaj na novouspostavljeni režim u Siriji. Početkom godine Turska je najavila potencijalni sporazum o ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) sa novom vladom Sirije, ponavljajući pomorski pakt koji je potpisan sa Vladom nacionalnog jedinstva Libije 2019. godine. Ako Ankara uspešno uspostavi ovaj sporazum o EEZ, mogla bi da proširi svoja pomorska potraživanja dalje u istočnom Mediteranu. Dok Turska ove akcije pozicionira kao legitimno potvrđivanje svojih prava, regionalne sile će ih verovatno shvatiti kao provokacije koje bi mogle da pogoršaju tenzije u ionako nestabilnom regionu.
Otuda Ankara pokušava da uspostavi granice ruskih operacija dok kapitalizuje svoju ulogu regionalnog balansera kako bi stekla strateške prednosti. Međutim, u Siriji se javljaju značajni izazovi, prvenstveno zbog zabrinutosti Izraela. U Izraelu preovladava percepcija da bi Sirija mogla postati turski protektorat. Ova bojazan je pojačana uverenjem da će Iran istrajati u svojim naporima da povrati uticaj u Siriji. U tom kontekstu, obnova Sirije pod vođstvom arapskih država smatra se daleko povoljnijim ishodom, jer bi ograničila uticaj Turske i Irana. Ako se ova vizija pokaže neostvarljivom, Izrael će možda nastojati da umanji turski uticaj podrivanjem jedinstva Sirije, pružajući podršku etničkim i verskim manjinama da fragmentiraju zemlju i oslabe poziciju Ankare. Ovakvi postupci bi mogli da utru put za potencijalni sukob između Turske i Izraela.
Posrtanje Irana
Što se tiče Irana, on se trenutno bori sa značajnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, posebno nakon nedavnih neuspeha koji su narušili njegov imidž. Ulice su sve nemirnije jer finansijska kriza mnoge gura ispod granice siromaštva. Ova previranja su podstakla građansko nezadovoljstvo. Sa padom osovine otpora, mnogi Iranci se osećaju iznevereno od strane režima koji nije uspeo da odgovori ni na domaće potrebe stanovništva ni na spoljne obaveze. Kao rezultat toga, iranska vlada će se verovatno suočiti sa domaćim izazovima koji bi mogli da ugroze njenu stabilnost i postojanje. Shodno tome, Iran bi mogao da smanji finansijsku podršku svojim saveznicima i zastupnicima u regionu kako bi dao prioritet unutrašnjim pitanjima. Na ovaj odgovor će uticati i način na koji Trampova administracija odluči da pristupi Iranu; povećane sankcije bi mogle naterati režim da nastavi razvoj nuklearnog oružja.
Na kraju, Rusija i Kina održavaju čvrste odnose sa Iranom, a Vladimir Putin je nedavno potpisao novi sporazum sa Teheranom. Ove dve međunarodne sile pokazuju sve veći interes za region. Dok Rusija nastoji da održi svoje vojne baze u Siriji i ojača svoje prisustvo u Libiji, Kina je razvila široku mrežu sa raznim zemljama, uključujući i one koje naginju ka Zapadu. Ova dinamika znači da nova američka administracija mora oprezno pristupiti svojim odlukama i akcijama.
Svi ovi faktori i igrači će oblikovati Bliski istok u godini pred nama i uticati na njegovu stabilnost.
