Sto trideset troje ljudi koji su hteli da uživaju u rok koncertu u Krasnogorsku, na obodu Moskve, mrtvo je, a preko sto pedeset povređeno. Stradali su u petak uveče, u dvorani tržnog centra Krokus siti, kada su ih četvorica terorista napala automatskim oružjem, noževima i zapaljivim sredstvima.
U te je dve rečenice stalo sve što jeste ili barem deluje jasno. I kao što je red u terorističkim napadima, ta se mala kolekcija činjenica ekspresno pretvorila u skladište teorija, argumenata i protivnih argumenata. Odgovornost za masakr preuzela je Islamska država, i na prvi pogled se čini da je njena krivica na čvrstim nogama. Mada oslabljena višegodišnjim kolektivnim naporom u kome su učestvovali i Vašington i Moskva, Islamska država uporno pokazuje da je za zlo i dalje sposobna. To pogotovo čini njen ogranak iz „provincije Horasan“, kako ID naziva delove Avganistana, Irana, Pakistana i nekih centralnoazijskih država.
Pre samo dva meseca, upravo su njeni bombaši samoubice pobili skoro stotinu ljudi u Kermanu, tokom komemoracije iranskom generalu Kasemu Sulejmaniju. Islamska država imala je i motiv i sredstva za ovakvu brutalnost, a čini se da ima i dokaze, budući da je njena novinska agencija Amak objavila nekoliko video-zapisa pokolja snimanih iz ruku počinilaca. Štaviše, Rusija joj je već bila na meti, recimo u Kabulu 2022. godine, kada je njen bombaš samoubica napao rusku ambasadu.
Srećko Đukić, nekadašnji ambasador u Minsku, diplomata u Moskvi, dodaje za Radar i da je obaveštajni Vašington upozoravao Moskvu na to da će biti meta Islamske države.
„Ovo je jedna od najvećih tragedija Ruske Federacije. Taj ih je narod doživeo mnogo, pomenimo samo Beslan, ali je tragedija ujedno i poraz ruskih bezbednosnih službi. Ovakav teroristički akt mora dugo da bude planiran, a SAD su upozoravale da će se dogoditi. Putin je to ignorisao.“
U vreme kada objavljujemo ovaj tekst, zvanična Moskva nije još okrivila Kijev za napad na Krokus siti, ali već govori o tome da su počionici bežali ka Ukrajini. Srećko Đukić je siguran da Moskva ne bi trebalo da gleda ka zapadu, već ka jugu.
Rusija strahuje od otvaranja kavkaskog fronta, od fronta prema Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu, koji su u njenom sastavu. A tamo je islamski faktor veoma snažan. To je „meki trbuh” Rusije, kao što je bio „meki trbuh” Sovjetskog Saveza
Srećko Đukić
„Rusija strahuje od otvaranja kavkaskog fronta, od fronta prema Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu, koje su u njenom sastavu. A tamo je islamski faktor veoma snažan. Same ruske vlasti su tvrdile da su u nedavnom obračunu u Ingušetiji likvidirale i pripadnike Islamske države. Ruski strah je opravdan, jer se taj front produžuje u centralnu Aziju, i uključuje nezavisne zemlje poput Tadžikistana i Uzbekistana. To je ,meki trbuh’ Rusije, kao što je bio ‘meki trbuh’ Sovjetskog Saveza. Nije malo pokreta koji se bore za nezavisnost u pomenutim ruskim republikama. Treba imati u vidu i da je Rusija ratovala u Siriji, da je bila jedan od aktera koji su Islamsku državu tamo savladali, te ne bi bilo neobično da ID pokuša da se ,revanšira’ na nekom drugom terenu.“
Srećko Đukić podseća i na to da je beloruski ambasador u Moskvi izjavio da su službe njegove zemlje sprečile beg terorista na rusko-beloruskoj granici. Drugim rečima, ako su teroristi bežali ka Ukrajini, čini se da su bežali i ka Belorusiji, koja se sigurno ne može optužiti za neprijateljstvo prema Moskvi.
Sa druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Radar navodi da je šteta od ovakvog napada po Rusiju višestruka, i da zbog toga Moskva ima argumente za javnu sumnju u organizatora napada.
„Nakon što je počela da se stvara predstava po kojoj ruska strategija postepenog slamanja Ukrajine ipak daje rezultate, da Rusija polako iz toga izlazi kao pobednik, sada se Rusija ukazuje kao zemlja u kojoj postoje slabosti a ne postoji bezbednost. Takođe, danas Rusija ima simpatije globalnog juga, mnoge islamske države opet je gledaju blagonaklono uprkos angažovanju u Siriji i nasleđu sovjetskog sukoba u Avganistanu. Kada se plasira priča o napadu islamskog faktora, bude se antiislamska osećanja, a islamski svet se podseća da je Rusija stari protivnik. Najzad, treći aspekt štete je taj što najveći deo njenih stranih plaćenika dolazi iz Tadžikistana. Sada se Tadžici pojavljuju kao teroristi, i to kod Rusa stvara sumnju ka Tadžicima koji su dospeli u rusku vojsku, a u Tadžikistanu se naravno pitaju kakva ih atmosfera u Rusiji čeka.“
Nema države koja može da se zaštiti od terorizma – o tome nam od početka veka svedoče i rušenje ,Kula bliznakinja’ i eksplozije u madridskim vozovima i londonskom metrou
Dragomir Anđelković
Dragomir Anđelković podvlači da Ukrajina jeste bila upletena u „manje terorističke akcije“, poput ubistva Darije Dugin.
„Ništa od ovoga ne potvrđuje učešće ukrajinskih ili zapadnih službi, ali daje Rusima osnova da sumnjaju.“
Kada je reč o nastavku priče, Anđelković smatra da se ona može razviti u oba smera.
„Moguća je nova eskalacija između Rusije, Ukrajine i Zapada; moguća je radikalizacija. I SAD su napade iz 2001. brzo iskoristile za Avganistan i Irak. Moguće je i suprotno. Ako Rusija i Zapad žele rešenje, mogu ovo da iskoriste za povratak priče o velikoj zajedničkoj opasnosti, o tome da je ono što ih deli, manje od onog što ih u globalnim okvirima spaja.“
Za kraj Anđelković smatra da masakr u Krasnogorsku ipak nije obaveštajna sramota.
„Nema države koja može da se zaštiti od terorizma – o tome nam od početka veka svedoče i rušenje ,Kula bliznakinja’ i eksplozije u madridskim vozovima i londonskom metrou. Pogotovo je nemoguće zaštititi se kada je na meti ono što se obično ne smatra bezbednosnim rizikom.“
