Rep psa (Izrael) besno maše narandžastim kerom..
Rep će snažno mahati psom sve dok Tramp ne prestane da ludački zavija, reži i laje.
Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem predhodnog vek najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta, samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici, iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruke Papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju oni da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – “Ko se boji Boga izbaviće se od svega.” Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje parama. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje? Da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam je đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova, što je suprotno od Deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija.A kada postane opsesija to je psihijatriski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe:”To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva.Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni.To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke.U svakom slučaju to što pokušavate nikad neće donete zadovolajavujuće rezultate.Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.”
Bilo bi dobro da je neko iz redakcije proverio neke od „činjenica“ na koje se poziva autor…, siguran sam da je to uradjeno, ovaj tekst, bar u ovom obliku ne bi bio objavljen.
Drugi problem je što izgleda kao da su tekst pisala dva autora. Prvi je pristojno analizirao razliku izmedju spoljnog i utrašnjeg, razdvojio pravo i moral, da bi se drugi autor upetljao i rekao bih malo posvađao sa onim što je prvi izneo (kao i sa logikom) pokušavši da opravdava zapadni kolonojalizam stavljajući u prvi plan kritiku “srpskih, antizapadno (čitaj: antiparlamentarno) nastrojenih intelektualaca“ i na njoj gradeći odbranu zapadne pljačke.
Bilo je neophodno da se uradi ozbiljna redaktura ovog teksta…
Ima jedna slucajna slicnost izmedju Irana i Srbije : Kao i narod Irana danas, srpski narod se 1999 god nasao izmedju dva zla : jedno unutrasnje – rezim Slobodana Milosevica i drugo, spoljno – NATO bombarderi.
Uh, previse gresaka, od naslova, pa nadalje za ovako ozbiljnu temu. Al mozda je najveća kad se čovek sam naziva „javnim intelektualcem“. Pa jel postoji tajni ?
U celini, iako ima ima i tačnih ocena, sve to zajedno ostavlja los utisak.
Pozdrav uvazenoj redakciji.
Vrlo dobar analitički tekst, ukoliko izuzemmo nekoliko „materijalnih grešaka“, odnosno netačnosti.
Suština teksta gospodina Divjaka je univerzalno pravilo u odnosima medju ljudima, medju državama, odnosima ljudi u svakoj državi – „najjači vlada sve dotle dok se ne pojavi jači“ – i to, na svakom nivou organizovanja na planeti!? Kakve, bre, Ujedinjene nacije, kakvi ustavi i zakoni, kakvi „bakrači“!?
To važi i za floru i za faunu – „veća riba guta manju, veće drvo zasenjuje i uništava manje“!
Tako je bilo od kako je nastala priroda, a tako će biti i do njenog kraja!?
Zato će i Vučić da vlada sve dotle dok se ne pojavi neko jači – u bilo kojem i u svakom smislu!?
Појединим Србима, па и овом писцу, је крајње време да схвате да нису сви народи предодређени да се њима управља демократски. Да не желе сви, или бар већина у тим земљама, такво уређење друштва. Нису свима, чуда ли чуда, миле и драге „еуропске вриједности“. Када се Русијом, или СССР-ом управљало демократски ? Никада. Да ли ће некада ? Тешко. Једноставно, то је тако. Јер где постоји критична маса беса и незадовољства, такви системи не могу да опстану. Јел’ треба неко да плаче овде због тога ? Може, али је крајње нерационално. И да, у некима од њих некога шибају, неке затварају, који другачије мисле,… ево га наш „пријатељ“ Ибн Бин, он веша на грађевинским машинама и јавно каменује,… онога близу њега што је истранжирао новинара у хотелу, после пар месеци је поздравио тај исти Трамп у првом мандату, због десетина купљених борбених авиона,… итд., итд. Чак су и Немци пре пар деценија у једној анкети са 54% изјавили да друштво није зрело за демократију ! Шта онда рећи за Србију ? И мишљењем оних српских интелектулаца са,…каквом демократском традицијом ? Никаквом. Од диктатора, до диктатора, са пар година паузе. Према томе, не судите о другима, да вам не буде суђено.
Onaj koji ne zna uzrok rata može da piše, ali mu je pogešno mišljenje.
Jer kauzalnost predstavlja nužnu vezu između uzroka i posledice, koja podrazumeva da kad god je prisutna posledica – tu je i uzrok.
Nema kome da odgovara kraljevska porodica kada je jedna od osam familija koje poseduju bogatsvo koliko raspolažu za preživljavanje 3,6. miljarde ljude na planeti zemlji!
Britanija i SAD su Plutokratije!
Plutokratija je oblik vladavine u kojem političku moć drže bogati pojedinci ili društvene klase sa značajnim ekonomskim resursima. Reč “plutokratija” potiče od grčkih reči ploutos (bogatstvo) i kratos (moć ili vladavina).
Osnovne karakteristike plutokratije
Ekonomska moć kao osnova političke moći:
U plutokratiji, bogatstvo je glavni izvor uticaja na donošenje odluka, a ne demokratski izbori ili zasluge.
Uticaj bogatih na vlast:
Bogati pojedinci ili korporacije utiču na zakone, politiku i upravljanje putem direktnog angažovanja ili finansiranja političkih kampanja.
Ograničen uticaj običnih građana:
Većina populacije ima malo ili nimalo stvarnog uticaja na političke procese jer su ključne odluke pod kontrolom bogatih.
Onore de Balzak ih je nazivao: bogataši-zločinci. U savremenom življenju imaju psihijatrisku diganozu. Jer je u pitanju Opsesivna Pohlepa. Odakle im se naziv nameće: Invalidi duha i čovečnosti.
Po želji tih nevdiljivi vladara ukrali su Predsenika Venecuele, a Tramp uživa da glumata, da bi preuzeli njima potrebne, a nikad dovoljne, resusre!
Sada satiru Iran! Dok neupućeni Srbi pišu o liberalizmu i antilberalaizmu! Iako je u pitanju je sam život dece i njihovih roditelja u Iranu!
Nije čudo što je Psihopata okupirao Srbiju i igra se snjom kao malo dete razbijenom igračkom. Nigde „oca“ da mu uzme igračku iz ruke! Ah da Muslija nije dostupan.
Ako se ne pronađu miroljubiva rešenja za Ukrajinu i Iran, ratovi će se sigurno nastaviti.
Pravo je zadovoljstvo čitati osnovane stavove i promišljanja čoveka koji ima šta da kaže i koji analitički „secira“ aktuelnu stvarnost u odnosu na prošlost koja se (ne retko) ponavlja onima koji ne umeju da shvate zakonitosti društvenih događaja. Pitam se samo – da li će ovakvo briljantno kritičko mišljenje „preživeti“ današnja vremena frivolnosti, bahaćenja i samozaslepljenosti iracionalnom – a nepostojećom – veličinom „kralja Ibija“…
Volim ovakve tekstove koji predstavljaju licni stav uz kombinaciju primera iz istorije. Medjutim, ovo je pisao covek koji nikada nije bio u Iranu, a verovatno ni u drugim drzavama o kojimapiše. Naime, zene u Iranu imaju pravo glasa jos od 1963. a imau pravo da budu i birane,pa su neke od njih i poslanice. A tek sta reci za glupost da zene nemaju pravo na zaposlenje….ne mogu da verujem da se neko ko se predstavlja kao “javni intelektualac” usudjuje da pise ovakav tekst na potpuno pogresnim informacijama. Bio sam u oktobru u Iranu….mnogo toga ima da se kaze, ali medijsi prostor dobijaju ovakvi mediokriteti
Najrealnije je da Baron Tramp čim završi koledž postane vrhovni Ajatolah rabin vikar od Persije,a Džared Kušner predsednik saveta zetova i šurnjaja od Teheran saraja.Netenjahu ide za predsednika Alternative za Дојчланд.
