Bauk kruži Njujorkom – bauk komunizma. Ili beše islamizma? Antisemitizma? Neki bauk, svakako.
U to bi, barem, da Njujorčane (kao i ostatak Amerike i sveta) uvere pomahnitala MAGA administracija predsednika Donalda Trampa, netom obodrena – uz ostalo – i otvaranjem svog prvog koncentracionog logora, na Floridi; mumificirani establišment potpuno pogubljene Demokratske partije; i nominalno liberalni glasovi razuma s obe strane Atlantika, od prepodobnog Njujork tajmsa do njegovih britanskih ideoloških pandana: zbog stavova koje zastupa Zoran Mamdani bi, tvrde, bio ne samo pogrešan, nego i opasan izbor za novog gradonačelnika Njujorka.
Ali ko je uopšte Zoran Mamdani? Zašto su se – da se još malo parafraziraju Marks i Engels – sile starog sistema „sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka“ ne bi li sprečile da posle novembarskih izbora postane prvi čovek najvećeg i najkosmopolitskijeg grada u Sjedinjenim Državama? I kad smo već kod toga: odakle mu takvo ime?
Kad je za njegovu kampanju prikupljen zakonski maksimum sredstava, Mamdani se oglasio na društvenim mrežama. „Sad ću vam reći nešto što još nikada niste čuli od nekog političara“, kazao je u kameru. „Molim vas, prestanite da nam šaljete novac“
Krenimo od ovog poslednjeg: Mamdanijevo ime piše se sa h ispred r, ali se u izgovoru ono ne čuje (ili jedva čuje), pa zato zvuči „naški“ iako s ovim krajevima nikakve veze nema, a drugačije se i naglašava. Ali i bez toga njegov bekgraund kao da je dobijen ubacivanjem reklama Olivijera Toskanija iz serijala „sve boje Benetona“ u neki program veštačke inteligencije sa zahtevom za osmišljavanje profila političara nove generacije u jednoj izrazito urbanoj, multikulturnoj sredini.
Mamdani je rođen 1991. u Ugandi; otac mu je musliman iz indijskog Pandžaba, ali i korenima u toj afričkoj zemlji, inače profesor na Univerzitetu Kolumbija; majka poznata indijska filmska režiserka Mira Nair, čiju je uspešnu međunarodnu karijeru lansirao još njen prvenac, Salam Bombaj. Nakon dvogodišnje epizode u Južnoj Africi, porodica se u SAD preselila kad je Mamdaniju bilo sedam godina, da bi 2018. postao američki državljanin. U međuvremenu je stekao fakultetsku diplomu iz afričkih studija i ne preterano uspešno se bavio rep muzikom, da bi se pre desetak godina inficirao virusom politike, a 2020. prvi put bio izabran za člana Skupštine savezne države Njujork kao predstavnik 36. okruga, u Kvinsu, jednoj od pet njujorških opština; taj uspeh ponovio je i na izborima 2022. i 2024.
Ali kada je prošlog oktobra najavio da će se kandidovati za gradonačelnika, pa još na izrazito levičarskoj platformi – u okviru Demokratske partije deo je progresivnog krila čija najpoznatije lice je kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortes, a sebe (u stilu Bernija Sandersa) definiše kao demokratskog socijalistu – Mamdani u prenaseljenom svetu njujorške politike i dalje praktično nije postojao. I u krugovima kojima sam pripada smatralo se da nema nikakve izglede i strahovalo da će uspeti jedino da potkopa izglede drugog progresivno orijentisanog demokratskog pretendenta na gradonačelničku poziciju: Breda Lendera, aktuelnog glavnog finansijskog revizora u gradskoj upravi, s višedecenijskim stažom na gradskim poslovima i stoga politički neuporedivo iskusnijeg od Mamdanija. A demokratama ove struje bio je potreban jak kandidat kako bi izbegle jedno od dva zla: reizbor Erika Adamsa, skandalima ukaljanog odlazećeg gradonačelnika koji će se u novembru ponovo nadmetati za tu funkciju, ovog puta kao nezavisni kandidat; ili pak veliki povratak favorita establišmenta (ne samo onog demokratskog), takođe diskreditovanog bivšeg guvernera države Njujork, Endrua Kuoma, koji je taj položaj 2021. pod pritiskom napustio kad je razotkriven kao seksualni predator.
