Koliko su se stvari drastično promenile u SAD u poslednjih stotinak godina mogu da ilustruju dva primera, u moru drugih.
Tramp je opsednut medijima, a pre stotinak godina je sve bilo sasvim drugačije. Kada je 1923. umro tadašnji predsednik SAD Voren Harding, potpredsednik je bio Kalvin Kulidž, pa je on po automatizmu postao predsednik. U to vreme (avgust 1923) Kulidž je bio na dvonedeljnom odmoru na očevoj farmi, u gradiću Plimutu, u državi Vermont. On je na farmi radio, kosio travu, sakupljao seno, vozio konjsku zapregu, a sve to nije činio zarad publiciteta i poziranja, jer nijedna fotografija nije ni snimljena, a Kulidž nikada u životu nije ni imao sekretara za štampu. Nijedan fotoreporter nikada nije bio dobrodošao na Kulidžovoj farmi, ni dok je bio potpredsednik, ni predsednik SAD. A kada je u noći 2. avgusta 1923. do gradića Plimuta došla vest da je Kulidž postao predsednik SAD, na farmi nije bilo telefona, najbliži telefon je bio udaljen dve milje.
Kulidžovu porodicu je u toku noći probudio poštanski službenik lupajući na vrata i donevši telegram da Kulidž treba da podnese zakletvu, pritom u njegovoj kući nije bilo ni električne energije, koristila se kerozinska lampa.
Drugi primer koliko su se Amerika i svet promenili je iz 1906.godine kada je ruski pisac Maksim Gorki posetio Njujork na poziv Marka Tvena i drugih pisaca. Poziv predsednika Teodora Ruzvelta da dođe u Belu kuću povučen je posle teksta u New York World-u da žena koja prati Gorkog na turneji po Americi nije njegova venčana supruga – to je bila ruska glumica Marija Andrejeva.
Kada je to otkriveno, svi hoteli na Menhetnu odbili su da ugoste par, pa su Gorki i Andrejeva morali ostati u apartmanu na Staten Islandu. Posle se Gorki jadao na „buržoaski moral“, danas znamo za biografiju Trampa, porno glumicu Stormi Danijels, slučaj Epstin, a Tramp je danas, sa Putinom, branilac „tradicionalnih vrednosti“!
Treba pogledati broj stradalih u ratovima, i ne samo njima, uporediti cifre za Rusiju i Zapad, pa videti koliko je u Rusiji bio, i ostao, jeftin ljudski život.
Rusi ( i njihovi srpski trabanti i trubanti) stalno ističu, okvirno, 26 miliona stradalih Rusa u II sv.ratu, pa samo to treba da bude dokaz presudne uloge SSSR-a u WW2. Stiče se utisak da je svih 26 miliona stradalo u borbama, a nije; broj stradalih vojnika je bio oko 8,5 miliona, ostalo su bili civili, stradali od bolesti, epidemija, gladi, meteža, prisilnog rada, lokalnih obračuna….Iz samog broja stradalih u ratu ne može se automatski izvlačiti dokaz da je ta strana dala najveći doprinos, to je potvrda i nehajnog odnosa prema ljudskom životu, a Staljin je na Teheranskoj konferenciji (30.11.1943) u prisustvu Čerčila i F.D.Ruzvelta nazdravio rečima: „Za američku proizvodnju, bez koje bismo ovaj rat izgubili“.
Bila su 2010.g. dva zemljotresa, u Čileu jačine 8,8 stepeni Rihterove skale sa 525 mrtvih i na Haitiju, znatno slabiji jačine 7 stepeni, sa oko 220.000 žrtava, po vladinoj statistici, mada su procene da je to preuveličano, broj stradalih bi mogao da bude od 100.000 do 160.000.
Razlika u jačini između 7 i 8 stepeni Rihtera je deset puta, a razlika između 7 i 9 stepeni je 100 puta. Sledi da je čileanski zemljotres bio 88 puta jači od haićanskog, a Haiti je imao 250-300 puta više žrtava. I šta to dokazuje, da je Haiti lider u stradalništvu od zemljotresa, pa treba da dobije počasnu plaketu, ili još nešto? Tu dolazimo do niskih standarda u gradnji na Haitiju, nepoštovanju propisa, prenaseljenosti gradova, siromaštvu…Ne treba gledati samo puki broj stradalih u zemljotresu ili ratu, već nam treba šira slika.
