Dramatično eskalirajući trgovinske tenzije, američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto na sav uvoz iz Kine, zapretio uvođenjem carina od 25 odsto Kanadi i Meksiku, te obećao uvođenje sličnih mera i Evropskoj uniji. Njegov proklamovani cilj je da osigura dogovore koji bi vodili zaustavljanju priliva narkotika i ilegalnih imigranata u Sjedinjene Države, što implicira da su carine postale instrument za očuvanje bezbednosti granica. Ali trgovinske barijere takvih razmera mogle bi da destabilizuju globalna tržišta, podignu cene po kojima američki potrošači kupuju stranu robu, a SAD i čitav svet potencijalno gurnu u recesiju. Kladeći se na to da će potencijalne negativne ekonomske posledice biti cena koju vredi platiti kako bi se obezbedila bezbednost granica, Tramp na kocku stavlja dugoročni uticaj i prosperitet Amerike.
Šta kaže slovo zakona
Činjenica je da američki savezni zakoni predsedniku daju široka ovlašćenja po pitanju uvođenja carina, bez potrebe da se o tome prethodno izjasni Kongres. Na osnovu Zakona o ekonomskim ovlašćenjima u slučaju vanrednih međunarodnih okolnosti iz 1977, predsednik koji proglasi vanredno stanje zbog neke spoljne pretnje može da donosi odluke koje se tiču spoljne trgovine – s tim da su se pod ovim tradicionalno podrazumevale sankcije, a ne carine. Osim toga, Zakon o trgovinskoj ekspanziji iz 1962. šefu Bele kuće daje pravo da prilagođava trgovinsku politiku u situacijama kada je ugrožena nacionalna bezbednost. Tramp je 2018. ovo ovlašćenje iskoristio kako bi podigao carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Kanade, Meksika i EU.
Ali bez obzira na ovo, zaokret od finansijskih sankcija ka sveobuhvatnim carinama označava značajnu promenu. Finansijske sankcije omogućavaju veću fleksibilnost, preciznost i globalni uticaj nego carine, jer se mogu brzo uvesti protiv targetiranih pojedinaca ili entiteta, pri čemu se koristi dominantan položaj Amerike u globalnom finansijskom sistemu. Uvođenjem sankcija targetiranim zemljama se nameću dodatni troškovi, pošto im se ograničava pristup bankarskim i platnim sistemima na kojima počivaju međunarodne finansijske i komercijalne transakcije. Sprovođenje takvih sankcija podržano je striktnim nadzorom, međunarodnom saradnjom i dominantnom pozicijom dolara, što ih čini robustnim i zbog čega ih je teško zaobići. Pritom, zemlje poput Kine, Kanade i Meksika na američke finansijske sankcije ne bi mogle lako da uzvrate ravnom merom, jer upotreba njihovih valuta nije raširena kao što je to slučaj s dolarom.
Svakako da brzo ponuđeni ustupci Meksika i Kanade pokazuju da se korišćenjem ekonomske zavisnosti mogu ostvariti politički ciljevi. Ali opšti trgovinski rat naudiće svima, a Tramp na kocku stavlja dugoročni uticaj i prosperitet Amerike
Nasuprot tome, carine je lako zaobići, zahvaljujući rupama u trgovinskim praksama i komplikacijama koje prate nadzor kretanja fizičkih roba. Carine podižu cene uvoznih proizvoda za američke potrošače i kompanije koje se oslanjaju na posredničke inpute. A budući da su Kanada, Meksiko i Kina glavni spoljnotrgovinski partneri SAD – na prvom, drugom i trećem mestu liste zemalja u koje Amerika najviše izvozi – one su u prilici da joj naude tako što će uvesti uzvratne carine na njene proizvode.
Šta kažu pogođene zemlje
Targetirane zemlje su nakon Trampove objave uvođenja carina brzo reagovale. Pre nego što je Tramp proglasio 30-dnevno odlaganje uvođenja sankcija Kanadi i Meksiku, Kanada je saopštila da će uvesti carine od 25 odsto na 106 milijardi dolara godišnje vredan uvoz američkih proizvoda, i tako uvećala mogućnost izbijanja trgovinskog rata koji bi mogao da poremeti tesno isprepletane severnoameričke lance snabdevanja. Politički odnosi su već zategnuti. Kanada tvrdi da ilegalni imigranti i fentanil koji u SAD ulaze s njene teritorije čine tek oko jedan odsto totalnog priliva, mada američka Carinska i pogranična služba navodi da preko severne granice u SAD ulazi otprilike sedam odsto ukupne ilegalne imigracije – i da taj udeo konstantno raste od 2022.
Foto: Deccio Serrano/NurPhoto/Shutters / Shutterstock Editorial / Profimedia
Pa ipak, čini se da Trampov pristup ima efekta. Iako je meksička predsednica Klaudija Šajnbaum naložila uzvratne carine do 20 odsto na pojedinu američku robu – izuzimajući iz tih mera automobilsku industriju – ona se saglasila s tim da duž granice sa SAD bude raspoređeno 10.000 pripadnika vojske, sa zadatkom da zaustave protok fentanila i drugih droga. Ovakav ishod odražava asimetriju u odnosima dve zemlje: SAD su za Meksiko najveće izvozno tržište, ali je Meksiko tek treće najveće izvozno tržište za SAD. S obzirom na tako visoku trgovinsku zavisnost od Amerike, Meksiko je bio prvi koji je popustio pred zahtevima Vašingtona.
