Prvi, dugo očekivani direktni pregovori između Rusije i Ukrajine od marta 2022, održani su u Istanbulu 16. maja i završeni relativno brzo – posle svega sat i 45 minuta – dogovorom o najvećoj dosad razmeni ratnih zarobljenika po formuli 1.000 za 1.000, ali nisu doveli do primirja niti političkog rešenja rusko-ukrajinskog rata. Uz posredovanje Turske i u prisustvu ruske i ukrajinske delegacije, pregovori u palati Dolmabahče podvukli su već postojeće duboke podele, jer su maksimalistički zahtevi Rusije sasvim neprihvatljivi za Ukrajinu, dok je Kijev bio spreman da pregovara jedino o bezuslovnom primirju.
Tok pregovora
Priroda ruskih zahteva odredila je i kratak tok pregovaračkog procesa. Pregovori su vođeni uglavnom na ruskom jeziku, uz prevodioca sa ukrajinske strane, što je razlika u poređenju sa pregovorima iz Istanbula 2022. kada je ukrajinska delegacija nastupila bez prevodioca. Turska delegacija, predvođena prozapadno orijentisanim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom, imala je prevashodno ceremonijalnu ulogu. Prisutni su bili i Amerikanci, koji nisu posredovali u pregovorima, ali jesu imali odvojene sastanke sa ukrajinskom i ruskom delegacijom.
Ruska delegacija, na čelu s kontroverznim saradnikom predsednika Vladimira Putina (i, uz ostalo, predsednikom Saveza ruskih pisaca) Vladimirom Medinskim – koji je optuživan da je plagirao doktorat i svojevremeno tvrdio da ruska nacija poseduje hromozom viška, te da je to čini superiornom – uključivala je zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Galuzina, zamenika ministra odbrane Aleksandra Fomina i načelnika Glavne uprave Generalštaba Igora Kostjukova. Predstavnici Ukrajine i vodećih evropskih sila kritikovali su Ruse zbog sastava niskog ranga, što je impliciralo da ta delegacija ne poseduje ovlašćenja da vodi pregovore, već je tu da jednostavno ispostavi spisak zahteva drugoj strani – što je ukazivalo da Rusija zapravo izbegava da vodi ozbiljne pregovore.
Šef ruske delegacije Vladimir Medinski je u istupu koristio i agresivne istorijske analogije, poredeći Ukrajinu sa Švedskom u Velikom severnom ratu (1700-1721) i tvrdeći da je Rusija spremna da se bori još godinama, pa i „večno“
Ukrajinski tim, predvođen ministrom odbrane Rustemom Umerovom, bio je znatno šireg sastava, a činili su ga prvi zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Kislica, zamenik šefa SBU Oleksandr Poklad, prvi zamenik šefa SVR Oleh Luhovski, zamenik načelnika Generalštaba Oleksij Ševčenko i zamenik šefa Glavne obaveštajne uprave Vadim Skibicki. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, u Turskoj radi odvojenih razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, prethodno je zahtevao sastanak s Putinom, koji nije doputovao u Istanbul. Pregovori su prvobitno bili zakazani za 15. maj, kako je Putin to sam predložio u kasnonoćnom obraćanju naciji, što je bilo tempirano da odgovara rasporedu predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa; ali su pregovori odloženi za jedan dan kada je postalo jasno da je Zelenski prozreo Putinov blef i saglasio se sa pregovorima. Kao što se može videti iz ponašanja dve strane, obema je primarni cilj bio da pred Trampom demonstriraju želju za pregovorima, ali Rusija definitivno želi da nastavi rat, barem dok ne prođe povoljno vreme za letnju ofanzivu.
Konkretni ishodi
Jedini konkretan ishod ovih pregovora bio je dogovor o razmeni 1.000 zarobljenika s obe strane, koji je američki državni sekretar Marko Rubio opisao kao pozitivan korak. Razgovori o uspostavljanju vremenski ograničenog primirja propali su jer je Moskva zahtevala povlačenje ukrajinske armije iz četiri oblasti – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske, pored već potpuno okupiranog Krima – i njihovo međunarodno priznanje kao ruske teritorije. Dodatni uslovi uključivali su usvajanje vojno neutralnog statusa Ukrajine, odustajanje od potraživanja ratnih reparacija, odsustvo inostranih trupa na teritoriji Ukrajine i garancije da Ukrajina neće raditi na razvoju nuklearnog naoružanja. Kijev je odbio ove uslove tvrdeći da predstavljaju njenu kapitulaciju i kršenje normi međunarodnog prava. Jedan ukrajinski diplomatski izvor opisao je ruske zahteve kao premašivanje prethodnih, iznetih tokom posredovanih rundi pregovora, s namerno nekonstruktivnim uslovima koji onemogućavaju napredak u pregovorima.