..ok, nevolis barona, kusnera i natanjahua ali volis homeinija, sulejmanija, kurtija, fljoru.. znaci srbi su muslimani, da ili ne?
Ti baš ne znaš da se zezaš.
Dobar pokušaj, dobar početak i onda se pisac izgubio u tom svom pokušaju pa je ispalo na kraju da nije znao šta je hteo da kaže. Kao biće neutralan, ali …
Mene su dotakle tri velike materijalne greške na koje je trebalo, ako sam ne zna, da mu Radar skrene pažnju:
1.žene u Iranu imaju pravo glasa
2. žene u Iranu imaju pravo da rade
3. Irak je napao Iran a ne obrnuto.
Sve u svemu smuti pa prospi.
Иранско Ирачки рат је 1980. је започео Ирак (Садам Хусеин) а не Иран.
jel ti ovo opravdavas zapad?
Preko potrebna reforma UN
Gospodin Divjak je u njegovom autorskom tekstu napisao dve netačne stvari. Naime, pomenuo je da žene u Iranu nemaju prava na rad i pravo glasa .To naprosto nije tačno, jer po zadnjim podacima oko 30 odsto iranskih žena je zaposleno. Postoje ograničenja za udate žene, ako se njihov posao kosi sa interesima porodice ili njihovim dostojanstvom, pa one moraju dobiti dozvolu od njihovog bračnog partnera pre nego se zaposle. Zanimljiva je činjenica i da 60 odsto studenta na iranskim fakultetima su žene a posebno se ističu u tehničkim naukama.
Žene u Iranu imaju pravo glasa na lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. To pravo su stekle 1963. godine i to se nije promenilo ni nakon Islamske revolucije 1979 godine. Takođe se mogu kandidovati za parlament. Jedino im je zabranjeno da se kandiduju za predsednika Irana.
Kada govorimo o Ujedinjenim Nacijama UN, ona kao međunarodna organizacija zadužena da održava mir i sigurnost u svetu, odavno nema snage da se suprostavi agresivnim režimima. Posebno je to došlo do izražaja u slučaju izraelske politike prema Palestincima i bezočnog napada na Gazu, gde je dve godine pred očima celog sveta vršen genocid i niko to nije mogao ili želeo da spreči. Naravno, Izrael je sve to činio uz svesrdnu političku, vojnu, finansijsku i medijsku pomoć Amerike. I to će ostati zapisano u istoriji kao velika bruka i sramota celokupne svetske zajednice.
Dakle, jasno je svim racionalnim i humanim ljudima da UN treba da se potpuno reformiše. Prvo, sedište UN ne treba više da bude u Americi, jer su oni mnogo puta prekršili povelju UN i odavno su trebali biti isključeni iz te organizacije, kao i sve druge zemlje koje su kršile njena pravila. Kao zemlja domaćin, Amerika ima preveliki uticaj na rad UN videći sebe kao najveću globalnu silu, kojoj svi moraju da se povinuju, želeli oni to ili ne. Američka globalna politika nije neutralna i pravedna, već se isključivo vodi svojim političkim, ekonomskim i vojnim interesima, često dajući prednost nedemokratskim i agresivnim režimima od kojih imaju koristi, bez obzira kako se vlasti tih zemalja odnose prema sopstvenom stanovništvu ali i njihovim komšijama.
Kada je Tramp postao američki predsednik, prvi put 2016 godine, već tada je pokazao da ne ceni ulogu UNa, a prošlogodišnjim obraćanjem u njenom sedištu je najbolje demonstrirao sopstveni prezir prema toj organizaciji. Znači, UN treba da bude u nekoj neutralnoj zemlji kao što je Švajcarska ili da se izgradi neko veštačko ostrvo u međunarodnim vodama. Naravno, za tako nešto bilo bi potrebno da je većina političara u moćnijim svetskim državama moralna i dobronamerna. Ali kako stvari danas stoje, najveći deo njih su licemerni politikanti, kojima je najmanje stalo do svetskog mira sve dok njihovi interesi nisu ugroženi.
Evidentno je da više ne treba da postoji ni Savet bezbednosti, jer svaka od njegovih 5 članica može da stavi veto na bilo koji dobar predlog većine zemalja. Jednostavno, to nije pravedno ni demokratski ako ćemo se voditi tim univerzalnim principima. 80 godina je prošlo od završetka Drugog svetskog rata i Savet bezbednosti se pokazao da već dugo ne radi aktivno na sprečavanju i zaustavljanju sukoba u svetu. A i da ne odražava realno 21 vek, kada neke druge zemlje kao što su Indija i Brazil imaju mnogo veći uticaj nego što su imale pre nekoliko decenija. Zato je posve logično da Generalna skupština treba da odlučuje o svim najvažnijim pitanjima, gde se glas svake zemlje računa.
Još jedna veoma važna stvar je izbor Generalnog sekretara UN. Mada sadašnji sekretar Gutereš, deluje kao prijatna osoba sa dobrim namerama, u današnjem svetu to nije dovoljno. Na čelu organizacije kao UN mora da bude ličnost koja je hrabra, odlučna i principjelna da izvede reforme koje su nužno potrebne. Znači, takva osoba ne treba da dolazi iz sveta politike, jer su 99 odsto njih moralno kompromitovani i ne poseduju lični integritet da sprovedu takve promene. Neko ko vodi neke humanitarne organizacije i nije prethodno radio trule kompromise sa političarima širom sveta bio bi ili bila bi dobar izbor. Tek onda bi bilo neke šanse da se stvari u svetu promene na bolje.
III
Ali zašto Bog koristi snove? Zašto se ne pojavi usred dana? Postoje dva osnovna razloga i oba su predivna. Prvi je kulturološki. Na Bliskom istoku snovi se shvataju veoma ozbiljno. U islamskoj kulturi ljudi veruju da snovi mogu da budu božanske poruke. Bog, u svojoj beskrajnoj mudrosti, unižava sebe da govori jezikom koji njegova deca mogu da razumeju najbolje. Ne koristi zapadnjačke metode. Koristi srce njihove kulture da ih vodi ka istini. Drugi razlog je proročki. U Bibliji, u knjizi proroka Joila (2:28), postoji obećanje za poslednje dane.
Bog kaže: “I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati snove, mladići će vaši viđati utvare.”
To što se dešava u Iranu nije neobično. To je tačno ispunjenje Svetog pisma. Kada čovek pokuša da zaustavi Svetog duha zakonima, zabranama i nasiljem, on prepuni sve kao nezaustavljiva reka. To je dokaz da je Isus živ. On nije mrtvi prorok. Nije tek učitelj morala. On je živa osoba koja toliko duboko želi da spase svoje stado da ide po njih jednog po jednog, penjući se preko zidova zatvora i cenzure vlasti. Dragi prijatelji, ova priča nas ostavlja sa neugodnim pitanjem. Mi na Zapadu imamo sve. Imamo Biblije u svakoj knjižari, crkve na svakom ćošku, kanale kao što je ovaj. Imamo potpunu slobodu. A ipak, često je naše hrišćanstvo mlako, umorno, kao navika. U Iranu hiljade ljudi rizikuju svoje živote svaki dan prosto zato što su zavoleli čoveka kojeg su videli u snu. Oni nemaju teologiju. Samo imaju njega. I to je dovoljno da daju svoje živote. Fenomen čoveka u belom nas podseća da Bog nije prestao da dela. Da nijedna zatvorena vrata ne mogu da ga zaustave. I možda je to i poziv za nas. Poziv da molimo Gospoda da nas probudi iz našeg duhovnog spavanja, da nas pusti da vidimo njegovu slavu ponovo sa istom svežinom, sa istim zadivljenjem kao naša iranska braća i sestre.
