Lokalni izbori ne dospevaju često na naslovne strane svetskih medija, niti na njima učestvuju međunarodno prepoznatljiva imena, ali svako kome je stalo do liberalne demokratije dobro će postupiti ako obrati pažnju na njihove ishode. Nedavno održani lokalni izbori u Turskoj, na primer, nisu pokazali samo koliko je rašireno nezadovoljstvo vladavinom autokratskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nego i ponudili pregršt pouka za opozicione partije koje se već dugo muče kako da odaberu prave kandidate i vode efikasne predizborne kampanje.
Poljski lokalni izbori održani 7. aprila još jedan su takav slučaj, jer nude prve pokazatelje relativne snage demokratskih stranaka nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, kada je liberalna koalicija konačno skinula s vlasti vladu iliberalne partije Pravo i pravda (PiS). Za koaliciju premijera Donalda Tuska ovi lokalni izbori su stoga bili neka vrsta referenduma o prva četiri meseca njene vladavine.
Ali ishod ovog glasanja ima i izuzetan praktičan značaj. Važan deo vladinih mera na nacionalnom nivou primenjuje se u skladu s odlukama donetim na nižem nivou upravljanja, koji je istovremeno i onaj nivo na kome se distribuiraju sredstva iz evropskih fondova. I naravno, na tom nivou vlasti veliki broj funkcija treba popuniti lokalnim političarima.
Sve i da se prihvati viđenje po kome PiS može da proglasi neku vrstu pobede, reklo bi se da je ona Pirova
PiS je na glasanju 7. aprila osvojio 34,3 odsto glasova, naspram 30,6 za Tuskovu Građansku platformu; Treći put dobio je 14,25 odsto, Konfederacija 7,25 a Levica 6,3. Partije koje čine vladajuću koaliciju su, međutim, pobedile u skoro svim od 100 najvećih gradova u zemlji, kao što liberalno orijentisanim strankama na lokalnim izborima obično i polazi za rukom. Povrh toga, u poređenju s prošlogodišnjim parlamentarnim izborima (kada je odnos bio 36 prema 31 odsto), PiS je, proporcionalno gledano u odnosu na Građansku platformu, sada prošao lošije.
Ipak, pošto je PiS ukupno posmatrano dobio najviše glasova, rezultati lokalnih izbora dopuštaju različite interpretacije, pa samo jedan broj posmatrača pobedu na ovom glasanju pripisuje Tusku i njegovim partnerima u vladajućoj koaliciji, u kojoj su uz njegovu stranku i Treći put i Levica. Ali sve i da se prihvati viđenje po kome PiS može da proglasi neku vrstu pobede, reklo bi se da je ona Pirova. U poređenju s prethodnim lokalnim izborima, kada je osvojio najviše glasova u devet od 16 poljskih vojvodstava, PiS je sada pobedio u njih sedam.
Na drugoj strani, vladajuća koalicija je potvrdila trenutnu dominaciju, demonstrirajući da je u stanju da poboljša svoj rezultat čak i u uslovima niskog odziva (oko 52 odsto u poređenju sa 75 odsto na parlamentarnim izborima). Podjednako važno je i to što su lokalni izbori osnažili Tuskovu stranku, koja je ojačala unutar vladajuće koalicije, posebno u odnosu na Levicu. Relativno snažna podrška koju je u nadmetanju za poziciju gradonačelnika Varšave dobila kandidatkinja Levice Magda Biejat (u drugom krugu, 21. aprila, pašće odluka o čelnicima onih opština i gradova u kojima pobednik nije bio poznat već posle prvog kruga, prim.) izuzetak je koji potvrđuje pravilo. Taj rezultat potvrđuje ono što eksperti iz redova Levice govore već godinama: trijumvirat levičara na njenom čelu, koji insistiraju na agendi utemeljenoj mahom na ženskim pravima, od stranke odbija one koji bi trebalo da predstavljaju njeno prirodno biračko telo.
Stabilna podrška kao iluzija
Treći put je ishod glasanja proglasio uspehom, ali je njegov rezultat za 9,5 procenata slabiji od onog koji je Poljska narodna partija (PSL), čijim udruživanjem s Poljskom 2050 je prošle godine nastao Treći put, zabeležila na izborima 2018. Što se pak tiče nacionalističke, antiukrajinski nastrojene Konfederacije, ona je uprkos pozitivnim predviđanjima u anketama na kraju zabeležila slab rezultat.
Sve ovo znači da bi kandidat Građanske platforme trebalo da bude favorit na predsedničkim izborima naredne godine. Njen kandidat na izborima za gradonačelnika Varšave, Rafal Tžaskovski, dobio je uverljivih 57 procenata, dok je kandidat PiS Tobijaš Bohenski jedva prešao 20 odsto. Kandidat Trećeg puta Šimon Holovnja, inače predsedavajući Sejma (poljskog parlamenta, prim.), dobar deo popularnosti koju je uživao proćerdao je arogantnim nastupom. Njegova skorašnja odluka da za period posle izbora odloži parlamentarnu raspravu o predlozima zakona kojima bi se zaštitilo pravo na abortus, naišla je na burne kritike javnosti.
Koalicija koju predvodi premijer Donald Tusk potvrdila je trenutnu dominaciju, demonstrirajući da je u stanju da poboljša svoj rezultat čak i u uslovima niskog odziva
Rezultati lokalnih izbora nisu ohrabrenje samo za Građansku platformu nego i za poljsku demokratiju. Sve dok PiS ne bude najuren i iz predsedničke palate Poljska neće biti u stanju da odlučno krene u obnovu vladavine prava nakon tolikih godina zloupotrebe vlasti.
I rezultati iz Krakova doneli su dobre vesti Građanskoj platformi. Dosad je na čelu ovog važnog grada, drugog najvećeg u Poljskoj, bio nezavisni kandidat Jacek Majhrovski, ali se on sada povlači iz politike, pa će se u drugom krugu Aleksander Mizalski iz Građanske platforme (37,2 odsto glasova u prvom krugu) nadmetati s još jednim nezavisnim kandidatom, Lukašem Gibalom (26,8 odsto).
U Poznanju, još jednom značajnom gradu, kandidat Građanske platforme Jacek Jaskovijak je u prvom krugu prošao nešto lošije nego što se očekivalo (43,7 odsto), pa nije uspeo da već tada odnese pobedu. Ali svakome ko je njegovog rivala iz PiS video na delu jasno je da se Jaskovijak zapravo nadmeće sam sa sobom. Tokom njegovog mandata pokrenuta je sveobuhvatna obnova grada koja je u velikoj meri otežala život njegovih stanovnika, pa bi skoro svaki drugi političar na njegovom mestu bio osuđen na poraz na izborima. Jaskovijak je zapravo oduvek manje političar a više tehnokrata i menadžer, što je za poljsku finansijsku prestonicu zapravo idealno.
Sve u svemu, naizgled stabilna podrška koju ima PiS mogla bi se ispostaviti kao iluzija. U najboljem slučaju stranka može da bude zahvalna što nije izgubila još veći procenat glasova. Jedina partija koja ima istinskih razloga za optimizam jeste Građanska platforma. To je dobra vest za Poljsku, ali isto tako i za Ukrajinu – i za Evropu u celini.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
