Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RS”, broj 3/17) završetak radova na izgradnji brane sa akumulacijom „Arilje – profil Svračkovo“ prepoznat je kao jedan od najvažnijih projekata, s obzirom na nedostatak vode u podzemnim izvorištima centralne Srbije.
Brana sa akumulacijom „Arilje – profil Svračkovo“ je nasuta brana od prirodnih materijala kao što su glina, pesak, šljunak i kamen. Ona predstavlja pouzdan i izuzetno bezbedan tip hidrograđevinskih objekata. Projektovana je tako da obezbedi potpunu sigurnost nizvodnih područja, uključujući i prelivne sisteme za prihvat poplavnih talasa, što je posebno važno u uslovima sve učestalijih klimatskih ekstrema. U skladu sa novim hidrološkim analizama, projekat je prilagođen aktuelnim rizicima od suša i poplava.
Akumulacije su objekti koji omogućavaju preraspodelu vode po prostoru i vremenu, što je nužno zbog velike neravnomernosti vodnih resursa (po količini i kvalitetu) na našim prostorima, kao i zbog mogućeg pogoršanja vodnog režima usled klimatskih promena. Njihov višenamenski karakter podrazumeva i zadovoljavanje drugih potreba kao što su ribarstvo, sport, turizam i rekreacija. Posebno značajna funkcija akumulacija je aktivna zaštita od poplava, kojom se, pored rešavanja pitanja destruktivnog dejstva voda, obezbeđuju dodatne količine korisne vode i brojni drugi pozitivni efekti. Među njima je i zadržavanje nanosa, koje je sa jedne strane štetno jer smanjuje akumulacioni prostor, ali istovremeno povoljno jer štiti nizvodne delove rečnog toka. Optimalna zaštita od destruktivnog dejstva voda mora se obezbediti kombinovanjem aktivnih, pasivnih i neinvesticionih mera.
Voda Velikog Rzava izuzetnog kvaliteta
Predviđeno je da brana sa akumulacijom „Arilje – profil Svračkovo“ bude prva „zelena brana“ u Srbiji u pogledu vodosnabdevanja. Ona će obezbediti stabilno i sigurno snabdevanje pijaćom vodom za grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Arilje, Požegu i Lučane. Takođe, nakon izgradnje planirano je da snabdeva i grad Кragujevac.
Reka Veliki Rzav odlikuje se izuzetnim hemijskim i mikrobiološkim kvalitetom vode, dok su podzemne vode često opterećene prirodnim materijama koje zahtevaju dodatnu preradu. Sa druge strane, alternativna MAR metoda nije pouzdana zbog nepovoljnih geoloških uslova, karstifikovanog terena, pojave klizišta i rizika od nekontrolisanog oticanja ili zapušenja infiltracionih sistema.
U skladu sa Direktivom o podzemnim vodama 2006/118/EC i Okvirnom direktivom o vodama 2000/60/EC, podzemne vode predstavljaju resurs pod strogim režimom zaštite i ograničene su u pogledu eksploatacije upravo zbog rizika od zagađenja, degradacije kvaliteta i smanjenja kapaciteta. Stručne analize pokazuju da su ovi kapaciteti već na granici izdržljivosti, te da dodatna eksploatacija nosi rizik od presušivanja i kontaminacije.
Resursi podzemnih voda u Srbiji su relativno oskudni i neravnomerno raspoređeni, a tradicionalno su korišćeni za snabdevanje naselja. Naučna istraživanja („Uticaj klimatskih promena na vodoprivredu Srbije i mere koje treba preduzimati u cilju zaštite od negativnih uticaja“) pokazuju da će usled klimatskih promena do sredine veka doći do smanjenja ovog resursa za oko 10%, a do kraja veka čak za oko 50%. Istovremeno, uočava se pad intenziteta obnavljanja podzemnih akvifera, što dodatno ugrožava pouzdanost vodosnabdevanja.
Biće potrebne i nove akumulacije
Razvoj vodovodnih sistema u Srbiji potvrđuje ove činjenice – lokalna podzemna izvorišta brzo postaju nedovoljna, pa su gradovi poput Vranja, Кragujevca, Leskovca, Кruševca, Valjeva i Beograda bili primorani da prelaze na površinske izvore i akumulacije, kao najpouzdanije rešenje za stabilno snabdevanje.
U tom kontekstu, Zapadnomoravski–Uvački regionalni sistem dobija poseban značaj, a podsistem Rzav sa akumulacijom Svračkovo predstavlja nezamenljivo izvorište za Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. U budućnosti će biti potrebne i akumulacije na Skrapežu i Iovšinici, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost vodosnabdevanja.
Pored toga, u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS“ br. 101/2015, 95/2018 i 40/2021), svaka aktivnost koja se odnosi na geološka istraživanja ili potencijalnu eksploataciju podzemnih voda podleže odobrenju nadležnog ministarstva i kontroliše se kroz obavezu izrade i usvajanja bilansa rezervi i resursa podzemnih voda, koje vodi Geološki zavod Srbije. To znači da je svaki pokušaj nekontrolisanog ili nenamenskog korišćenja podzemnih voda pravno nedopušten i sankcionisan.
Brana sa akumulacijom „Svračkovo – profil Arilje“ predstavlja dugoročno i odgovorno rešenje, koje, pored snabdevanja vodom, obezbeđuje i zaštitu od poplava, proizvodnju električne energije, garantovanje ekološkog minimalnog protoka, kao i adaptaciju na klimatske promene kroz sezonsku regulaciju voda. Upravo ovakvi objekti odgovaraju savremenim strategijama održivog upravljanja vodnim resursima u 21. veku.