Tražim da uradite nešto važno sada. Napišite u komentarima misao koja je istovremeno molitva i izjava vere. Napišite “Tvoja svetlost ne može da bude okovana”. Ispunimo sekciju komentara ovom istinom. Molimo se za Crkvu u Iranu i molimo se da ista svetlost koja osvetljava noći Teherana osvetli takođe i naša srca danas.
Neka nas Bog sve blagoslovi.”
II
Vide čoveka. Često njegovo lice sija kao sunce, toliko blještavo da ne mogu da gledaju dugo u njega. Nosi belu svetlu odeću, i govori. Ne govori nasumične stvari. Govori tačne biblijske fraze, one koje ovi ljudi ne bi mogli da znaju. Dr Hormoz Šarijat, bivši musliman koji je postao hrišćanski sveštenik, koga mnogi nazivaju Bili Grejemom Irana, je javno rekao:”Teško da sam ikada upoznao iranskog vernika čije preobraćenje nije uključivalo san ili natprirodnu viziju”. Bog je odlučio da zaobiđe ljudsku cenzuru. Ako verska policija blokira puteve, Isus ulazi u spavaće sobe.
Da bismo razumeli moć ovog fenomena, mora da uđemo u detalje. Mora da slušamo prave priče. Izabrao sam dve za vas među stotinama koje su dokumentovane. Prva priča je o mladoj iranskoj majci. Zvaćemo je Mirijam da zaštitimo njen identitet. Njen život je bio pakao. Zlostavljana nasilnom porodičnom situacijom, slomljena religijom koja je izgledala udaljeno i surovo, Mirijam je odlučila da okonča sve to. U svedočenjima sakupljenim od Elam misionarstva, rečeno je da je već sve pripremila za samoubistvo. Bila je u svojoj sobi plačući i poslednji put je viknula ka nebu:”Bože, ako postojiš zašto puštaš da umrem? Ako si tu spasi me sada ili nikada”. Zaspala je od iscpljenosti od plakanja. I u njenom snu se soba osvetlila, ne fizičkom svetlošću nego prisustvom. Videla je tog čoveka, čoveka u belom. Mirijam kaže da je nije prekorevao što je želela da umre. Približio se i samo rekao:”Dođi meni, ja sam put i život. Neću te povrediti, volim te”. Kada se probudila očaj je nestao fizički, kao da je neko podigao teret sa njenih grudi. Nije znala ko je bio taj čovek, ali je znala da to nije onaj bog o kojem je učena da ga se plaši. Počela je da traži. Rizikujući mnogo, našla je hrišćanina i kada su joj pokazali jevanđelje rekla je:”Ovo su reči koje mi je govorio u snu”. Danas je Mirijam živa i jedna je od lidera Kućne crkve.
Ako vas je priča o Mirijam dirnula, ova druga priča će još više. Jer se Isus ne prikazuje samo žrtvama. Takođe se pokazuje progoniteljima. Postoji dokumentovano svedočenje službenika iranskih bezbednosnih službi. Njegov posao je bio da uđe u trag crkvama u podzemlju, uhapsi hrišćane i učini da nestanu. Čvrst čovek, ubeđen da čini Božju volju eliminisanjem nevernika. Jednog dana se vratio kući nakon racije. Zaspao je. Sanjao je o čoveku u belom. Ali ovoga puta, čovek nije samo blag. On je moćan. U snu, službenik pokušava da potegne svoje oružje, da se bori, ali se oseća paralizovano silom koja nije nasilje. To je čista ljubav. Ljubav toliko teška da ga pritiska na zemlju. Čovek ga pita:”Zašto me progoniš?” Da li vas to podseća na nešto? To je isto što se desilo Svetom Pavlu na putu za Damask. Biblija nije knjiga protekle istorije. To je priručnik o onome što se još uvek dešava i danas. Taj službenik se probudio oznojen, drhteći. Mržnja koju je gajio godinama je nestala u sekundi. Potražio je hrišćane koje je uhapsio, ne da ih muči nego da traži oproštaj od njih i da bude kršten. Ovo je ključna poenta. Nijedan ljudski argument, nijedna teološka debata nije mogla da preobrati ovog čoveka. Samo je direktan susret sa Vaskrslim mogao da to uradi.
I
Prikazivanje Gospoda u Iranu
“Trenutno, Iran je mesto gde je posedovanje Biblije zločin kažnjiv zatvorom. Mesto gde se crkve zaključavaju katancima, sveštenici su hapšeni i gde promena religije može da znači smrtnu kaznu. Na papiru, na ovakvom mestu, hrišćanstvo bi trebalo da je istrebljeno. A ipak, podaci nam kažu suprotno. Danas u Iranu hrišćanska crkva raste brže nego bilo gde drugde u svetu.
I ovde počinje misterija. Ovde se otvara jaz koji ljudska logika ne može da popuni. Kako je to moguće? Nema stranih misionara. Proterani su pre mnogo godina. Nema masovnih kampanja propovedanja Jevanđelja po stadionima. Nema letaka koji se dele na ulicama. Tako da, ako ljudska bića ne mogu da govore, ako su usta ućutkana i vrata zatvorena – ko propoveda Jevanđelje u Iranu? Odgovor koji ćemo analizirati ne prija skepticima. Izmiče finim kategorijama sociologije. Ali to je dokumentovana stvarnost koja se događa sada, dok gledate ovaj video, u tišini noći. Hiljade muslimana, muškaraca i žena koji nikada nisu ni otvorili Bibliju, otkrivaju istinu na način koji niko ne može da kontroliše, u njihovim snovima.
Danas ću vam ispričati priču o čoveku obučenom u belo, kojeg stotine hiljada Iranaca sreću sada. I upozoravam vam, ono što ćete čuti nije izmišljotina, izvori su navedeni u opisu videa, već nešto dokumentovano za šta sam siguran da će vas potresti. Pre nego što krenemo u svedočenja potrebno je da očistimo prostor legitimne sumnje. Da li je ovo istina ili samo internet-bajka? Kao hrišćani mora da budemo zaljubljenici u istinu a ne u senzacije. Izvori su autoritativni. Međunarodna organizacija “Otvorena vrata” koja je pratila progone preko 60 godina, potvrđuje da je rast Crkve u podzemlju u Iranu eksplozivan. Govorimo o promeni od samo nekoliko hiljada vernika 1979. godine do procena danas koje se kreću od 800000 do preko milion vernika. Ali najšokantniji podaci dolaze iz studije koju je sproveo misiolog Dejvid Gerison. U svojoj knjizi “Vetar u kući islama”, Gerison je intervjuisao više od hiljadu bivših muslimana širom islamskog sveta, koji su se obratili u hrišćanstvo. Kada ih je pitao:”Šta vas je navelo da pratite Isusa?”, očekivao je teološke odgovore. Umesto toga, neverovatno visok procenat je odgovorio: “Sanjao sam ga”. Ne govorimo o snovima koji zbune ljude. Govorimo o ponavljajućem fenomenu sa specifičnim detaljima, koji se ponavljaju kod ljudi koji se ne poznaju, koji žive u različitim gradovima i koji nemaju kontakt sa Crkvom.