Otkako se našao u fokusu javnosti, Mamdani je neprestano izložen defamacijama, što zbog levičarskih politika koji zagovara, što zbog svoje islamske vere i osuda izraelskih zločina u Gazi
Odnos snaga na osnovu koga se zdravo za gotovo počelo uzimati da će se svim mastima premazani, čak i iz republikanskih džepova izdašno finansirani Kuomo prošetati do gradonačelničke nominacije Demokratske partije u mesecima koji su usledili se, međutim, iz temelja promenio. Mamdani, kome je koliko još početkom godine davano jedan odsto šansi, s malom grupom najbližih saradnika lansirao je tako uspešnu kampanju – dobrim delom viralnu, ali utemeljenu pre svega na angažovanju ogromnog broja volontera (više od 40.000, po nekim navodima i svih 50.000 ljudi!), velikom broju malih donacija i nepokolebljivoj spremnosti da se s dužnom pažnjom sasluša mišljenje birača, svuda i u svakoj prilici – da je potkraj marta postao prvi kandidat koji je dostigao maksimum dozvoljenog iznosa sredstava namenjenih za kampanju, što u slučaju ovih izbora znači osam miliona dolara. (Tim povodom se kratko oglasio na društvenim mrežama. „Sad ću vam reći nešto što još nikada niste čuli od nekog političara“, kazao je u kameru. „Molim vas, prestanite da nam šaljete novac.“)
Na kraju je, kad su u drugom brojanju glasovi za sve druge kandidate (a na osnovu sistema preferencija koji omogućava da ih glasači rangiraju – od onog koga najviše podržavaju do onog čiji izbor bi najmanje želeli) preraspodeljeni dvojici s najvećom podrškom, ispalo da je Mamdani osvojio 12 odsto glasova više od Kuoma (56:42), i ono što je delovalo kao nemoguća misija postalo je senzacionalna realnost. Praćena zastrašujućom halabukom pomenutom na početku – koja izvesno neće prestati ni do novembra, a mogla bi, daleko bilo, da se izvrgne i u nešto još gore ukoliko Mamdani bude izglasan za gradonačelnika.
Od trenutka kad je njegovo ime počelo da se pomalja iz političke anonimnosti i dolazi u fokus javnosti, Mamdani se, naime, suočava ne samo s defamacijama – bukvalno na svim frontovima: od onlajn trolova, preko mejnstrim i MAGA medija, do Bele kuće – već i pretnjama smrću upućenim njemu i članovima njegove porodice, čiji deo od februara čini i supruga Rama, umetnica sirijskog porekla.
Iz Trampove administracije je, očito s ciljem zastrašivanja, u opticaj puštena spekulacija da bi Mamdaniju moglo da bude oduzeto državljanstvo ukoliko bi bile dokazane optužbe da je tokom procedure njegovog sticanja „prikrio svoju podršku terorizmu“
S jedne strane, Mamdanija napadaju zbog levičarskih stavova, portretišući ga, kako su to Amerikanci vazda skloni da čine, kao okorelog komunistu koji će, ukoliko mu se upravljačke poluge predaju u ruke, upropastiti poslovnu klimu – s njom i sve ostalo – u ultradinamičnoj metropoli od 8,5 miliona stanovnika. A stvarno se, vala, i zalaže za sve same grozote: univerzalni sistem brige o deci uzrasta od šest nedelja do pet godina; besplatan gradski prevoz; uspostavljanje lanca supermarketa u gradskom vlasništvu s ponudom prilagođenom slabije platno sposobnim Njujorčanima; zamrzavanje visine kirija za stanove u kojima ona podleže zakonskim ograničenjima (ne za one na slobodnom tržištu); izgradnju 200.000 socijalnih stanova u narednih deset godina; i tako redom. Dovoljno da ekonomsku politiku koju zagovara Mamdani uvaženi Lari Samers, bivši ministar finansija u administraciji Bila Klintona, okvalifikuje kao „trockističku“.
S druge, još opasnije strane, Mamdani je na udaru već i zbog puke pripadnosti muslimanskoj veri, a pogotovo zbog otvorene podrške palestinskoj stvari i osude izraelskih zločina u Gazi. To i još štošta s tim u vezi – odbijanje da se distancira od kontroverznog slogana „globalizujmo intifadu“, recimo – čine ga lakom, pa i prelakom metom antiimigrantskih, islamofobičnih radikala koji, za razliku od nekih ranijih vremena, sada ne obitavaju na marginama američkog društva, već su i u samom srcu države, na čijoj je najvećoj batini ispisano „antisemitizam“. Iz administracije je, štaviše, očito s ciljem zastrašivanja, u opticaj puštena spekulacija da bi Mamdaniju moglo da bude oduzeto državljanstvo ukoliko bi bile dokazane optužbe MAGA kongresmena Endija Oglesa da je tokom procedure njegovog sticanja „prikrio svoju podršku terorizmu“ (u prilog čemu je podneo i „dokaz“ u vidu stihova iz jedne Mamdanijeve rep pesme). A sam Tramp zapretio mu je hapšenjem – zbog izjave da će agente Imigracione i carinske službe (ICE), koja ubrzano stiče reputaciju američkog Gestapoa, sprečiti da vršljaju i po Njujorku nasumično hapseći migrante; te deportacijom, ako se ispostavi da je i sam „ilegalno“ u SAD.
Sve ovo nagoveštava da će se narednih meseci i kuso i repato okupiti na zadatku potkopavanja Mamdanijevih šansi za pobedu u gradu koji, sudeći po rezultatima prošlogodišnjih izbora, više nije tako izrazito uporište demokrata. Uostalom, posle Adamsa sad i Kuomo najavljuje nezavisnu kandidaturu, na koju je nemoguće gledati drugačije nego kao na deo neproglašene kampanje da se Mamdaniju pošto-poto stane na put. E pa, ako su dvojica osramoćenih, kompromitovanih i istrošenih političara zaista poslednja linija odbrane od nadolazećeg islamokomunizma i sličnih priviđenja – onda aferim.
