Sve evropske zemlje sarađuju sa Kinom, ali različito reaguju na rast njenih geopolitičkih ambicija i širenje ekonomskog prisustva. Među njima su Srbija, najveća prokineska država na Zapadnom Balkanu, i Belorusija, najveća prokineska država u istočnoj Evropi.
Obe zemlje su karike u logističkim lancima glavne kineske inicijative „Pojas i put“ i Kina ih je u početku smatrala jednom od ulaznih tačaka u EU. Ipak, svaka država predstavlja jedan od mnogih lanaca i ulaznih tačaka, iako analitičari i političari obe zemlje u javnim izjavama imaju tendenciju preuveličavanja njihovog geografskog značaja. Postavlja se pitanje šta je kineski partner pomogao da se postigne za dve zemlje?
Podrška Minsku
Represivni autoritarni politički sistem uspostavljen još 1996. godine ne dozvoljava zemlji da razvije normalne odnose sa EU i SAD. Istovremeno, ogroman uticaj Rusije zahteva da se traže neke mogućnosti za balansiranje. Kina je skoro jedina alternativa. Kao rezultat toga, beloruskim vlastima je Kina potrebna mnogo više nego obrnuto.
Politički kontakti su počeli da se intenziviraju u prvoj polovini 2000-ih, a u uslovima međunarodne izolacije i početka prvih sukoba sa Rusijom, beloruske vlasti ulažu velike napore da zainteresuju i zadrže kineske partnere. Belorusija podržava sve spoljnopolitičke inicijative Kine u međunarodnim organizacijama, stvara naglašeno prijateljsku informativnu pozadinu u zemlji, zvaničnici se periodično dive kineskom političkom i ekonomskom modelu. Belorusija takođe prenosi vojne tehnologije u Kinu i nudi poslovne projekte (uglavnom u vidu ne velikih zajedničkih preduzeća) i, što je najvažnije, nudi da postane pouzdana „ulazna tačka“ i transportni koridor u Evropu. Kina, sa svoje strane, takođe podržava Belorusiju u međunarodnim institucijama, posebno odbacujući optužbe za kršenje ljudskih prava.
Među najvidljivijim projektima ekonomske saradnje bila su zajednička preduzeća, poput fabrike za montažu automobila Geely. Obim industrijskih projekata se, međutim, pokazao znatno manjim od planiranog, a fokus je prebačen na logističke projekte, kao najinteresantnije za Kinu. Od 2020. godine, Minsku je veoma važno da dobije priznanje od Pekinga i da to pokaže kao podršku u zemlji i inostranstvu. Odnosi između zemalja su 2022. godine nadograđeni na visoko, sveobuhvatno strateško partnerstvo. Sam status ne predviđa nikakve obaveze, već ima za cilj da obezbedi posebne uslove za saradnju. Vlasti ga aktivno koriste kao demonstraciju spoljnopolitičkih uspeha za stanovništvo zemlje i u interakciji sa drugim zemljama. Nivo direktnih investicija je i dalje nizak. Kina je 2022. godine bila tek sedma po obimu investicija – oko 100 miliona dolara, 1,6 odsto ukupnog obima stranih investicija. Prosečna cifra u poslednjih pet godina je 160 miliona investicija godišnje, prosečno učešće u istom periodu je 1,7 odsto.
Nivo direktnih investicija u Belorusiju je i dalje nizak. Kina je 2022. godine bila tek sedma po obimu investicija – oko 100 miliona dolara, 1,6 odsto ukupnog obima stranih investicija
Najdramatičniji događaji su se desili u logistici. Ako je pre 15 do 20 godina Belorusija bila interesantna Kini kao ulazna tačka i pogodna ruta za robu u Evropu, onda je posle 2020. i posebno 2022. godine, ovo postalo veliki problem, jer Litvanija i Poljska su uvele ograničenja u tranzitu, a odnosi sa susedima su postali konfrontacijski. Privlačnost i održivost transportnog puta kroz Belorusiju je smanjena.
Vojna saradnja se nastavlja. Još jedna zajednička vežba se održala u Belorusiji u julu 2024. godine, ali međusobna trgovina oružjem i razmena tehnologije su beznačajne. Pokušaji Belorusije da pretvori Kinu u garant bezbednosti takođe ne izgledaju realno. Nema znakova da će se Kina sukobiti sa Evropom, a još manje sa Rusijom, oko Belorusije. Dakle, Belorusija ima najbliže odnose sa Kinom u istočnoj Evropi (a možda i u Evropi uopšte), ali se ne može reći da su ti odnosi doneli bilo kakav ekonomski prosperitet
Srbija – balansiranje i obuzdavanje
Intenziviranje odnosa Kine i Srbije počelo je nešto kasnije od Belorusije. Nivo strateškog partnerstva dostignut je 2009. godine, kada je počela faza konfrontacije Kine i Zapada. U junu 2016. podignuti su na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva, a 2024. godine usvojena je Zajednička izjava o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva.