@Jr
Do sad sam mislio da se pod ovim imenom javlja samo ogorceni antikomunista koji ne propusta priliku da pljune po mrskom mu rezimu – dovoljno da citam s podozrenjem – a sada vidim da je rec i o fanaticnom verniku koji preobraca zabludele ovcice… S moje strane, sasvim licno naravno, dvostruki crveni karton!
@Aman Zaman, doticni nije vernik vec —religionista. Pripadnik neke sekte za zamlacivanje. Vidite i sami d on vidi tudje snove i Isus mu je u belom umesto u vidu svetlosti. Za koji mesec vratice se ocevoj veroispovesti–islamu. Dogodine ce biti kosmonaut. On ustvari postaje zabavan. Jos je rano da ga guramo u Informer.
Mnogo je tu razlika. Zapadni dvojac bi da arogantno gospodari planetom a iranski fundamentalizam je njihov.
Па њихов је док немају атомску бомбу, а кад би је направили? Из историје знамо да они који су сурови према својима још су гори према другима. Ово са Ираном је може се рећи и историјски парадокс. Персија је била велика империја, али занимљиво је да су због своје религије били врло флексибилни освајачи, него би рекао чак милостиви. И та таква Персија је одолевала разним имепријама, и на крају су пали под Османлије. Они су фактички задњи примили ислам. Чак су и релативно скоро имали нормалне владаре и нормалне системе. И од доласка Ајатолаха полудеше тотално. Некако сам ипак склон теорији да овај свет ипак иде на боље, и некако не верујем да некакав тоталитарни режим може да донесе нешто добро. Комунизам је био склон терору, ево гледамо и Кину као некакав сурогат али ипак једна партија, исто им нису страна масовна убијања својих, Иран према својима да непричамо, о Авганистану више нико не говори а тамо општи терор. Тако да ако треба да се бира, нема дилеме, пре Запад него такви смртоносни режими. Иран, Авганистан, Јемен, Турска, С.Арабија, Кина, све то треба другачије да се уреди. То да мени неко у 21. веку наређује овако се облачи, ово једи, ово пиј, ма иди бре. Само бонтон и поштовање, какве религије и једноумља, какви бакрачи.
Jeste na zapadu samo narede da se ide u rat protiv rusije i da se primi bocka, nista vise… kako ste zavedeni propagandom, ne vidite dalje od svog nosa… a mislite da ste slobodni…
@Losmi
Važno da vi „Veliki Srbi“ podržavate slobodarske narode kod kojih su sve slobode neograničene – Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja. U Africi podržavate najluđe režime, samo da su antizapadni – vas je đavo odavno zaoglavio i zaulario.
Klasikus
Klasikuse, skini se ti sa Srba, molim te.
Evo ja ću da podržavam svakog, ma kakv bio ko je ugnjeten od američke pa i jevrejske hegemonije i divljaštva.
A ti podržavaj ove epštajnove protuve do mile volje.
Ništa. Ovoliki tekst za toliko malo laži druga. Prvo, „liberalno“ znači zapadnokomunističko i to drug izbegava da kaže.
Potom ide lažno poistovećivanje „zlog kolonijalizma“ jelte sa nasiljem komunističkih diktatura.
Na kraju laž o „njegovoj verziji islama“. Ne postoji. Ne postoji „radikalni islam“. To je uvek i samo islam. Propoveda nasilje i prema ženama i deci koji su muslimani a kamoli prema drugima. Objavite drugovi ako Partija dozvoljava. Ako niste mnogo povređeni zločinima činjenica i različitih mišljenja.
Сви они који овакав рат тумаче као рат између либерализма и антилиберализма (укључујући и либералне агресоре) не знају основну ствар а та је—да се демократија не може увести (интродуцирати) већ се може само бранити. У овом случају , где је репресивни исламски режим стрељао хиљаде демостраната, уместо да народ оберучке прихвати америчко–израелску агресију, он се уствари консолидује и стаје уз режим и против је спољашње агресије. Оно у стилу (да будем вулгаран)—Немате ви право да бијете наше жене и нашу нејач, то право имамо само ми јер су они наши?!…….П.С. Да ли ће Уједињене Нације изаћи из летаргије и бити неки фактор мира је тешко питање. Има се утисак да су оне боље функционисале у време хладног рата кад су у свету постојала два поларитета моћи. Варшавски пакт и НАТО. Личмо мислим да би УН-је биле функционалније кад би у Савет Безбедности примиле све нуклеарне силе са правом вета.
Irak ili Iran? U naslovu je Irak. Ok, nije beka greška ali da je neki režimski medij ovo napravio već bi ga napadali…
Pisac je, sto bi se skolskim recnikom reklo, promasio temu. Nije poenta da unutardrzavna represija u Iranu opravdava napad Amerike i Izraela. Ono sto opravdava rat protiv Irana je da je to jedina drzava na svetu koja otvoreno podrzava terorizam u najcistijem obliku i preti totalnom anihilacijom druge drzave. Iran i njegovi i eksponenti visedecenijski teror (npr. dizanje u vazduh sinаgoge u Buenos Ajresu) krunisu najvecim drzavnosponzorisanim teroristickim napadom ikada 2023. Pri tom, bez obzira na procene koliko su blizu tom cilju, Iran nedvosmislno pokusava da napravi atomsku bombu, sto bi bila katastrofa za celo covecanstvo, jer se teokratski fanatici ne bi libili da ga upotrebe. Uzmimo za kontraprimer Severnu Koreju. I to je represivni rezim koji poseduje nuklearno naoruzanje, ali za razliku od Irana, Kim Dzong Un je racionalan igrac, koji nema nameru da npr. zbrise Japan s lica zemlje. I zato nije bio napadnut dok je pravio nuklearke. A sto se tice onih u Srbiji koji podrzavaju Iran zbog mrznje prema Zapadu, to su ozbiljni bolesnici.
Amerika je drzava koja je podrzavala terorizam na nasoj teritoriji, a to ti izgleda nije smetalo? To je ok zato sto je holivud rekao da su oni dobri momci?
Ne postoji nikakva konfuzija. Iranci neka biraju kakvu vlast zele da imaju u Iranu. Kinezi kakvu vlast zele da imaju u Kini, itd itd.
Koje zemlje imaju stotine vojnih baza po svetu (oko 900)? Koje su proglasile zvanicno da su one, tacnije receno njihove “elite” od boga izabrane, iznad ostalih, sa pravom da rade sta hoce ukljucujuci da ubijaju one koji su ispod njih? U kojim zemljama tvrde da im je bog obecao pre par hiljada godina neku zemlju i da imaju pravo da tu zemlju ociste od onih koji tu sada zive?
Nema potrebe ponavljati sve uzase kojim tretiraju one zemlje koje im se protive, u raznim delovima sveta, koje gledamo sa redovnim reprizama, osim ako zatvorimo oci i usi i samo primamo propagandu koju ti isti serviraju.
Nema nikakve potrebe pokusavati da se ovo sto se desava u svetu prikaze kao nesto “intelektualno zbunjujuce” i davati “objasnjenja” za zbunjene. Ako je neko jos zbunjen ostace zbunjen zauvek.
Odnosi Izraela i USA su kao da rep maše psom..
Rep će snažno mahati psom sve dok Tramp ne prestane da besno reži i laje.
p.s.
Današnji ruski komentar se odnosi pre svega na ovaj rat.
