Cehovski magazin Holivud riporter – specijalizovan za praćenje industrije zabave, prvenstveno one filmske i televizijske – na prvi pogled se ne čini referentnom tačkom s koje bi se započeo pregled tekućih političkih dešavanja u Sjedinjenim Državama i u vezi s njima. Ali zapravo to i te kako ima smisla, tim pre što ga je u događajima o kojima je reč nemoguće naći.
Po prirodi stvari, posao Holivud riportera i sličnih specijalizovanih publikacija uz ostalo podrazumeva i analizu sadržaja, kritičku dekonstrukciju koja široj publici treba da ponudi jednu ili više mogućih interpretacija dela koje je pred njom. Ali koji instrumentarijum upotrebiti u suočavanju s događajem iz stvarnog života koji predstavlja tako fantastičnu kombinaciju nekompetentnosti, nemara, bahatosti, infantilnosti i puke gluposti da bi, da ga je neko ponudio u formi scenarija, momentalno bio odbačen kao preteran i nerealističan?
Ovde se, naravno, misli na ono što je već nazvano Signalgejtom: otkriće da je praktično kompletan državni vrh (s izuzetkom Donalda Trampa) sredinom marta, umesto da za to koristi uobičajene zvanične, zaštićene kanale komuniciranja, na grupnom četu na aplikaciji Signal razmatrao poverljive detalje predstojećeg napada na Hute u Jemenu; da je u grupu greškom ubačen i Džefri Goldberg, glavni urednik magazina Atlantik, zahvaljujući čijem skrupuloznom novinarskom postupanju se za ovo i saznalo; te potonju gomilu budalastih laži, izvrtanja, manipulacija i odvratnih uvreda na Goldbergov račun kojima su akteri skandala, uz neizbežno Trampovo terciranje, pokušali da se izvuku iz onoga u šta su se uvalili isključivo svojom glupošću. (Jeste, opet ta reč.)
Neshvatljiv propust savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca, te panična negiranja sekretara za odbranu Pita Hegseta da se desilo ono što se desilo, na nivou su tzv. idiotskih zapleta u holivudskim komedijama
Kako, dakle, objasniti nešto poput Signalgejta? Gari Baum iz Holivud riportera – a nije jedini kome je to palo na pamet – odgovor nalazi u terminu iz američkog kritičarskog žargona znanom kao idiotski zaplet.
Pozivajući se na pisca i kritičara Dejmona Najta, među prvima koji su na razmeđi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka počeli da koriste taj izraz, Vikipedija idiotski zaplet definiše kao onaj čija radnja teče isključivo usled toga što su svi akteri priče idioti, i kao takvi nesposobni da shvate šta se oko njih dešava – jer kad bi shvatili, radnje više ne bi bilo. U konkretnom slučaju, taj zaplet uključuje najpre neshvatljiv propust Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca, koji je Goldberga ubacio u ad hoc Signal grupu; a potom panična – i da: beskrajno glupa – negiranja sekretara za odbranu Pita Hegseta da se desilo ono što se desilo, iako je dotad već morao pretpostaviti da Goldberg ima (ubrzo i predočene) dokaze za tvrdnju da su u Signal komunikaciji iznošeni podaci, poput satnice napada i vrste naoružanja, koji su naprosto morali ostati strogo poverljivi do kraja operacije. Iz čega sledi da je ova epizoda na nivou onoga što se može videti u jednoj specifičnoj podvrsti holivudskih komedija kojoj pripadaju filmovi poput Znojem do love ili Glupan i tupan.
Nisu se ništa boljim pokazali ni drugi akteri Signalgejta – što će reći svi ostali uključeni u dotičnu grupu, poput državnog sekretara Marka Rubija, Trampovog savetnika Stivena Milera ili potpredsednika Džej Di Vensa. Nikome od njih nije palo na pamet ni da proveri ko je sve na spisku članova grupe, a kamoli da ukaže na blatantno kršenje bezbednosnih standarda time što se za konsultacije o tako ozbiljnoj stvari koriste javno dostupna aplikacija (koja, doduše, zbog enkripcije „s kraja na kraj“ važi za visoko pouzdanu) i privatni mobilni telefoni (koji to nikako nisu). Ali je samo jedan od njih za skretanje pažnje sa vlastite umešanosti u skandal pokušao da iskoristi odlazak čak na Grenland, kako bi – nakon što je u četu po ko zna koji put omalovažavao Evropu i Evropljane – i odatle trolovao Dance kojima bi da ga otme. (Grenland je, hajde da se još jednom ponovi, autonomna teritorija u sastavu Danske, s ambicijom da u doglednoj budućnosti postane nezavisna država, nipošto ne američka kolonija.)