Važan faktor u produbljivanju saradnje bilo je prisustvo antizapadnog raspoloženja u Srbiji, izazvanog rezultatima ratova nakon raspada Jugoslavije i priznavanja nezavisnosti Kosova. Srbija je počela da bliže sarađuje sa Kinom u međunarodnim forumima, promoviše vojnu saradnju u vidu kupovine naoružanja i zajedničkih vežbi, dobija pomoć (posebno vakcine tokom pandemije COVID-19), realizuje infrastrukturne projekte (kao što je Pupinov most, deonice auto-puta „Miloš Veliki“). Srpske elite stvaraju pozitivnu sliku Kine u medijima, privlače investicije (Železara Smederevo, RTB Bor) i uvoze kineske tehnologije. Nivo odnosa je postao zaista primetan i značajno je prevazišao nivo drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Ako je Belorusija zaista pokušala da se integriše u kinesku spoljnu politiku, onda su srpske vlasti počele da koriste Kinu za spoljnopolitičko balansiranje, kao i za privlačenje veće pažnje na sebe u SAD i EU i jačanje pregovaračke pozicije. Međutim, teško je reći da li su time postignuti neki strateški rezultati. Nema očiglednih primera kako je to pomoglo da se reše problemi u odnosima sa ključnim partnerima ili da se od njih dobije više.
Bez sumnje, saradnja sa Kinom proširuje mogućnosti političkog manevra za srpske vlasti, ali manevri imaju smisla samo ako vode ka konkretnim dostignućima. U suprotnom, negativan efekat otuđenja ključnih partnera mogao bi znatno nadmašiti sve dobitke. Ako Srbija zadrži evropske integracije kao strateški prioritet, onda snažna politička saradnja sa Kinom pre odlaže ovu perspektivu.
Saradnja sa Kinom proširuje mogućnosti političkog manevra za srpske vlasti, ali oni imaju smisla samo ako vode ka konkretnim dostignućima. U suprotnom, negativan efekat otuđenja ključnih partnera mogao bi znatno nadmašiti sve dobitke
Jačanje suvereniteta Srbije i njene autonomije u odlučivanju često se navode kao pozitivni rezultati. Ovo je možda važno dostignuće, ali se i dalje postavlja pitanje kako se taj suverenitet koristi. U praksi se češće koristi, kao u slučaju Belorusije, za jačanje autoritarnih tendencija i opravdanje ograničenja prava i sloboda. Kako pokazuje praksa u Evropi, takvo ignorisanje ne vodi očiglednom ekonomskom ili društvenom napretku, već jačanju autoritarnosti i korupcije, što odlaže ovaj napredak.
Nekritičko formiranje pozitivne slike o Kini u Srbiji takođe nosi određene probleme. Kina u masovnoj svesti postaje potpuno odvojena od svoje političke i ekonomske realnosti, a njeni potencijali i mogućnosti za razvoj zemlje su hipertrofirani, što može dovesti do grešaka u donošenju strateških odluka o razvoju i neosnovanih očekivanja, jer apsolutna većina pomoći i resursi i dalje dolaze iz EU. Kina je ekonomska velesila, pa je saradnja sa njom korisna i neizbežna. Glavno pitanje je kako efikasno iskoristiti takvu saradnju bez ugrožavanja strateških prioriteta razvoja. Za Srbiju kineski projekti mogu značiti smanjenje transparentnosti i porast korupcije, kao i jačanje nekompatibilnosti sa EU. Razvoj projekata koji krše ove standarde može neutralisati svaki pozitivan efekat.
Kina nije alternatina SAD i EU
Indirektna ili direktna saradnja sa Kinom je neizbežna i, ako se pravilno pristupi, može doneti značajne koristi. Postavlja se pitanje kakva bi saradnja trebalo da bude da bi se pozitivno uticalo na razvoj zemlje i društva.
Čini se da je slična situacija i u slučaju Srbije. Kina zaista pruža političku i ekonomsku alternativu, više prostora za spoljnopolitički manevar, ali se prvenstveno koristi zarad jačanja autoritarnih tendencija i sposobnosti da se ignorišu mišljenja i interesi EU i SAD. To može značiti povećan suverenitet (autonomija u donošenju odluka), ali često dovodi do izolacije i izmeštanja na periferiju. Čini se da je razumnije ne pokušavati da se u Kini pronađe politička i ekonomska alternativa EU i SAD, koja bi mogla da dovede do izolacije i ispadanja, već da se to dopuni u postizanju strateških prioriteta za ekonomski razvoj i evropske integracije.
