Bila je to najčudnija predizborna kampanja u modernoj istoriji Poljske, u kojoj je očigledno kvalifikovani kandidat za malo poražen od čoveka koji nije trebalo ni da se nađe na glasačkom listiću. Rafal Tšaskovski, gradonačelnik Varšave, govori pet jezika i služio je kao ministar u poljskoj vladi i poslanik Evropskog parlamenta, dok je Karol Navrocki, direktor Instituta za nacionalno sećanje, prethodno bio nepoznat široj javnosti.
Još gore, tokom kampanje mediji su iznosili šokantne podatke iz prošlosti Navrockog. Kandidaturu bivšeg fudbalskog huligana i nasilnika, prijatelja lica osuđivanih za teške zločine, naizgled niotkuda izvukao je Jaroslav Kačinjski, dugogodišnji lider iliberalne, populističke partije Pravo i pravda (PiS), sada u opoziciji. Navrockog optužuju da je pre dve decenije u Grand hotelu u Sopotu operisao kao svodnik, te da je iznudom starijeg čoveka s invaliditetom naterao da mu prepusti vlasništvo nad stanom. Da li su to jedini skeleti u njegovom ormanu? Odgovor na ovo pitanje ne dotiče birače na poljskoj krajnjoj desnici. Poput pristalica Donalda Trampa, nema tog kriminala koji bi ih naterao da se okrenu protiv totema koji je postavilo njihovo pleme.
Kako je Navrocki pobedio? Jedno objašnjenje bilo bi da je ekstremna akumulacija skandala u obelodanjenih tokom kampanje, kao i u Trampovom slučaju, imala bumerang efekat, stvarajući predstavu o njemu kao kandidatu koga nepravedno napadaju
Prva izlazna anketa čiji su rezultati objavljeni u izbornoj noći pokazivala je da je Tšaskovski u prednosti (50,3 prema 49,7 odsto), ali kad su objavljeni konačni rezultati pokazalo se da je pobedio Navrocki (51,9 naspram 49,7 odsto). Ne po prvi put, Poljskoj se sad ceo svet smeje. Umemo da ratujemo i ustajemo protiv diktature – kao što je Solidarnost uradila rušeći komunizam – ali smo izgleda nesposobni da obezbedimo normalno, ozbiljno upravljanje državom. Uprkos tome što u našem susedstvu revanšistička Rusija vodi rat protiv Ukrajine, većina Poljaka se ponovo opredelila za neodgovorni fanatizam. Narednih pet godina predsedničku poziciju kontrolisaće snage desnog populizma, koje gaje veliku naklonost prema prijateljima ruskog predsednika Vladimira Putina, poput Viktora Orbana.
Povrh toga, PiS nije jedina desničarska partija koja je dobro prošla na ovim predsedničkim izborima. U prvom krugu je Slavomir Mencen iz krajnje desne, nacionalističke i antiukrajinske Konfederacije dobio skoro 15 odsto glasova, a otvoreno antisemitski nastrojeni Gžegož Braun više od šest.
Poražene demokratske elite moraće dobro da razmisle o ovim uznemirujućim rezultatima. Dok je odlazeći predsednik Andžej Duda najvećim delom bio komična figura – marioneta čije konce je pokretao Kačinjski – Navrocki bi mogao da se ispostavi kao brutalniji i bezobzirniji. A pretnja koju predstavlja biće uvećana i zato što će imati punu podršku Trampove administracije, koja se i direktno umešala u izbore kada ga je državna sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem tokom nedavnog kratkog boravka u Poljskoj otvoreno podržala.
Stoga se može očekivati da pobeda Navrockog nestabilnost poseje i izvan poljskih granica. Poljsko-ukrajinski odnosi će nesumnjivo biti narušeni. Navrocki se protivi ulasku Ukrajine u NATO i Evropsku uniju – što su i Putinove želje – a zna se i da je što javno, što privatno, iznosio antiukrajinske stavove. Još gora je okolnost to što, dok je u mirnodopsko vreme vlada ta pod čijom nadležnošću su odbrana i spoljna politika, u ratnim uslovima predsednik postaje vrhovni komandant oružanih snaga.