Rep psa (Izrael) besno maše narandžastim kerom..
Rep će snažno mahati psom sve dok Tramp ne prestane da ludački zavija, reži i laje.
Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem predhodnog vek najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta, samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici, iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruke Papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju oni da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – “Ko se boji Boga izbaviće se od svega.” Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje parama. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje? Da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam je đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova, što je suprotno od Deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija.A kada postane opsesija to je psihijatriski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe:”To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva.Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni.To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke.U svakom slučaju to što pokušavate nikad neće donete zadovolajavujuće rezultate.Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.”
Bilo bi dobro da je neko iz redakcije proverio neke od „činjenica“ na koje se poziva autor…, siguran sam da je to uradjeno, ovaj tekst, bar u ovom obliku ne bi bio objavljen.
Drugi problem je što izgleda kao da su tekst pisala dva autora. Prvi je pristojno analizirao razliku izmedju spoljnog i utrašnjeg, razdvojio pravo i moral, da bi se drugi autor upetljao i rekao bih malo posvađao sa onim što je prvi izneo (kao i sa logikom) pokušavši da opravdava zapadni kolonojalizam stavljajući u prvi plan kritiku “srpskih, antizapadno (čitaj: antiparlamentarno) nastrojenih intelektualaca“ i na njoj gradeći odbranu zapadne pljačke.
Bilo je neophodno da se uradi ozbiljna redaktura ovog teksta…
Ima jedna slucajna slicnost izmedju Irana i Srbije : Kao i narod Irana danas, srpski narod se 1999 god nasao izmedju dva zla : jedno unutrasnje – rezim Slobodana Milosevica i drugo, spoljno – NATO bombarderi.
Uh, previse gresaka, od naslova, pa nadalje za ovako ozbiljnu temu. Al mozda je najveća kad se čovek sam naziva „javnim intelektualcem“. Pa jel postoji tajni ?
U celini, iako ima ima i tačnih ocena, sve to zajedno ostavlja los utisak.
Pozdrav uvazenoj redakciji.
Vrlo dobar analitički tekst, ukoliko izuzemmo nekoliko „materijalnih grešaka“, odnosno netačnosti.
Suština teksta gospodina Divjaka je univerzalno pravilo u odnosima medju ljudima, medju državama, odnosima ljudi u svakoj državi – „najjači vlada sve dotle dok se ne pojavi jači“ – i to, na svakom nivou organizovanja na planeti!? Kakve, bre, Ujedinjene nacije, kakvi ustavi i zakoni, kakvi „bakrači“!?
To važi i za floru i za faunu – „veća riba guta manju, veće drvo zasenjuje i uništava manje“!
Tako je bilo od kako je nastala priroda, a tako će biti i do njenog kraja!?
Zato će i Vučić da vlada sve dotle dok se ne pojavi neko jači – u bilo kojem i u svakom smislu!?
Појединим Србима, па и овом писцу, је крајње време да схвате да нису сви народи предодређени да се њима управља демократски. Да не желе сви, или бар већина у тим земљама, такво уређење друштва. Нису свима, чуда ли чуда, миле и драге „еуропске вриједности“. Када се Русијом, или СССР-ом управљало демократски ? Никада. Да ли ће некада ? Тешко. Једноставно, то је тако. Јер где постоји критична маса беса и незадовољства, такви системи не могу да опстану. Јел’ треба неко да плаче овде због тога ? Може, али је крајње нерационално. И да, у некима од њих некога шибају, неке затварају, који другачије мисле,… ево га наш „пријатељ“ Ибн Бин, он веша на грађевинским машинама и јавно каменује,… онога близу њега што је истранжирао новинара у хотелу, после пар месеци је поздравио тај исти Трамп у првом мандату, због десетина купљених борбених авиона,… итд., итд. Чак су и Немци пре пар деценија у једној анкети са 54% изјавили да друштво није зрело за демократију ! Шта онда рећи за Србију ? И мишљењем оних српских интелектулаца са,…каквом демократском традицијом ? Никаквом. Од диктатора, до диктатора, са пар година паузе. Према томе, не судите о другима, да вам не буде суђено.
Onaj koji ne zna uzrok rata može da piše, ali mu je pogešno mišljenje.
Jer kauzalnost predstavlja nužnu vezu između uzroka i posledice, koja podrazumeva da kad god je prisutna posledica – tu je i uzrok.
Nema kome da odgovara kraljevska porodica kada je jedna od osam familija koje poseduju bogatsvo koliko raspolažu za preživljavanje 3,6. miljarde ljude na planeti zemlji!
Britanija i SAD su Plutokratije!
Plutokratija je oblik vladavine u kojem političku moć drže bogati pojedinci ili društvene klase sa značajnim ekonomskim resursima. Reč “plutokratija” potiče od grčkih reči ploutos (bogatstvo) i kratos (moć ili vladavina).
Osnovne karakteristike plutokratije
Ekonomska moć kao osnova političke moći:
U plutokratiji, bogatstvo je glavni izvor uticaja na donošenje odluka, a ne demokratski izbori ili zasluge.
Uticaj bogatih na vlast:
Bogati pojedinci ili korporacije utiču na zakone, politiku i upravljanje putem direktnog angažovanja ili finansiranja političkih kampanja.
Ograničen uticaj običnih građana:
Većina populacije ima malo ili nimalo stvarnog uticaja na političke procese jer su ključne odluke pod kontrolom bogatih.
Onore de Balzak ih je nazivao: bogataši-zločinci. U savremenom življenju imaju psihijatrisku diganozu. Jer je u pitanju Opsesivna Pohlepa. Odakle im se naziv nameće: Invalidi duha i čovečnosti.
Po želji tih nevdiljivi vladara ukrali su Predsenika Venecuele, a Tramp uživa da glumata, da bi preuzeli njima potrebne, a nikad dovoljne, resusre!
Sada satiru Iran! Dok neupućeni Srbi pišu o liberalizmu i antilberalaizmu! Iako je u pitanju je sam život dece i njihovih roditelja u Iranu!
Nije čudo što je Psihopata okupirao Srbiju i igra se snjom kao malo dete razbijenom igračkom. Nigde „oca“ da mu uzme igračku iz ruke! Ah da Muslija nije dostupan.
Ako se ne pronađu miroljubiva rešenja za Ukrajinu i Iran, ratovi će se sigurno nastaviti.
Pravo je zadovoljstvo čitati osnovane stavove i promišljanja čoveka koji ima šta da kaže i koji analitički „secira“ aktuelnu stvarnost u odnosu na prošlost koja se (ne retko) ponavlja onima koji ne umeju da shvate zakonitosti društvenih događaja. Pitam se samo – da li će ovakvo briljantno kritičko mišljenje „preživeti“ današnja vremena frivolnosti, bahaćenja i samozaslepljenosti iracionalnom – a nepostojećom – veličinom „kralja Ibija“…
Volim ovakve tekstove koji predstavljaju licni stav uz kombinaciju primera iz istorije. Medjutim, ovo je pisao covek koji nikada nije bio u Iranu, a verovatno ni u drugim drzavama o kojimapiše. Naime, zene u Iranu imaju pravo glasa jos od 1963. a imau pravo da budu i birane,pa su neke od njih i poslanice. A tek sta reci za glupost da zene nemaju pravo na zaposlenje….ne mogu da verujem da se neko ko se predstavlja kao “javni intelektualac” usudjuje da pise ovakav tekst na potpuno pogresnim informacijama. Bio sam u oktobru u Iranu….mnogo toga ima da se kaze, ali medijsi prostor dobijaju ovakvi mediokriteti
Najrealnije je da Baron Tramp čim završi koledž postane vrhovni Ajatolah rabin vikar od Persije,a Džared Kušner predsednik saveta zetova i šurnjaja od Teheran saraja.Netenjahu ide za predsednika Alternative za Дојчланд.
