To je kao kada se pokojna Milka Planinc vratila iz Amerike, a svi su čekali njen povratak da čuju šta se dogovorila i na pitanje novinara izjavila: „Mislim da smo vodili razgovore od obostranog interesa“. Tom rečenicom je započeta i završena konferencija za štampu, tako i ova dvojica na Aljasci. Njihov interes.
Шта је, рођаци, не може да се коментарише ако нисте ЕУ-дупељупци!
Može da se napravi dosta istorijskih paralela, ali da pomenem sada samo jednu, karakterističnu za Ruse, pa i za njihove obožavaoce Srbe. To je ono kjerkegorsko Ili-Ili. Milošević je govorio s kraja 1980-ih da ili će Srbija biti republika ili je neće biti, u vreme sporenja oko autonomnih pokrajina. Šta je epilog, Srbija nije republika u punom kapacitetu kako je to Milošević zamislio, nema Kosovo pod svojom jurisdikcijom, pa ipak Srbija nekako postoji. Tako i ruski političari i intelektualci danas govore da lil će Rusija biti imperija s akcentom na osvajanje Ukrajine ili je neće biti.
Da to nije novina, može da posluži primer poljskog ustanka (1830-31) protiv ruske vlasti kada se oglasio ruski pisac A.Puškin i napisao antipoljsku pesmu upućenu evropskoj javnosti pod naslovom „Klevetnicima Rusije“. Tu je Puškin izneo Ili-Ili alternativu tj. ili će se slovenske reke spojiti u Rusko more, ili će Rusko more presušiti. To je značilo da ili će Poljska biti asimilovana u Rusko carstvo ili će Rusija prestati postojati. Dakle, sve ili ništa, a to je bila lažna alternativa, mnogo toga je ležalo između te dve Puškinove isključive opcije, a tako fatalistički se u Rusiji ušlo i u rat sa Ukrajinom.
Da bi se ovo objasnilo, možda treba citirati još jednog ruskog pisca, Čehova, koji piše u svojim Zapisima:
„Između tvrdnji Boga ima i Boga nema, proteže se ogromno polje preko kojeg svaki istinski mudar čovek uz muke prelazi čitavog svog života. A ruskog čoveka taj središnji prostor ne zanima. Njega zanimaju samo krajnosti, tj.Boga ima – Boga nema. Zato on o Bogu zna ili vrlo malo– ili ne zna ništa“.
@Klasikus,kako mi se cini-vi vise znate o ruskom coveku nego o sebi samom?!
Konvertit a krv nije voda.
Мистер Трамп,може кренути и обрнутим путем.Уствари да прво освоји Нобелову награду за мир па онда да посредује између Русије и Украјине као миротворац.Тако би му ауторитет био већи и код Руса,Украјинаца а богами и Европљана.Како?Једноставно да пресече косовски чвор- ни по бабу ни по стричевима.Да притисне Србију и Албанију да реципрочном разменом територије,метар за метар,то јест корекцијом границе(од 1912.г.) између ове две земље.Од Србије и Албаније направи добре комшије и оствари све предиспозиције за улазак у ЕУ-ју.У супротном ће овај чвор утицати на разбијање ЕУ-је и изазивања трећег светског рата,кад те тад.Јер ова два народа се не могу међусобно интегрисати.Могуће је то само на Енвер Хоџин начин.Тај начин је и иницирао терористичку организацију УЧК,коју је Америка(због не знања или због наговора Британије)прогласила слободарском организацијом!?Мистер Трамп треба да зна да овај проблем Европа не може решити сама…….Србији је тај пут решавања дуг.Јер прво морамо сменити ову накарадну власт и прогласити Бриселске споразуме,као и Француско-немачке планове неважећим………П.С.Албанија би добила део српске територије и свој народ,док би Србија такође добила део албанске територије и свој народ себи.Највећи добитак за нас Србе је тај што би задржали своје име-Косово.То Албанце ништа не кошта.Мистер Трамп,ако жели да позитивно (као миротворац)уђе у историју,треба овај горући европски проблем да решава где ће истовремено добити много идеја за решавање украјинско-руског спора.
Osim prilično dobre informacije, neizostavna je loša percepcija Putina, neutralna Trampa i navijanje za Zelenskog preko Evrope. Pobogu zašto, po čemu je u redu da se NATO širi sve dublje ka Rusiji, a da se njena reakcija smatra agresijom, a ne pravovremenom odbranom.
Do sada su Amerika i Evropa uradili jako puno, podržavajući Ukrajinu, oružjem i novcem. Zahvaljujući tome Ukrajina nije izgubila rat. Ali ga nije ni dobila.
Rusiju je ova avantura puno koštala, ali ne toliko da je izgubla mogućnost da dalje napreduje. Istina sporo, ali napreduje. I ako se ovako nastavi uzeće Donbas. Ne brzo, ali hoće.
Situacija je jednostavna. Ili će Amerika i Evropa pojačati podršku Ukrajni, uključujući verovatno i neposredno vojno učešće pa da poraze Rusiju, ili će biti poražena Ukrajina. Da li takvo pojačavanje pritiska na Rusiju uopšte moguće obzirom na sve okolnosti, troškove, vojne mogućnosti pa i na nuklearni status, pitanje je. Ali sada postaje jasno da Tramp to i neće. Jer ga to košta. A on ne voli da plaća. Evropa možda hoće, ali ne može sama, bez Amerike.
I sve se vrti u tom krugu. A pregovori su u međuvremenu za skretanje pažnje. Tu svako dođe, ispriča šta hoće i ode bez da je preuzeo ikakve obaveze.
