Kada čujete da je došlo do suspenzije već prilično klimavog vojnog sporazuma između Severne i Južne Koreje, verovatno pretpostavljate da se duž vojno najčuvanije granice na svetu desio incident makar u razmerama napada u Banjskoj.
I gotovo sigurno ne – osim ako dobro poznajete tamošnje prilike – da sa jedne strane vetar nanosi balone sa prikačenim kesama punim đubreta, dok se sa druge uzvraća glasno puštenom k-pop muzikom. Naime, jun je na Korejskom poluostrvu počeo saopštenjem iz Pjongjanga da su ka jugu poslali 3.500 balona koji su nosili 15 tona smeća, kao simbolički odgovor na propagandne letke upućene istim metodom ka severu. „Postarali smo se da Republika Koreja iskusi koliko je neprijatno i koliko truda iziskuje uklanjanje razbacanog otpada“, pojasnio je motivaciju severnokorejski zamenik ministra odbrane Kim Kang-il.
Propagandne poruke
Reakcija Južne Koreje nije bila ništa manje teatralna. Vojska je momentalno aktivirala timove za odgovor na hemijske pretnje, kao i odrede za uklanjanje bombi i upozorila građane da se nipošto ne približavaju palim balonima već da ih prijave policiji ili vojsci. Ipak pokazalo se da u njima nije bilo ničeg opasnijeg od opušaka, korišćenih pelena i životinjskog izmeta, ali to nije bilo dovoljno da se strasti smire. Naprotiv, južnokorejski Savet za nacionalnu bezbednost odlučio je – a vlada potvrdila – da će u celosti suspendovati vojni sporazum sa Severnom Korejom iz 2018. godine, sklopljen da bi se smanjile tenzije između dve zemlje. A to znači da je dala sebi odrešene ruke da, prvo pripreti, a onda zapravo i nastavi sa emitovanjem propagandnih poruka usmerenih protiv Kim Džong-una sa razglasa instaliranih duž „demilitarizovane“ zone.
Tenzije između dve zemlje su toliko porasle da bi moglo i da se zapuca. Srećom, samo u zvučnike
„Pokušali smo sa nečim što su oni oduvek radili i ne mogu da razumem zašto prave toliku galamu, kao da ih je pogodila kiša metaka“, isprva je reagovala portparolka vlade i sestra severnokorejskog vođe Kim Jo Džong. Ali kada su se zvučnici zbilja upalili, a aktivisti sa juga poslali svoje balone sa lecima, američkim novčanicama od jednog dolara i USB memorijama sa nasnimljenim k-pop pesmama i južnokorejskim serijama, postalo je jasno da je vreme doskočica prošlo. U poslednjoj izjavi upozorila je da će Južna Koreja pretrpeti „gorko poniženje sakupljajući neprekidno otpatke od papira i da će to biti svakodnevni zadatak“ i da ako nastavi sa pomenutim aktivnostima biće bez sumnje „svedok novog odgovora“.
Oprobani metodi
Ali koliko god ovaj ratni scenario delovao nadrealno, svi njegovi elementi su već ranije viđeni. Mada su baloni između dve Koreje korišćeni u propagandne svrhe još od 1950-ih godina, ovaj konkretan krug u kome se sa juga šalju dolari, pamfleti i CD-ovi, sa severa uzvraća opušcima, a onda sa juga sa pograničnog koncertnog razglasa odvaljuje pop muzika i pljuvačina Kim Džong-una, prvi put se odigrao 2016. godine. Takoreći, nematerijalna kulturna baština, poput kola u Srbiji.
Ipak, postojao je kraći period u kome je praksa bila suzbijena. U decembru 2020. liberalni režim u Seulu, u sklopu rada na približavanju dve Koreje, doneo je zakon kojim je slanje letaka na sever proglašeno krivičnim delom, uz zaprećenu kaznu do 20.000 evra ili čak do tri godine zatvora – sa obrazloženje da se time malo šta postiže sem što se Pjongjang provocira. Međutim, Ustavni sud ga je poništio u septembru prošle godine, smatrajući da predstavlja preterano ograničenje slobode govora.
Reagujući na presudu, zvaničnik južnokorejskog Ministarstva ujedinjenja (dve Koreje) bojažljivo je rekao da bi radi bezbednosti stanovnika u pograničnim predelima i radi održavanja međukorejskih odnosa, bilo idealno da se građani suzdrže od slanja pamfleta na sever. Ali nisu, i devet meseci kasnije tenzije su toliko porasle da bi moglo i da se zapuca. U zvučnike.