..ok, nevolis barona, kusnera i natanjahua ali volis homeinija, sulejmanija, kurtija, fljoru.. znaci srbi su muslimani, da ili ne?
Ti baš ne znaš da se zezaš.
Dobar pokušaj, dobar početak i onda se pisac izgubio u tom svom pokušaju pa je ispalo na kraju da nije znao šta je hteo da kaže. Kao biće neutralan, ali …
Mene su dotakle tri velike materijalne greške na koje je trebalo, ako sam ne zna, da mu Radar skrene pažnju:
1.žene u Iranu imaju pravo glasa
2. žene u Iranu imaju pravo da rade
3. Irak je napao Iran a ne obrnuto.
Sve u svemu smuti pa prospi.
Иранско Ирачки рат је 1980. је започео Ирак (Садам Хусеин) а не Иран.
jel ti ovo opravdavas zapad?
Preko potrebna reforma UN
Gospodin Divjak je u njegovom autorskom tekstu napisao dve netačne stvari. Naime, pomenuo je da žene u Iranu nemaju prava na rad i pravo glasa .To naprosto nije tačno, jer po zadnjim podacima oko 30 odsto iranskih žena je zaposleno. Postoje ograničenja za udate žene, ako se njihov posao kosi sa interesima porodice ili njihovim dostojanstvom, pa one moraju dobiti dozvolu od njihovog bračnog partnera pre nego se zaposle. Zanimljiva je činjenica i da 60 odsto studenta na iranskim fakultetima su žene a posebno se ističu u tehničkim naukama.
Žene u Iranu imaju pravo glasa na lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. To pravo su stekle 1963. godine i to se nije promenilo ni nakon Islamske revolucije 1979 godine. Takođe se mogu kandidovati za parlament. Jedino im je zabranjeno da se kandiduju za predsednika Irana.
Kada govorimo o Ujedinjenim Nacijama UN, ona kao međunarodna organizacija zadužena da održava mir i sigurnost u svetu, odavno nema snage da se suprostavi agresivnim režimima. Posebno je to došlo do izražaja u slučaju izraelske politike prema Palestincima i bezočnog napada na Gazu, gde je dve godine pred očima celog sveta vršen genocid i niko to nije mogao ili želeo da spreči. Naravno, Izrael je sve to činio uz svesrdnu političku, vojnu, finansijsku i medijsku pomoć Amerike. I to će ostati zapisano u istoriji kao velika bruka i sramota celokupne svetske zajednice.
Dakle, jasno je svim racionalnim i humanim ljudima da UN treba da se potpuno reformiše. Prvo, sedište UN ne treba više da bude u Americi, jer su oni mnogo puta prekršili povelju UN i odavno su trebali biti isključeni iz te organizacije, kao i sve druge zemlje koje su kršile njena pravila. Kao zemlja domaćin, Amerika ima preveliki uticaj na rad UN videći sebe kao najveću globalnu silu, kojoj svi moraju da se povinuju, želeli oni to ili ne. Američka globalna politika nije neutralna i pravedna, već se isključivo vodi svojim političkim, ekonomskim i vojnim interesima, često dajući prednost nedemokratskim i agresivnim režimima od kojih imaju koristi, bez obzira kako se vlasti tih zemalja odnose prema sopstvenom stanovništvu ali i njihovim komšijama.
Kada je Tramp postao američki predsednik, prvi put 2016 godine, već tada je pokazao da ne ceni ulogu UNa, a prošlogodišnjim obraćanjem u njenom sedištu je najbolje demonstrirao sopstveni prezir prema toj organizaciji. Znači, UN treba da bude u nekoj neutralnoj zemlji kao što je Švajcarska ili da se izgradi neko veštačko ostrvo u međunarodnim vodama. Naravno, za tako nešto bilo bi potrebno da je većina političara u moćnijim svetskim državama moralna i dobronamerna. Ali kako stvari danas stoje, najveći deo njih su licemerni politikanti, kojima je najmanje stalo do svetskog mira sve dok njihovi interesi nisu ugroženi.
Evidentno je da više ne treba da postoji ni Savet bezbednosti, jer svaka od njegovih 5 članica može da stavi veto na bilo koji dobar predlog većine zemalja. Jednostavno, to nije pravedno ni demokratski ako ćemo se voditi tim univerzalnim principima. 80 godina je prošlo od završetka Drugog svetskog rata i Savet bezbednosti se pokazao da već dugo ne radi aktivno na sprečavanju i zaustavljanju sukoba u svetu. A i da ne odražava realno 21 vek, kada neke druge zemlje kao što su Indija i Brazil imaju mnogo veći uticaj nego što su imale pre nekoliko decenija. Zato je posve logično da Generalna skupština treba da odlučuje o svim najvažnijim pitanjima, gde se glas svake zemlje računa.
Još jedna veoma važna stvar je izbor Generalnog sekretara UN. Mada sadašnji sekretar Gutereš, deluje kao prijatna osoba sa dobrim namerama, u današnjem svetu to nije dovoljno. Na čelu organizacije kao UN mora da bude ličnost koja je hrabra, odlučna i principjelna da izvede reforme koje su nužno potrebne. Znači, takva osoba ne treba da dolazi iz sveta politike, jer su 99 odsto njih moralno kompromitovani i ne poseduju lični integritet da sprovedu takve promene. Neko ko vodi neke humanitarne organizacije i nije prethodno radio trule kompromise sa političarima širom sveta bio bi ili bila bi dobar izbor. Tek onda bi bilo neke šanse da se stvari u svetu promene na bolje.
III
Ali zašto Bog koristi snove? Zašto se ne pojavi usred dana? Postoje dva osnovna razloga i oba su predivna. Prvi je kulturološki. Na Bliskom istoku snovi se shvataju veoma ozbiljno. U islamskoj kulturi ljudi veruju da snovi mogu da budu božanske poruke. Bog, u svojoj beskrajnoj mudrosti, unižava sebe da govori jezikom koji njegova deca mogu da razumeju najbolje. Ne koristi zapadnjačke metode. Koristi srce njihove kulture da ih vodi ka istini. Drugi razlog je proročki. U Bibliji, u knjizi proroka Joila (2:28), postoji obećanje za poslednje dane.
Bog kaže: “I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati snove, mladići će vaši viđati utvare.”
To što se dešava u Iranu nije neobično. To je tačno ispunjenje Svetog pisma. Kada čovek pokuša da zaustavi Svetog duha zakonima, zabranama i nasiljem, on prepuni sve kao nezaustavljiva reka. To je dokaz da je Isus živ. On nije mrtvi prorok. Nije tek učitelj morala. On je živa osoba koja toliko duboko želi da spase svoje stado da ide po njih jednog po jednog, penjući se preko zidova zatvora i cenzure vlasti. Dragi prijatelji, ova priča nas ostavlja sa neugodnim pitanjem. Mi na Zapadu imamo sve. Imamo Biblije u svakoj knjižari, crkve na svakom ćošku, kanale kao što je ovaj. Imamo potpunu slobodu. A ipak, često je naše hrišćanstvo mlako, umorno, kao navika. U Iranu hiljade ljudi rizikuju svoje živote svaki dan prosto zato što su zavoleli čoveka kojeg su videli u snu. Oni nemaju teologiju. Samo imaju njega. I to je dovoljno da daju svoje živote. Fenomen čoveka u belom nas podseća da Bog nije prestao da dela. Da nijedna zatvorena vrata ne mogu da ga zaustave. I možda je to i poziv za nas. Poziv da molimo Gospoda da nas probudi iz našeg duhovnog spavanja, da nas pusti da vidimo njegovu slavu ponovo sa istom svežinom, sa istim zadivljenjem kao naša iranska braća i sestre.