Kod Rusa olako stradanje i žrtvovanje ljudi ima veze i sa mentalitetom, običajima, istočnjačkim, orijentalnim fatalizmom. Loran Beranže, francuski ambasador u Rusiji, u vreme Katarine Velike, krajem 18.veka piše:
„Možda je glavni razlog njihove lenjosti to što ih uopšte ne zanimaju plodovi njihovog rada. Nezamislivo je koliko izgleda da je Rusima vrlo malo stalo i do života. Kada se reke lede i kada se taj led topi, vidite ljude kako prelaze te reke bez obzira na očiglednu opasnost, a kad neko pokuša da ih upozori da mogu da izgube život, oni mirno odgovaraju „Bog znajet“ (Bog zna) i nastavljaju svojim putem….“
Kazanova piše u svojim Memoarima da je u Rigi proveo dva prijatna meseca, pa je 15.12.1764. krenuo ka Sankt Peterburgu….čim je stigao otišao je na dvorski bal pod maskama, na koji je pozvano 5.000 osoba, bila je prisutna Katarina Velika, u pratnji Grigorija Orlova…
Zatim navodi da je prisustvovao „jednoj vrlo čudnovatoj verskoj svečanosti na Bogojavljanje; to je bilo osvećenje vode na Nevi, koja je tada bila pokrivena ledom debelim pet stopa. Pošto je voda bila osvećena, poče krštenje dece gnjuranjem u jednoj velikoj rupi načinjenoj u ledu. Tog istog dana desilo se da je pop ispustio dete koje je držao.
Drugoj! – uzviknu on. To jest: Dajte mi jedno drugo, sledeće dete. Ali zamislite koliko je bilo moje iznenađenje kada sam video oca i majku kako likuju od radosti. Oni su bili sigurni da im je dete odletelo na nebo. Blaženo neznanje!…“
@Класикус,ви сте само један Русофоб или још ближе -Антирус.Сами сте то доказали кад тврдите да је 8,5 милиона погинулих војника у 2.светском рату-мало.То јест није 26 милиона.Као да се цивили не броје у жртве нацистичке агресије.Значи ли то да ми страдале у Јасеновцу,Јадовном,Јастребачком…..не рачунама као жртве другог светског рата и усташа пре свега.Ви своје писаније овде,преписујете из западне жуте штампе и то нам нудите као једну јефтину да не кажем-мизерну пропаганду.Као на пример -Русима није стало до живота!?Не драги мој,они су само праве патриоте.Што је за вас незамислив појам………..П.С.Ово вам каже човек који је прозападно орјентисан.Не само то живим на крајњем западу од своје ране младости.
Postoji misljenje da Tramp stvarno zeli dobre odnose sa Rusijom. Iz prostog razloga. Pravi ekonomski i vojni rival Amerike nije Rusija nego KINA. Tramp zeli da priblizi Rusiju Americi, tj, da je udalji od Kine.
Koliko su se stvari drastično promenile u SAD u poslednjih stotinak godina mogu da ilustruju dva primera, u moru drugih.
Tramp je opsednut medijima, a pre stotinak godina je sve bilo sasvim drugačije. Kada je 1923. umro tadašnji predsednik SAD Voren Harding, potpredsednik je bio Kalvin Kulidž, pa je on po automatizmu postao predsednik. U to vreme (avgust 1923) Kulidž je bio na dvonedeljnom odmoru na očevoj farmi, u gradiću Plimutu, u državi Vermont. On je na farmi radio, kosio travu, sakupljao seno, vozio konjsku zapregu, a sve to nije činio zarad publiciteta i poziranja, jer nijedna fotografija nije ni snimljena, a Kulidž nikada u životu nije ni imao sekretara za štampu. Nijedan fotoreporter nikada nije bio dobrodošao na Kulidžovoj farmi, ni dok je bio potpredsednik, ni predsednik SAD. A kada je u noći 2. avgusta 1923. do gradića Plimuta došla vest da je Kulidž postao predsednik SAD, na farmi nije bilo telefona, najbliži telefon je bio udaljen dve milje.
Kulidžovu porodicu je u toku noći probudio poštanski službenik lupajući na vrata i donevši telegram da Kulidž treba da podnese zakletvu, pritom u njegovoj kući nije bilo ni električne energije, koristila se kerozinska lampa.
Drugi primer koliko su se Amerika i svet promenili je iz 1906.godine kada je ruski pisac Maksim Gorki posetio Njujork na poziv Marka Tvena i drugih pisaca. Poziv predsednika Teodora Ruzvelta da dođe u Belu kuću povučen je posle teksta u New York World-u da žena koja prati Gorkog na turneji po Americi nije njegova venčana supruga – to je bila ruska glumica Marija Andrejeva.
Kada je to otkriveno, svi hoteli na Menhetnu odbili su da ugoste par, pa su Gorki i Andrejeva morali ostati u apartmanu na Staten Islandu. Posle se Gorki jadao na „buržoaski moral“, danas znamo za biografiju Trampa, porno glumicu Stormi Danijels, slučaj Epstin, a Tramp je danas, sa Putinom, branilac „tradicionalnih vrednosti“!
Treba pogledati broj stradalih u ratovima, i ne samo njima, uporediti cifre za Rusiju i Zapad, pa videti koliko je u Rusiji bio, i ostao, jeftin ljudski život.
