Kod njih nema kompromisa, dok ovi naši ili glume opoziciju ili se igraju kao studenti.
Odličan novinski članak. Fascinantna i svake pohvale vredna solidarnost grčkog naroda. Mislim da svakom normalnom čoveku zaigra srce od radosti, kada vidi neki grčki trg preplavljen demonstrantima odnosno ljudima spremnim da se bore za svoja uverenja.
Međutim, Grci su za razliku od nas, veoma ozbiljan narod. Čitava evropska civilizacija danas praktično počiva na grčkoj kulturnoj odnosno filozofskoj tradiciji i rimskom pravu. Od Sokrata, Platona i Aristotela, pa do sv. Jovana Zlatoustog, sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Bogoslova, sve su to realno posmatrano veliki ljudi, takvog kalibra koje nikada nije iznedrio nijedan drugi narod.
Oni naravno imaju određene mane, kao i svi ostali narodi i uopšte ljudi, ali njihove vrline (pre svega, snažno ukorenjen nacionalni identitet) su im uvek pouzdan putokaz za budućnost.
Da li je ovo u Grčkoj obojena revolucija ili ne, šta kažu „ovlašćeni i licencirani“ tumači, a slušati te tumače je često too much?
Valjda će Micotakis tražiti i pomoć i savet od svog prijatelja, da ga ne imenujemo, najvećeg svetskog eksperta za obojene revolucije i uništenje istih?
Nema toga kod njih. Ovo je redovno stanje. Sad nekad malo jače, nekad slabije, nekad ih ima baš mnogo, ali suština je da njihova država više ni ne primećuje te proteste. To je postalo toliko često da su oguglali.
A u Srbistanu…pištaljke i vuvuzele…Koji smo beskičmenjaci!!!
Daleko su ovi naši od Grka, ali ni pomenuti ne postižu mnogo. Tamo je nekako to postalo redovno stanje i sistem se na to navikao. Izigraju se i odu kući, pa se ponovo pojave za par dana ili nedelja i tako već duže od pola veka.
Više puta sam bio u Atini i uvek su tu bile neke demonstracije, štrajk ili šta već. Jednom sam pomislio da ovog puta ništa neće biti kad ono najedanput nema saobraćaja. Par minuta kasnije čujem neku buku. Kad ono, idu studenti. To je kod njih toliko često da država na to više neobraća pažnju.
Pa nije baš da ne primećuju, ali su zbog učestalosti spremniji na to. Ni jednom sistemu to ne prija i na kraju im dođu i glave. Ali onda posle nekih izbora zajašu neki drugi baš zahvaljujući i ovakvim protestima koji ispadnu isti ili čak i gori od prethodnika, pa se sve ovo počne i njima događati. I tako u krug, barem kod njih. Tu nema kraja, ali je dobro što su ljudi svesni i što to javno i iskazuju. Sa druge strane ogromna većina Srbije je digla ruke od svega toga i sada smo prepušteni onoj naprednoj bandi i opozicionim sektama od kojih ni jedna pojedinačno nema više od 5-6% birača(od onih koji glasaju) a neke ni 1% i koje su manje-više isto što i oni prvi. Ali ima tu i nekih dobrih stvari jer će se klati međusobno oko plena pa niko od njih koliko god želeo neće moći da izdominira. Loše je to što će se brzo raspasti i što u sve to moraju da uključe i socijaliste, jer bez njihovih večitih 10% ne mogu do kase.
‘Ajmo braco Grci pokazite ko ste, i mi i vi da se resimo ovih zla koja vladaju nama. Gia-mas!
Kod njih nema kompromisa, dok ovi naši ili glume opoziciju ili se igraju kao studenti.
Odličan novinski članak. Fascinantna i svake pohvale vredna solidarnost grčkog naroda. Mislim da svakom normalnom čoveku zaigra srce od radosti, kada vidi neki grčki trg preplavljen demonstrantima odnosno ljudima spremnim da se bore za svoja uverenja.
Međutim, Grci su za razliku od nas, veoma ozbiljan narod. Čitava evropska civilizacija danas praktično počiva na grčkoj kulturnoj odnosno filozofskoj tradiciji i rimskom pravu. Od Sokrata, Platona i Aristotela, pa do sv. Jovana Zlatoustog, sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Bogoslova, sve su to realno posmatrano veliki ljudi, takvog kalibra koje nikada nije iznedrio nijedan drugi narod.
Oni naravno imaju određene mane, kao i svi ostali narodi i uopšte ljudi, ali njihove vrline (pre svega, snažno ukorenjen nacionalni identitet) su im uvek pouzdan putokaz za budućnost.
Da li je ovo u Grčkoj obojena revolucija ili ne, šta kažu „ovlašćeni i licencirani“ tumači, a slušati te tumače je često too much?
Valjda će Micotakis tražiti i pomoć i savet od svog prijatelja, da ga ne imenujemo, najvećeg svetskog eksperta za obojene revolucije i uništenje istih?
Nema toga kod njih. Ovo je redovno stanje. Sad nekad malo jače, nekad slabije, nekad ih ima baš mnogo, ali suština je da njihova država više ni ne primećuje te proteste. To je postalo toliko često da su oguglali.
A u Srbistanu…pištaljke i vuvuzele…Koji smo beskičmenjaci!!!
Daleko su ovi naši od Grka, ali ni pomenuti ne postižu mnogo. Tamo je nekako to postalo redovno stanje i sistem se na to navikao. Izigraju se i odu kući, pa se ponovo pojave za par dana ili nedelja i tako već duže od pola veka.
Više puta sam bio u Atini i uvek su tu bile neke demonstracije, štrajk ili šta već. Jednom sam pomislio da ovog puta ništa neće biti kad ono najedanput nema saobraćaja. Par minuta kasnije čujem neku buku. Kad ono, idu studenti. To je kod njih toliko često da država na to više neobraća pažnju.
Pa nije baš da ne primećuju, ali su zbog učestalosti spremniji na to. Ni jednom sistemu to ne prija i na kraju im dođu i glave. Ali onda posle nekih izbora zajašu neki drugi baš zahvaljujući i ovakvim protestima koji ispadnu isti ili čak i gori od prethodnika, pa se sve ovo počne i njima događati. I tako u krug, barem kod njih. Tu nema kraja, ali je dobro što su ljudi svesni i što to javno i iskazuju. Sa druge strane ogromna većina Srbije je digla ruke od svega toga i sada smo prepušteni onoj naprednoj bandi i opozicionim sektama od kojih ni jedna pojedinačno nema više od 5-6% birača(od onih koji glasaju) a neke ni 1% i koje su manje-više isto što i oni prvi. Ali ima tu i nekih dobrih stvari jer će se klati međusobno oko plena pa niko od njih koliko god želeo neće moći da izdominira. Loše je to što će se brzo raspasti i što u sve to moraju da uključe i socijaliste, jer bez njihovih večitih 10% ne mogu do kase.
‘Ajmo braco Grci pokazite ko ste, i mi i vi da se resimo ovih zla koja vladaju nama. Gia-mas!