Medinski je u uvodnom govoru podsetio na rusko-ukrajinske pregovore iz 2022, lažno tvrdeći da je zapadna intervencija uzrok njihovog neuspeha. Ovaj konspirološki narativ je takođe namenjen Trampu, jer baca krivicu na prethodnu američku administraciju, implicirajući da je ona odgovorila Ukrajinu od ranijeg sporazuma. Međutim, realnost je takva da je Rusija 2022. Ukrajini ispostavila ultimatum veoma sličan aktuelnom.
Tenzije tokom pregovora dostigle su vrhunac kada je ruski delegat, nakon što su ukrajinski predstavnici odbili teritorijalne zahteve, navodno izjavio: „Sledeći put tražićemo pet!“ – verovatno misleći na dodatne regione – i naglo napustio sastanak. Ruski izvori tvrde da je fraza bila „Sledeći put biće ih šest!“, dok je manje pouzdani podatak sugerisao „osam“, potvrđujući incident i njegovu ultimativnu prirodu. Ove izjave potcrtavaju maksimalističku retoriku Rusije, ukazujući na njene teritorijalne ambicije, uključujući i pretnje zauzimanjem Harkova i uspostavljanjem „sigurnosne zone“ u Sumskoj oblasti. Medinski je u govoru koristio i agresivne istorijske analogije, poredeći Ukrajinu sa Švedskom u Velikom severnom ratu (1700-1721) i tvrdeći da je Rusija spremna da se bori još godinama, pa i „večno“. Obe tvrdnje su, naravno, apsurdne i šanse da se rat produži dalje od početka sledeće godine male su.
Tenzije tokom pregovora dostigle su vrhunac kada je ruski delegat, nakon što su ukrajinski predstavnici odbili teritorijalne zahteve, navodno izjavio: „Sledeći put tražićemo pet!“ – verovatno misleći na dodatne regione – i napustio sastanak
Ubrzo nakon ovih neuspešnih pregovora stigla je informacija da je ruski državni vrh odbio američki mirovni plan u 22 tačke, prethodno predstavljen Ukrajini i Evropi, koje su takođe na njega imale zamerke, naročito na tačke o skidanju sankcija sa Rusije i priznanjem delova ukrajinske teritorije kao ruske. Putin, koji se s Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom od februara naovamo sastao četiri puta, odbacio je plan, da bi Vitkof zatim otkazao petu po redu posetu Moskvi. Strateško odugovlačenje Rusije s američkim pregovaračima, zajedno s nastavkom ofanzivnih dejstava u Ukrajini, naglašava ruski pristup kombinovanja diplomatskih gestova namenjenih Trampu s uvećanim vojnim pritiskom na Ukrajinu.
Ukrajinska strana istakla je razmenu zarobljenika kao jedini rezultat sastanka, predviđajući da su suštinski pregovori malo verovatni pre oktobra. Ekonomske prognoze sugerišu da bi se Rusija mogla suočiti s finansijskim pritiskom do jeseni, što je može dovesti za pregovarački sto ukoliko do tog trenutka ne bude bitnijih promena na frontu. Ukrajina pristaje da učestvuje u pregovorima koji ne vode nikuda jer to želi Tramp, koji je svojim biračima obećao da će brzo zaustaviti borbe i eliminisati troškove koje dati sukob iziskuje. Majska anketa ukrajinskog istraživačkog centra Rejting pokazuje snažnu podršku ukrajinske javnosti 30-dnevnom bezuslovnom primirju (74 odsto), s 53 odsto građana koji smatraju posetu Zelenskog Turskoj uspešnom. Ipak, samo 25 procenata ispitanika veruje da su pregovori učinili mir verovatnijim, ali 47 odsto građana podržava nastavak učešća u mirovnom procesu, čak i bez Putina. U tom pogledu, ukrajinsko državno rukovodstvo povlači poteze neophodne za nastavak saradnje sa SAD, koji istovremeno nailaze na odobravanje ukrajinskog društva.