Tražim da uradite nešto važno sada. Napišite u komentarima misao koja je istovremeno molitva i izjava vere. Napišite “Tvoja svetlost ne može da bude okovana”. Ispunimo sekciju komentara ovom istinom. Molimo se za Crkvu u Iranu i molimo se da ista svetlost koja osvetljava noći Teherana osvetli takođe i naša srca danas.
Neka nas Bog sve blagoslovi.”
II
Vide čoveka. Često njegovo lice sija kao sunce, toliko blještavo da ne mogu da gledaju dugo u njega. Nosi belu svetlu odeću, i govori. Ne govori nasumične stvari. Govori tačne biblijske fraze, one koje ovi ljudi ne bi mogli da znaju. Dr Hormoz Šarijat, bivši musliman koji je postao hrišćanski sveštenik, koga mnogi nazivaju Bili Grejemom Irana, je javno rekao:”Teško da sam ikada upoznao iranskog vernika čije preobraćenje nije uključivalo san ili natprirodnu viziju”. Bog je odlučio da zaobiđe ljudsku cenzuru. Ako verska policija blokira puteve, Isus ulazi u spavaće sobe.
Da bismo razumeli moć ovog fenomena, mora da uđemo u detalje. Mora da slušamo prave priče. Izabrao sam dve za vas među stotinama koje su dokumentovane. Prva priča je o mladoj iranskoj majci. Zvaćemo je Mirijam da zaštitimo njen identitet. Njen život je bio pakao. Zlostavljana nasilnom porodičnom situacijom, slomljena religijom koja je izgledala udaljeno i surovo, Mirijam je odlučila da okonča sve to. U svedočenjima sakupljenim od Elam misionarstva, rečeno je da je već sve pripremila za samoubistvo. Bila je u svojoj sobi plačući i poslednji put je viknula ka nebu:”Bože, ako postojiš zašto puštaš da umrem? Ako si tu spasi me sada ili nikada”. Zaspala je od iscpljenosti od plakanja. I u njenom snu se soba osvetlila, ne fizičkom svetlošću nego prisustvom. Videla je tog čoveka, čoveka u belom. Mirijam kaže da je nije prekorevao što je želela da umre. Približio se i samo rekao:”Dođi meni, ja sam put i život. Neću te povrediti, volim te”. Kada se probudila očaj je nestao fizički, kao da je neko podigao teret sa njenih grudi. Nije znala ko je bio taj čovek, ali je znala da to nije onaj bog o kojem je učena da ga se plaši. Počela je da traži. Rizikujući mnogo, našla je hrišćanina i kada su joj pokazali jevanđelje rekla je:”Ovo su reči koje mi je govorio u snu”. Danas je Mirijam živa i jedna je od lidera Kućne crkve.
Ako vas je priča o Mirijam dirnula, ova druga priča će još više. Jer se Isus ne prikazuje samo žrtvama. Takođe se pokazuje progoniteljima. Postoji dokumentovano svedočenje službenika iranskih bezbednosnih službi. Njegov posao je bio da uđe u trag crkvama u podzemlju, uhapsi hrišćane i učini da nestanu. Čvrst čovek, ubeđen da čini Božju volju eliminisanjem nevernika. Jednog dana se vratio kući nakon racije. Zaspao je. Sanjao je o čoveku u belom. Ali ovoga puta, čovek nije samo blag. On je moćan. U snu, službenik pokušava da potegne svoje oružje, da se bori, ali se oseća paralizovano silom koja nije nasilje. To je čista ljubav. Ljubav toliko teška da ga pritiska na zemlju. Čovek ga pita:”Zašto me progoniš?” Da li vas to podseća na nešto? To je isto što se desilo Svetom Pavlu na putu za Damask. Biblija nije knjiga protekle istorije. To je priručnik o onome što se još uvek dešava i danas. Taj službenik se probudio oznojen, drhteći. Mržnja koju je gajio godinama je nestala u sekundi. Potražio je hrišćane koje je uhapsio, ne da ih muči nego da traži oproštaj od njih i da bude kršten. Ovo je ključna poenta. Nijedan ljudski argument, nijedna teološka debata nije mogla da preobrati ovog čoveka. Samo je direktan susret sa Vaskrslim mogao da to uradi.
I
Prikazivanje Gospoda u Iranu
“Trenutno, Iran je mesto gde je posedovanje Biblije zločin kažnjiv zatvorom. Mesto gde se crkve zaključavaju katancima, sveštenici su hapšeni i gde promena religije može da znači smrtnu kaznu. Na papiru, na ovakvom mestu, hrišćanstvo bi trebalo da je istrebljeno. A ipak, podaci nam kažu suprotno. Danas u Iranu hrišćanska crkva raste brže nego bilo gde drugde u svetu.
I ovde počinje misterija. Ovde se otvara jaz koji ljudska logika ne može da popuni. Kako je to moguće? Nema stranih misionara. Proterani su pre mnogo godina. Nema masovnih kampanja propovedanja Jevanđelja po stadionima. Nema letaka koji se dele na ulicama. Tako da, ako ljudska bića ne mogu da govore, ako su usta ućutkana i vrata zatvorena – ko propoveda Jevanđelje u Iranu? Odgovor koji ćemo analizirati ne prija skepticima. Izmiče finim kategorijama sociologije. Ali to je dokumentovana stvarnost koja se događa sada, dok gledate ovaj video, u tišini noći. Hiljade muslimana, muškaraca i žena koji nikada nisu ni otvorili Bibliju, otkrivaju istinu na način koji niko ne može da kontroliše, u njihovim snovima.
Danas ću vam ispričati priču o čoveku obučenom u belo, kojeg stotine hiljada Iranaca sreću sada. I upozoravam vam, ono što ćete čuti nije izmišljotina, izvori su navedeni u opisu videa, već nešto dokumentovano za šta sam siguran da će vas potresti. Pre nego što krenemo u svedočenja potrebno je da očistimo prostor legitimne sumnje. Da li je ovo istina ili samo internet-bajka? Kao hrišćani mora da budemo zaljubljenici u istinu a ne u senzacije. Izvori su autoritativni. Međunarodna organizacija “Otvorena vrata” koja je pratila progone preko 60 godina, potvrđuje da je rast Crkve u podzemlju u Iranu eksplozivan. Govorimo o promeni od samo nekoliko hiljada vernika 1979. godine do procena danas koje se kreću od 800000 do preko milion vernika. Ali najšokantniji podaci dolaze iz studije koju je sproveo misiolog Dejvid Gerison. U svojoj knjizi “Vetar u kući islama”, Gerison je intervjuisao više od hiljadu bivših muslimana širom islamskog sveta, koji su se obratili u hrišćanstvo. Kada ih je pitao:”Šta vas je navelo da pratite Isusa?”, očekivao je teološke odgovore. Umesto toga, neverovatno visok procenat je odgovorio: “Sanjao sam ga”. Ne govorimo o snovima koji zbune ljude. Govorimo o ponavljajućem fenomenu sa specifičnim detaljima, koji se ponavljaju kod ljudi koji se ne poznaju, koji žive u različitim gradovima i koji nemaju kontakt sa Crkvom.
