profimedia 0511070382 1
Foto: Eyepix Group / Alamy / Alamy / Profimedia
Poražavajući saldo prošlogodišnjeg femicida u svetu

Svakih deset minuta nasilno umire po jedna žena

Izdanje 38
3

Broj od 85.000 žena koje su ubijene naglašava potrebu za jakim sistemima krivičnog pravosuđa koji bi počinioce pozivali na odgovornost, a istovremeno pružili adekvatnu podršku preživelim ženama

U svetu je prošle godine ubijeno više od 85.000 žena, prema izveštaju UN Women i UNODC (Kancelarije UN za drogu i kriminal), objavljenom, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra. Preneta na polje dnevne dinamike, ova poražavajuća brojka još više zastrašuje: ako na globalnom nivou svakodnevno nastrada 140 žena, to znači da na svakih 10 minuta nasilnom smrću umire po jedna ženska osoba, uključujući i devojčice.

Počinitelji ubistava najčešće su njihovi bivši i aktuelni partneri, ali i bliski rođaci, kako se navodi u izveštaju nadležnih međunarodnih organizacija. Osnovni „kriterijum“ za lišavanje života žrtve femicida, upravo je rodni identitet, dok su mesta zločina uglavnom vlastita domaćinstva, gde bi trebalo da su žene najsigurnije.

Ubistva i u razvijenim zemljama

Dok je Afrika lane zabeležila najveću stopu femicida otkako se ubistva žena izdvajaju iz ukupnog skora ovih teških zločina, dakle – poslednjih 10 do 20 godina, dosledno su je pratile Amerika i Okeanija, drugo i trećeplasirane u toj užasavajućoj statistici, prema istom izveštaju. I u Nemačkoj je u 2023. registrovano čak 360 slučajeva femicida i beleži se eskalacija svih oblika nasilja nad ženama. Stoga Gada Vali, izvršna direktorka UNODC-a, apeluje na naglašenu potrebu „za jakim sistemima krivičnog pravosuđa koji bi počinioce pozivali na odgovornost, a istovremeno pružili adekvatnu podršku preživelim ženama, što uključuje pristup sigurnim i transparentnim mehanizmima prijavljivanja nasilja“.

Za ženu je najnesigurnije mesto upravo njen dom, jer podaci pokazuju da je 54,68 odsto žena ubijeno u kući ili stanu u kom su živele sa partnerom ili drugom osobom koja ih je ubila

Vanja Macanović

Prema dokumentu Femicid memorijal, koji je u maju predstavio Autonomni ženski centar, u Srbiji je od 2011. do 2023. ukupno nastradalo 406 žena i devojčica. „Tim brojem nisu obuhvaćena samoubistva žena koje su preživljavale partnersko nasilje, jer je u nekim slučajevima veoma teško dokazati da su suicidi posledica življenja u nasilju“, objašnjava za Radar Vanja Macanović iz AŽC-a.

„Iako Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. predviđa izricanje hitnih mera isključivo kada se radi o širokom krugu lica koja se smatraju članovima porodice, on omogućava da se svi slučajevi seksualnog nasilja, proganjanja, pa i trgovine ljudima, razmatraju na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju. Tim grupama predsedava javni tužilac, a članovi su predstavnici policije i centra za socijalni rad. Grupa je dužna da najmanje svakih 15 dana razmotri sve prijavljene slučajeve i da napravi plan zaštite i podrške žrtvi nasilja“, kaže Macanović.

Nepoverenje u sistem

Ni sigurne kuće nisu najsigurnije, jer nisu na tajnim adresama, i finansiraju se lokalno, te se dešava da u njih neće biti smeštene žene i deca sa drugih opština ukoliko date lokalne samouprave nemaju sredstva da snose taj trošak.

Takođe, institucije često ne procenjuju da visoko opasni nasilnici, oni koji su takođe izvršioci femicida, nikada nisu počinili fizičko nasilje, već psihičko koje se ogledalo u prisilnoj kontroli svakog aspekta života žene.

Prema dokumentu Femicid memorijal, koji je u maju predstavio Autonomni ženski centar, u Srbiji je od 2011. do 2023. ukupno nastradalo 406 žena i devojčica

Prema podacima iz Femicid memorijala, najčešće sredstvo ubistva žena u Srbiji (38 odsto slučajeva) je hladno oružje, dok mu ozbiljno konkuriše (sa 31,46 odsto) vatreno oružje. Slede ubistva prebijanjem i bacanjem sa visine (u 21,29 odsto slučajeva), kao i davljenjem. „Za ženu je najnesigurnije mesto upravo njen dom, jer podaci pokazuju da je 54,68 odsto žena ubijeno u kući ili stanu u kom su živele sa partnerom ili drugom osobom koja ih je ubila“, poručuje sagovornica Radara. Usled povećanja nepoverenja u sistem, značajan broj ubijenih žena nije prijavljivao nasilje, kako ističe Macanović. Međutim, iako prijavljivanje može da spasi život zlostavljane, ove godine to nije bio slučaj sa 8 od 17 žena, dok su neki od počinilaca već bili osuđivani za isto delo nasilja u porodici, pa i pokušaj ubistva prethodne partnerke.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

3 komentara
Poslednje izdanje