Zaokret od finansijskih sankcija ka sveobuhvatnim carinama označava značajnu promenu. Sankcije omogućavaju veću fleksibilnost, preciznost i globalni uticaj nego carine, koje je lako zaobići
Samo nekoliko sati kasnije i Kanada se ponela isto. I ona će rasporediti ljudstvo duž granice, u sklopu primene plana kontrole granica „teškog“ 1,3 milijarde dolara, te imenovati specijalnog predstavnika za suzbijanje šverca fentanila, čime se odgovara na američku zabrinutost zbog prekograničnog priliva te droge. I mada su Kanada i SAD jedna drugoj najveća izvozna tržišta, na kanadski izvoz u SAD otpada približno 20 procenata kanadskog bruto društvenog proizvoda, dok na izvoz u Kanadu otpada samo jedan odsto američkog BDP-a.
Kine pak što se tiče, ona je osudila uvođenje dodatnih carina od 10 odsto na njenu robu – koje dolaze povrh onih ranije uvedenih – i najavila da će pred Svetskom trgovinskom organizacijom pokušati da ih ospori. (U međuvremenu je objavljen i spisak američke robe na koju Kina uvodi carine od 15 odsto, prim.) Odbacujući optužbe koje Trampova administracija iznosi na račun Kine po pitanju fentanila, Peking epidemiju opioida proglašava „američkim problemom“. (U Kini se ilegalno proizvode sastojci potrebni za proizvodnju fentanila; oni se potom transportuju u Latinsku Ameriku, uglavnom u Meksiko, gde ih narko-karteli prerađuju u konačni produkt, prim.)
Kineska odlučnost
Kontinuirano manifestovanje kineske odlučnosti sugeriše da su izgledi da Kina kapitulira pred pritiskom manji nego što se Tramp nada da će biti. S obzirom na ogromno domaće tržište i ekstenzivne globalne trgovinske veze, Kina ima kapacitet da istrpi američke carine i sama uzvrati moćnim protivmerama. Iako je i ona zavisnija od američkog tržišta nego što su SAD od kineskog, okolnost da se Amerika u velikoj meri oslanja na posredničke inpute iz Kine garantuje da će i nju zaboleti ako se trgovinski rat zahukta.
Izgledi da Kina kapitulira pred pritiskom manji su nego što se Tramp nada da će biti. S obzirom na ogromno domaće tržište i ekstenzivne globalne trgovinske veze, Kina ima kapacitet da istrpi američke carine i sama uzvrati moćnim protivmerama
Preteći Kanadi, Meksiku i Kini Tramp se kladi na to da će ove zemlje ostati tesno vezane za američko tržište, i da će ta okolnost maksimalno povećati pregovarački kapacitet njegove administracije kad je reč o pitanjima koja nemaju veze s trgovinom. Ali kažnjavanje ključnih partnera moglo bi da mu se vrati kao bumerang jer bi moglo da ih navede da se okrenu drugim snabdevačima i tako oslabe dugoročni američki ekonomski uticaj. Američka strategija nacionalne bezbednosti oslanja se na održavanje bliskih ekonomskih odnosa sa saveznicima i kreiranje ekonomske distance prema rivalima. Trgovinski rat te ciljeve čini mnogo teže dostižnim.
Svakako da brzo ponuđeni ustupci Meksika i Kanade pokazuju da se korišćenjem ekonomske zavisnosti mogu ostvariti politički ciljevi a da se pritom na kratak rok ne nanese šteta onome ko takvu politiku sprovodi, pa bi Tramp sličnoj taktici mogao da pribegne i protiv drugih zemalja koje se oslanjaju na američko tržište. Mimo proklamovanih ciljeva, nametanje carina glavnim trgovinskim partnerima omogućava mu da tvrdi kako štiti američku industriju, podstiče domaću proizvodnju, potencijalno kreira nova radna mesta i smanjuje trgovinski deficit – što su zalaganja koja su stalno isticana i tokom njegove predizborne kampanje. Ako strani izvoznici cene svoje robe koriguju naniže kako bi odgovorili na smanjenu američku tražnju, SAD bi mogle da budu na dobitku, profitirajući na nižim cenama uvozne robe relativno u odnosu na izvozne cene one američke.
Ali ovaj optimalni argument u prilog uvođenja carina ignoriše suštinski rizik na koji se Tramp odlučio. Opšti trgovinski rat naudiće svima. Dalje eskalacije mogle bi da izazovu poremećaje globalnih lanaca snabdevanja, negativno utiču na američku i svetsku ekonomiju, te naruše političke odnose. U budućnosti će više zemalja imati dodatnu motivaciju da pokušaju da smanje ekonomsko i političko oslanjanje na SAD. Na kraju bi ekonomske i političke posledice Trampovih politika mogle da potkopaju upravo ciljeve čijem ostvarenju stremi, zbog čega će Amerika od uvođenja carina imati više štete nego koristi.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