@Jr
Do sad sam mislio da se pod ovim imenom javlja samo ogorceni antikomunista koji ne propusta priliku da pljune po mrskom mu rezimu – dovoljno da citam s podozrenjem – a sada vidim da je rec i o fanaticnom verniku koji preobraca zabludele ovcice… S moje strane, sasvim licno naravno, dvostruki crveni karton!
@Aman Zaman, doticni nije vernik vec —religionista. Pripadnik neke sekte za zamlacivanje. Vidite i sami d on vidi tudje snove i Isus mu je u belom umesto u vidu svetlosti. Za koji mesec vratice se ocevoj veroispovesti–islamu. Dogodine ce biti kosmonaut. On ustvari postaje zabavan. Jos je rano da ga guramo u Informer.
Mnogo je tu razlika. Zapadni dvojac bi da arogantno gospodari planetom a iranski fundamentalizam je njihov.
Па њихов је док немају атомску бомбу, а кад би је направили? Из историје знамо да они који су сурови према својима још су гори према другима. Ово са Ираном је може се рећи и историјски парадокс. Персија је била велика империја, али занимљиво је да су због своје религије били врло флексибилни освајачи, него би рекао чак милостиви. И та таква Персија је одолевала разним имепријама, и на крају су пали под Османлије. Они су фактички задњи примили ислам. Чак су и релативно скоро имали нормалне владаре и нормалне системе. И од доласка Ајатолаха полудеше тотално. Некако сам ипак склон теорији да овај свет ипак иде на боље, и некако не верујем да некакав тоталитарни режим може да донесе нешто добро. Комунизам је био склон терору, ево гледамо и Кину као некакав сурогат али ипак једна партија, исто им нису страна масовна убијања својих, Иран према својима да непричамо, о Авганистану више нико не говори а тамо општи терор. Тако да ако треба да се бира, нема дилеме, пре Запад него такви смртоносни режими. Иран, Авганистан, Јемен, Турска, С.Арабија, Кина, све то треба другачије да се уреди. То да мени неко у 21. веку наређује овако се облачи, ово једи, ово пиј, ма иди бре. Само бонтон и поштовање, какве религије и једноумља, какви бакрачи.
Jeste na zapadu samo narede da se ide u rat protiv rusije i da se primi bocka, nista vise… kako ste zavedeni propagandom, ne vidite dalje od svog nosa… a mislite da ste slobodni…
@Losmi
Važno da vi „Veliki Srbi“ podržavate slobodarske narode kod kojih su sve slobode neograničene – Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja. U Africi podržavate najluđe režime, samo da su antizapadni – vas je đavo odavno zaoglavio i zaulario.
Klasikus
Klasikuse, skini se ti sa Srba, molim te.
Evo ja ću da podržavam svakog, ma kakv bio ko je ugnjeten od američke pa i jevrejske hegemonije i divljaštva.
A ti podržavaj ove epštajnove protuve do mile volje.
Ništa. Ovoliki tekst za toliko malo laži druga. Prvo, „liberalno“ znači zapadnokomunističko i to drug izbegava da kaže.
Potom ide lažno poistovećivanje „zlog kolonijalizma“ jelte sa nasiljem komunističkih diktatura.
Na kraju laž o „njegovoj verziji islama“. Ne postoji. Ne postoji „radikalni islam“. To je uvek i samo islam. Propoveda nasilje i prema ženama i deci koji su muslimani a kamoli prema drugima. Objavite drugovi ako Partija dozvoljava. Ako niste mnogo povređeni zločinima činjenica i različitih mišljenja.
Сви они који овакав рат тумаче као рат између либерализма и антилиберализма (укључујући и либералне агресоре) не знају основну ствар а та је—да се демократија не може увести (интродуцирати) већ се може само бранити. У овом случају , где је репресивни исламски режим стрељао хиљаде демостраната, уместо да народ оберучке прихвати америчко–израелску агресију, он се уствари консолидује и стаје уз режим и против је спољашње агресије. Оно у стилу (да будем вулгаран)—Немате ви право да бијете наше жене и нашу нејач, то право имамо само ми јер су они наши?!…….П.С. Да ли ће Уједињене Нације изаћи из летаргије и бити неки фактор мира је тешко питање. Има се утисак да су оне боље функционисале у време хладног рата кад су у свету постојала два поларитета моћи. Варшавски пакт и НАТО. Личмо мислим да би УН-је биле функционалније кад би у Савет Безбедности примиле све нуклеарне силе са правом вета.
Irak ili Iran? U naslovu je Irak. Ok, nije beka greška ali da je neki režimski medij ovo napravio već bi ga napadali…
Pisac je, sto bi se skolskim recnikom reklo, promasio temu. Nije poenta da unutardrzavna represija u Iranu opravdava napad Amerike i Izraela. Ono sto opravdava rat protiv Irana je da je to jedina drzava na svetu koja otvoreno podrzava terorizam u najcistijem obliku i preti totalnom anihilacijom druge drzave. Iran i njegovi i eksponenti visedecenijski teror (npr. dizanje u vazduh sinаgoge u Buenos Ajresu) krunisu najvecim drzavnosponzorisanim teroristickim napadom ikada 2023. Pri tom, bez obzira na procene koliko su blizu tom cilju, Iran nedvosmislno pokusava da napravi atomsku bombu, sto bi bila katastrofa za celo covecanstvo, jer se teokratski fanatici ne bi libili da ga upotrebe. Uzmimo za kontraprimer Severnu Koreju. I to je represivni rezim koji poseduje nuklearno naoruzanje, ali za razliku od Irana, Kim Dzong Un je racionalan igrac, koji nema nameru da npr. zbrise Japan s lica zemlje. I zato nije bio napadnut dok je pravio nuklearke. A sto se tice onih u Srbiji koji podrzavaju Iran zbog mrznje prema Zapadu, to su ozbiljni bolesnici.
Amerika je drzava koja je podrzavala terorizam na nasoj teritoriji, a to ti izgleda nije smetalo? To je ok zato sto je holivud rekao da su oni dobri momci?
Ne postoji nikakva konfuzija. Iranci neka biraju kakvu vlast zele da imaju u Iranu. Kinezi kakvu vlast zele da imaju u Kini, itd itd.
Koje zemlje imaju stotine vojnih baza po svetu (oko 900)? Koje su proglasile zvanicno da su one, tacnije receno njihove “elite” od boga izabrane, iznad ostalih, sa pravom da rade sta hoce ukljucujuci da ubijaju one koji su ispod njih? U kojim zemljama tvrde da im je bog obecao pre par hiljada godina neku zemlju i da imaju pravo da tu zemlju ociste od onih koji tu sada zive?
Nema potrebe ponavljati sve uzase kojim tretiraju one zemlje koje im se protive, u raznim delovima sveta, koje gledamo sa redovnim reprizama, osim ako zatvorimo oci i usi i samo primamo propagandu koju ti isti serviraju.
Nema nikakve potrebe pokusavati da se ovo sto se desava u svetu prikaze kao nesto “intelektualno zbunjujuce” i davati “objasnjenja” za zbunjene. Ako je neko jos zbunjen ostace zbunjen zauvek.
Odnosi Izraela i USA su kao da rep maše psom..
Rep će snažno mahati psom sve dok Tramp ne prestane da besno reži i laje.
p.s.
Današnji ruski komentar se odnosi pre svega na ovaj rat.