Istini za volju, u delegaciji koja je putovanje pokušavala da predstavi kao informativno – inicijalno se najavljivalo da će tamo, nejasno na čiji poziv, otputovati Vensova supruga Uša, kako bi prisustvovala trci saonica – osim bračnog para Vens našli su se i Volc i njegova pametnija polovina. Ali je siroti savetnik za nacionalnu bezbednost tamo bio manji od makovog zrna, jer se em prethodno teško nalupetao pokušavajući da objasni kako se Goldberg našao u grupi i otkud mu uopšte broj njegovog mobilnog (te nikad ga nije sreo – a jeste; te je Goldbergov broj nekako „usisan“ u memoriju Volcovog telefona…); em obnovio odranije prisutne sumnje Trampove klike, i samog Trampa, da ne samo da nije u potpunosti odan MAGA ideologiji, nego i da je slaba karika u zasad monolitnom kabinetu, potencijalni odavalac njegovih tajni.
Džabe diploma Jejla, pare Silicijumske doline, bestseler memoari, supruga egzotičnog porekla, perspektiva da jednog dana i sam zasedne u Ovalni kabinet: u dubini duše Džej Di Vens je i dalje kulov iz apalačke zabiti
Kako god, Vens je naprasno rešio da se priključi supruzi, jer „zašto bi se samo ona zabavljala“; ali je program posete u poslednji čas drastično redukovan, pa su „vi-pi“ i svita batalili priču o trci saonica i ostale tlapnje i boravak na Grenlandu sveli na posetu poslednjoj preostaloj američkoj bazi, Pitufik. Gde je, pošto je stupio u vojničku kantinu, Vens imao da konstatuje kako je na Grenlandu „jebeno hladno“. Temperatura od -19C Vensa ipak očekivano nije sprečila da Dancima na glavu izruči novu kofu da se ne kaže čega, sve tvrdeći kako „nisu odradili dobar posao“ i „nisu dovoljno ulagali u Grenlanđane i bezbednosnu arhitekturu ove neverovatne, prelepe kopnene mase“. I da izrazi uverenje kako Grenland „razume da treba da bude u vlasništvu SAD. A ako Danska i Evropska unija to ne razumeju, moraćemo da im objasnimo“.
Ako je i od vrhovnog trola u Trampovoj administraciji, mnogo je.
Foto: EPA-EFE/EMIL STACH
„Nikakvo iskustvo nije stečeno, ništa nije naučeno, ništa razumno nije rečeno. Vens, koji nijednog trenutka nije iskoračio iz baze, i nikada ranije nije bio na Grenlandu, bio je prilično siguran u to kako bi Grenlanđani trebalo da žive. Poslao je i političku poruku Grenlanđanima, od kojih nijedan nije bio prisutan, niti se zatekao blizu njega. Tvrdio je kako Danska ne obezbeđuje bezbednost Grenlanđana na Arktiku, a da bi SAD to uradile. Grenland bi stoga trebalo da se priključi SAD. Potrebno je izvesno strpljenje da bi se analizirale sve ove besmislice“, rezimiraće u britanskom Gardijanu Vensov istup američki istoričar Timoti Snajder.
Bilo bi lepo da je Vensove uvrede i provokacije – džabe diploma Jejla, pare Silicijumske doline, bestseler memoari, supruga egzotičnog porekla, perspektiva da jednog dana i sam zasedne u Ovalni kabinet: u dubini duše i dalje je kulov iz apalačke zabiti – moguće ignorisati. Ali nije. Kratko po Vensovom povratku s besmislene ekskurzije, Tramp je ponovo izjavio da ne isključuje primenu vojne sile kako bi se Grenland stavio pod američku kontrolu, naprosto jer prisvajanje te teritorije milom ili silom nalažu, je li, bezbednosni interesi SAD.
Ne postoje „planovi“ za treći predsednički mandat, ali svakako ima „metoda“ da se tako nešto izvede, tvrdi Tramp
No i ta ponovljena pretnja bledi pred nečim drugim što je Tramp izrekao poslednjeg martovskog vikenda: da se ne šali kad pominje mogućnost kandidature za – treba li naglašavati, neustavni – treći predsednički mandat. Ne postoje „planovi“ za to, ali svakako ima „metoda“ da se tako nešto izvede, rekao je za En-Bi-Si. Naposletku, „kraljem“ je sebe jednom, u februaru, na svojoj društvenoj mreži već nazvao; jeste da promena Ustava zahteva nedostižnu dvotrećinsku većinu u oba doma Kongresa, ali uzda li se još ko u to da Tramp i pripadnici MAGA kulta imaju ikakvog respekta za Ustav, Kongres i demokratiju?
Neke pripreme za laičku beatifikaciju su izgleda započete: u trampofilskim krugovima u toku je neformalno takmičenje za izbor najvećeg uvlakača – postoji u engleskom za to slikovit izraz: brown-nose – doskora zamislivo samo u apsolutnim monarhijama ili diktaturama. Jedan kongresmen predlaže da se već sada lik Bendžamina Frenklina na novčanici od 100 dolara zameni Trampovim. Drugi bi mili lik smestio na novi apoen od 250 dolara koji bi po njemu trebalo uvesti u čast obeležavanja 250. godišnjice potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, koja pada naredne godine. Treći predlagač bi da se rođendan Najdražeg vođe proglasi za državni praznik. Četvrti da se Trampov lik ukleše u Maunt Rašmor, čuveni spomenik u Južnoj Dakoti sačinjen od gigantskih portreta četvorice slavnih predsednika…
Sreća pa na Maunt Rašmoru nema mesta za još jednu glavu.