To je kao kada se pokojna Milka Planinc vratila iz Amerike, a svi su čekali njen povratak da čuju šta se dogovorila i na pitanje novinara izjavila: „Mislim da smo vodili razgovore od obostranog interesa“. Tom rečenicom je započeta i završena konferencija za štampu, tako i ova dvojica na Aljasci. Njihov interes.
Шта је, рођаци, не може да се коментарише ако нисте ЕУ-дупељупци!
Može da se napravi dosta istorijskih paralela, ali da pomenem sada samo jednu, karakterističnu za Ruse, pa i za njihove obožavaoce Srbe. To je ono kjerkegorsko Ili-Ili. Milošević je govorio s kraja 1980-ih da ili će Srbija biti republika ili je neće biti, u vreme sporenja oko autonomnih pokrajina. Šta je epilog, Srbija nije republika u punom kapacitetu kako je to Milošević zamislio, nema Kosovo pod svojom jurisdikcijom, pa ipak Srbija nekako postoji. Tako i ruski političari i intelektualci danas govore da lil će Rusija biti imperija s akcentom na osvajanje Ukrajine ili je neće biti.
Da to nije novina, može da posluži primer poljskog ustanka (1830-31) protiv ruske vlasti kada se oglasio ruski pisac A.Puškin i napisao antipoljsku pesmu upućenu evropskoj javnosti pod naslovom „Klevetnicima Rusije“. Tu je Puškin izneo Ili-Ili alternativu tj. ili će se slovenske reke spojiti u Rusko more, ili će Rusko more presušiti. To je značilo da ili će Poljska biti asimilovana u Rusko carstvo ili će Rusija prestati postojati. Dakle, sve ili ništa, a to je bila lažna alternativa, mnogo toga je ležalo između te dve Puškinove isključive opcije, a tako fatalistički se u Rusiji ušlo i u rat sa Ukrajinom.
Da bi se ovo objasnilo, možda treba citirati još jednog ruskog pisca, Čehova, koji piše u svojim Zapisima:
„Između tvrdnji Boga ima i Boga nema, proteže se ogromno polje preko kojeg svaki istinski mudar čovek uz muke prelazi čitavog svog života. A ruskog čoveka taj središnji prostor ne zanima. Njega zanimaju samo krajnosti, tj.Boga ima – Boga nema. Zato on o Bogu zna ili vrlo malo– ili ne zna ništa“.
@Klasikus,kako mi se cini-vi vise znate o ruskom coveku nego o sebi samom?!
Konvertit a krv nije voda.
Мистер Трамп,може кренути и обрнутим путем.Уствари да прво освоји Нобелову награду за мир па онда да посредује између Русије и Украјине као миротворац.Тако би му ауторитет био већи и код Руса,Украјинаца а богами и Европљана.Како?Једноставно да пресече косовски чвор- ни по бабу ни по стричевима.Да притисне Србију и Албанију да реципрочном разменом територије,метар за метар,то јест корекцијом границе(од 1912.г.) између ове две земље.Од Србије и Албаније направи добре комшије и оствари све предиспозиције за улазак у ЕУ-ју.У супротном ће овај чвор утицати на разбијање ЕУ-је и изазивања трећег светског рата,кад те тад.Јер ова два народа се не могу међусобно интегрисати.Могуће је то само на Енвер Хоџин начин.Тај начин је и иницирао терористичку организацију УЧК,коју је Америка(због не знања или због наговора Британије)прогласила слободарском организацијом!?Мистер Трамп треба да зна да овај проблем Европа не може решити сама…….Србији је тај пут решавања дуг.Јер прво морамо сменити ову накарадну власт и прогласити Бриселске споразуме,као и Француско-немачке планове неважећим………П.С.Албанија би добила део српске територије и свој народ,док би Србија такође добила део албанске територије и свој народ себи.Највећи добитак за нас Србе је тај што би задржали своје име-Косово.То Албанце ништа не кошта.Мистер Трамп,ако жели да позитивно (као миротворац)уђе у историју,треба овај горући европски проблем да решава где ће истовремено добити много идеја за решавање украјинско-руског спора.
Osim prilično dobre informacije, neizostavna je loša percepcija Putina, neutralna Trampa i navijanje za Zelenskog preko Evrope. Pobogu zašto, po čemu je u redu da se NATO širi sve dublje ka Rusiji, a da se njena reakcija smatra agresijom, a ne pravovremenom odbranom.
Do sada su Amerika i Evropa uradili jako puno, podržavajući Ukrajinu, oružjem i novcem. Zahvaljujući tome Ukrajina nije izgubila rat. Ali ga nije ni dobila.
Rusiju je ova avantura puno koštala, ali ne toliko da je izgubla mogućnost da dalje napreduje. Istina sporo, ali napreduje. I ako se ovako nastavi uzeće Donbas. Ne brzo, ali hoće.
Situacija je jednostavna. Ili će Amerika i Evropa pojačati podršku Ukrajni, uključujući verovatno i neposredno vojno učešće pa da poraze Rusiju, ili će biti poražena Ukrajina. Da li takvo pojačavanje pritiska na Rusiju uopšte moguće obzirom na sve okolnosti, troškove, vojne mogućnosti pa i na nuklearni status, pitanje je. Ali sada postaje jasno da Tramp to i neće. Jer ga to košta. A on ne voli da plaća. Evropa možda hoće, ali ne može sama, bez Amerike.
I sve se vrti u tom krugu. A pregovori su u međuvremenu za skretanje pažnje. Tu svako dođe, ispriča šta hoće i ode bez da je preuzeo ikakve obaveze.