Ukrajinska strana predviđa da su suštinski pregovori malo verovatni pre oktobra. Ekonomske prognoze sugerišu da bi se Rusija mogla suočiti s finansijskim pritiskom do jeseni, što je može dovesti za pregovarački sto ukoliko dotad ne bude bitnijih promena na frontu
Dalji tok pregovora prevashodno će zavisiti od toga kako u Vašingtonu tumače dosadašnje stavove Rusije i Ukrajine. Vodeće evropske sile – Francuska, Nemačka, Britanija i Poljska – već su na strani Ukrajine, to jest podržavaju procenu Kijeva da Rusija odugovlači sa primirjem i želi nastavak rata. Iste sile su bile spremne da uvedu dodatne sankcije Rusiji kao odgovor na njen stav, ali ih je u tome sprečio Tramp, koji je u poslednjem trenutku ipak izrazio želju da se predstavnici zaraćenih strana sretnu u Istanbulu. Ovaj Trampov potez potkopao je kredibilitet evropskih pretnji, ali i jasno prikazao koliko je nepredvidiv predsednik Amerike, budući da su Evropljani prethodno usaglasili sa Vašingtonom zahtev za uspostavljanje momentalnog i bezuslovnog 30-dnevnog primirja, koji je Rusija otvoreno odbila.
Značaj sporazuma o resursima
Ekonomski sporazum SAD i Ukrajine o eksploataciji ukrajinskih prirodnih resursa i fondu za posleratnu obnovu, koji su u aprilu potpisali ministar finansija SAD Skot Besent i prva zamenica premijera Ukrajine Julija Sviridenko, predstavlja značajan faktor u snaženju bilateralnih veza Vašingtona i Kijeva. Ovaj sporazum jača poziciju Ukrajine kao kooperativnog američkog partnera, smanjujući verovatnoću povlačenja SAD iz mirovnog procesa i zaustavljanja pomoći Ukrajini. Iako se može tvrditi da je sporazum neokolonijalne prirode, te da pruža američkom kapitalu nelegitimnu prednost u odnosu čak i na evropski – pri čemu su evropske države zajedno pružile Ukrajini veću pomoć od SAD – on je u stvari decenijama udaljen od primene. Najpre ga je nemoguće realizovati dok su u toku ratna dejstva, a zatim će biti potreban dugi niz godina da bi nalazišta datih resursa uopšte bila eksploatisana: teška industrija ne niče preko noći. Ali u ovom trenutku, ovaj sporazum je neophodan Ukrajini kako bi držala interesovanje SAD i samim tim osigurala svoj opstanak kao suverene države, dok njegova praktična primena ostaje pod znakom pitanja.
Iako je delovalo da je Tramp sve manje zainteresovan za sudbinu Ukrajine, te da upućuje više kritika Zelenskom nego Putinu, u tom pogledu se polako vraća ravnoteža. U intervjuu za Foks njuz emitovanom 17. maja, Tramp je maglovito dopustio mogućnost strožih sankcija protiv Rusije ukoliko mirovni napori propadnu, ali je naglasio da preferira pregovore. Istog dana najavio je telefonski razgovor s Putinom kako bi ga ubedio da pristane na bezuslovno primirje. Verovatno će u ne tako dalekoj budućnosti biti upriličen i susret Trampa i Putina.
Kako stvari stoje, šanse da će Tramp napustiti Ukrajinu smanjuju se, a preostala dva moguća toka događaja postala su izglednija. Prvi je da se rat nastavi kao i dosad, bez povećanja pritiska na Rusiju, a drugi zauzimanje tvrđeg stava prema Moskvi i uvođenje dodatnih sankcija
Kako stvari trenutno stoje, šanse da će Tramp napustiti Ukrajinu primetno su se smanjile, a preostala dva moguća toka događaja postala izglednija. Prvi je da se rat nastavi kako i dosad, da SAD ne primenjuju veći pritisak protiv Rusije nego što to sada čine, ali i da nastave da pružaju potporu Ukrajini. Drugi je zauzimanje tvrđeg stava prema Moskvi i uvođenje dodatnih sankcija, u sadejstvu sa evropskim silama, a među kojima bi najvažnije bile sekundarne sankcije kupcima ruske nafte, u prevodu – Kini i Indiji. Drugi izbor bi bio optimalan za Ukrajinu, Rusiju bi brže privoleo na primirje i prihvatanje statusa quo, dok bi prvi izbor razvukao ratna dejstva do, u najboljem slučaju, jeseni ove godine.