Dok je Duda najvećim delom bio komična figura – marioneta čije konce je pokretao Kačinjski – Navrocki bi mogao da se ispostavi kao brutalniji i bezobzirniji. A pretnja koju predstavlja biće uvećana i zato što će imati punu podršku Trampove administracije
Kako je Navrocki pobedio? Jedno objašnjenje bilo bi da je ekstremna akumulacija skandala obelodanjenih tokom kampanje, kao i u Trampovom slučaju, imala bumerang efekat, stvarajući predstavu o njemu kao kandidatu koga nepravedno napadaju. Istovremeno, kampanji Tšaskovskog je nedostajala pozitivna poruka, budući da je velikim delom bila fokusirana na razotkrivanje mračne prošlosti Navrockog. Na insistiranje Tšaskovskog, liberalni premijer Donald Tusk se do pred sam kraj kampanje držao po strani. Tek u poslednje dve sedmice, između dva kruga glasanja, istupio je kako bi Poljake pozvao da otvore oči.
Možda nazloslutniji nagoveštaj onoga što dolazi jeste to da su Poljaci mlađi od 40 godina prednost dali republici ksenofoba oličenoj u Navrockom u odnosu na „modernu Poljsku“ koju im je nudio Tšaskovski: negativan odnos prema establišmentu pokazao se presudnim. Šta bi sad trebalo da uradi Tusk? Njegova najava glasanja o poverenju vladi, s ciljem da na taj način potvrdi svoj mandat, mogla bi da rezultira još većim haosom, ali je takva manifestacija kohezije vladajuće koalicije možda i neophodna kako bi politička efikasnost vlade bila očuvana do kraja ovog saziva Sejma. U međuvremenu će biti neophodno razviti strategiju za pobedu nad PiS i Konferederacijom na parlamentarnim izborima 2027.
U praksi će, međutim, Tuskova vlada dotad najvećim delom biti svedena na administrativnu ulogu. Svaki pokušaj da se sprovedu ozbiljnije reforme biće onemogućen, jer će Navrocki, poput Dude, jednostavno staviti veto na sve što Sejm izglasa. Vlada će i dalje kontrolisati većinu poluga vlasti, ali će sve institucije koje je PiS u periodu od 2015. do 2023. demontirao ostati nereformisane.
Možda nazloslutniji nagoveštaj onoga što dolazi jeste to da su Poljaci mlađi od 40 godina prednost dali republici ksenofoba oličenoj u Navrockom u odnosu na „modernu Poljsku“ koju im je nudio Tšaskovski: negativan odnos prema establišmentu pokazao se presudnim
Srećna okolnost je to što da će te institucije, s obzirom da su potpuno diskreditovane, ostati marginalne, što će, ironično, uvećati manevarski prostor Tuskove vlade. Liberalne snage, koje u parlamentu imaju većinu, nisu toliko bespomoćne kao što bi se moglo pomisliti. Tuskova reč ostaje presudna kada je reč o vođenju zemlje, a koalicija koju predvodi i dalje ima izglede da pridobije podršku birača.
Navrocki neće biti bez problema na predsedničkoj funkciji. Jedno je tesno pobediti Tšaskovskog; sučeljavati se s političarom toliko iskusnim koliko je to Tusk nešto sasvim drugo. Navrocki će se zasad biti lojalan nepopularnom Kačinjskom, jer mu je potrebna podrška PiS ukoliko želi da za pet godina ponovo bude izabran za šefa države. Tek bi u tom drugom mandatu mogao da se otme kontroli. Ali do tada bi krajnje desna Konferederacija, čija popularnost nastavlja da raste, mogla da postane dominantna snaga na poljskoj desnici. Rat koji Poljska vodi sa samom sobom ulazi u novu fazu.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