Rusi ( i njihovi srpski trabanti i trubanti) stalno ističu, okvirno, 26 miliona stradalih Rusa u II sv.ratu, pa samo to treba da bude dokaz presudne uloge SSSR-a u WW2. Stiče se utisak da je svih 26 miliona stradalo u borbama, a nije; broj stradalih vojnika je bio oko 8,5 miliona, ostalo su bili civili, stradali od bolesti, epidemija, gladi, meteža, prisilnog rada, lokalnih obračuna….Iz samog broja stradalih u ratu ne može se automatski izvlačiti dokaz da je ta strana dala najveći doprinos, to je potvrda i nehajnog odnosa prema ljudskom životu, a Staljin je na Teheranskoj konferenciji (30.11.1943) u prisustvu Čerčila i F.D.Ruzvelta nazdravio rečima: „Za američku proizvodnju, bez koje bismo ovaj rat izgubili“.
Bila su 2010.g. dva zemljotresa, u Čileu jačine 8,8 stepeni Rihterove skale sa 525 mrtvih i na Haitiju, znatno slabiji jačine 7 stepeni, sa oko 220.000 žrtava, po vladinoj statistici, mada su procene da je to preuveličano, broj stradalih bi mogao da bude od 100.000 do 160.000.
Razlika u jačini između 7 i 8 stepeni Rihtera je deset puta, a razlika između 7 i 9 stepeni je 100 puta. Sledi da je čileanski zemljotres bio 88 puta jači od haićanskog, a Haiti je imao 250-300 puta više žrtava. I šta to dokazuje, da je Haiti lider u stradalništvu od zemljotresa, pa treba da dobije počasnu plaketu, ili još nešto? Tu dolazimo do niskih standarda u gradnji na Haitiju, nepoštovanju propisa, prenaseljenosti gradova, siromaštvu…Ne treba gledati samo puki broj stradalih u zemljotresu ili ratu, već nam treba šira slika.
Kod Rusa olako stradanje i žrtvovanje ljudi ima veze i sa mentalitetom, običajima, istočnjačkim, orijentalnim fatalizmom. Loran Beranže, francuski ambasador u Rusiji, u vreme Katarine Velike, krajem 18.veka piše:
„Možda je glavni razlog njihove lenjosti to što ih uopšte ne zanimaju plodovi njihovog rada. Nezamislivo je koliko izgleda da je Rusima vrlo malo stalo i do života. Kada se reke lede i kada se taj led topi, vidite ljude kako prelaze te reke bez obzira na očiglednu opasnost, a kad neko pokuša da ih upozori da mogu da izgube život, oni mirno odgovaraju „Bog znajet“ (Bog zna) i nastavljaju svojim putem….“
Kazanova piše u svojim Memoarima da je u Rigi proveo dva prijatna meseca, pa je 15.12.1764. krenuo ka Sankt Peterburgu….čim je stigao otišao je na dvorski bal pod maskama, na koji je pozvano 5.000 osoba, bila je prisutna Katarina Velika, u pratnji Grigorija Orlova…
Zatim navodi da je prisustvovao „jednoj vrlo čudnovatoj verskoj svečanosti na Bogojavljanje; to je bilo osvećenje vode na Nevi, koja je tada bila pokrivena ledom debelim pet stopa. Pošto je voda bila osvećena, poče krštenje dece gnjuranjem u jednoj velikoj rupi načinjenoj u ledu. Tog istog dana desilo se da je pop ispustio dete koje je držao.
Drugoj! – uzviknu on. To jest: Dajte mi jedno drugo, sledeće dete. Ali zamislite koliko je bilo moje iznenađenje kada sam video oca i majku kako likuju od radosti. Oni su bili sigurni da im je dete odletelo na nebo. Blaženo neznanje!…“
@Класикус,ви сте само један Русофоб или још ближе -Антирус.Сами сте то доказали кад тврдите да је 8,5 милиона погинулих војника у 2.светском рату-мало.То јест није 26 милиона.Као да се цивили не броје у жртве нацистичке агресије.Значи ли то да ми страдале у Јасеновцу,Јадовном,Јастребачком…..не рачунама као жртве другог светског рата и усташа пре свега.Ви своје писаније овде,преписујете из западне жуте штампе и то нам нудите као једну јефтину да не кажем-мизерну пропаганду.Као на пример -Русима није стало до живота!?Не драги мој,они су само праве патриоте.Што је за вас незамислив појам………..П.С.Ово вам каже човек који је прозападно орјентисан.Не само то живим на крајњем западу од своје ране младости.
Postoji misljenje da Tramp stvarno zeli dobre odnose sa Rusijom. Iz prostog razloga. Pravi ekonomski i vojni rival Amerike nije Rusija nego KINA. Tramp zeli da priblizi Rusiju Americi, tj, da je udalji od Kine.