Finansijski pokazatelji nisu samo brojke, oni su i ogledalo poverenja investitora i sud javnosti o odlukama Ilona Maska otkako je postao jedan od najbližih saradnika američkog predsednika Donalda Trampa. Godinama je reputaciju uspešnog biznismena gradio na inovacijama i tehnološkom napretku, podižući prihode, profite i tržišnu kapitalizaciju svojih kompanija, da bi sve to vrlo brzo poništio svojim političkim angažmanom. Ispostaviće se, samo privremeno. Iako nije tako izgledalo.
Krajem 2021. Njegova kompanija Tesla bila je na vrhuncu i poslednjeg dana te godine njena tržišna kapitalizacija dostigla je rekordnih 1.193 milijarde dolara, a svaka akcija vredela je 352,26 dolara. Međutim, preuzimanjem Tvitera, a kasnije i ulaskom u političke vode, Maskov uticaj na berzu postao je razoran. Za samo godinu dana, do kraja 2022. tržišna kapitalizacija Tesle strmoglavila se 64 odsto i pala na nepunih 389 milijardi dolara. U istom periodu sunovrat je doživeo i ključni indikator investitorskog optimizma, odnos cene i zarade (price-to-earnings), koji je u 2021. za Teslu bio iznad 300, što je odražavalo velika očekivanja, da bi se već naredne godine spustio ispod 50, što je bio jasan signal drastično smanjenog poverenja u budući rast i stabilnost kompanije.
Skup eksperiment sa politikom
Uz sve to, vrednost akcija Tesle počela je 2022. značajno da oscilira, sa naglim skokovima i padovima, u ritmu Maskovih političkih objava na društvenim mrežama. Dodatni pritisak stvarali su i širi ekonomski faktori, a pre svih rast kamatnih stopa, sve veće geopolitičke tenzije i globalni finansijski preokreti. Ukratko, finansijska tržišta u to vreme nisu imala milosti za Maskov eksperiment sa politikom.
Pre nego što je Mask postao aktivni politički igrač, njegove kompanije su bile simbol tehnološke budućnosti i neograničenog rasta. Kompanija Tesla je u novembru 2021. postala najvredniji proizvođač automobila u istoriji. Investitori su je videli kao nezaustavljivu silu, predodređenu da zavlada globalnim tržištem električnih vozila.
Jedan od najbližih Trampovih saradnika nije lider digitalne ere. On je njen simptom. Otelotvorenje sveta u kom je brzina važnija od istine, imidž vredniji od rezultata. A on je za samo godinu dana imovinu uvećao sa 200 na 375 milijardi dolara i ponovo postao najbogatiji čovek na svetu
Njegov Spejs Iks, zahvaljujući raketama „falkon 9“ i strateškim ugovorima sa NASA i američkom vladom, vredeo je više od 100 milijardi dolara. Projekti poput Starlinka i ambicija da organizuje prvi let do Marsa učinili su ga ne samo profitabilnim, već i neophodnim za budućnost komercijalnih svemirskih letova.
Neuralink i Boring kompani, iako u senci Tesle i Spejs Iksa, takođe su beležili eksplozivan rast. Neuralink je privukao milijarde dolara investicija zahvaljujući viziji revolucionarne veze između mozga i računara, dok je Boring kompani, uprkos skepticizmu, osvajao unosne ugovore za urbane infrastrukturne projekte.
U to vreme Maskov status inovatora bio je neupitan. Njegove kompanije su rasle izvan okvira političkih previranja, a tržište ga je slavilo. Svet je verovao u njegovu viziju. Sve do trenutka kada je on odlučio da promeni pravila igre.
Kako je X postao smetnja
Nakon što je pojačao politički angažman, tržišna vrednost njegovih kompanija ušla je u turbulentan period. Tesla, nekada simbol rasta i inovacija, postaje žrtva nestabilnosti na berzi. Maskovi kontroverzni stavovi i nekontrolisana aktivnost na Tviteru, kasnije X-u, izazvali su negativne reakcije investitora, a cena Teslinih akcija strmoglavila se za više od 60 odsto u odnosu na vrhunac iz novembra 2021. i pred kraj 2022. Taj pad nije bio isključivo posledica makroekonomskih faktora. Investitori su ga videli kao direktnu posledicu Maskovog preteranog fokusa na Tviter, koji mu je postao smetnja, a ne strateška prednost.
Problemi se nisu zadržali samo na berzi. Kompanija Tesla je izgubila zamah na ključnim tržištima. U Evropi su kineski proizvođači električnih vozila ozbiljno ugrozili njenu dominaciju, a smanjene državne subvencije dodatno su oslabile tražnju. U Kini, geopolitičke tenzije i agresivni lokalni konkurenti otežali su prodaju Tesle, dok je u SAD brend pretrpeo udarac zbog Maskovih političkih stavova, koji su odbili deo tradicionalne baze kupaca.
Dok se kompanija Tesla borila, Spejs Iks je pokazao izuzetnu otpornost. Dugoročni ugovori sa NASA i američkom vladom obezbedili su stabilan prihod, a Starlink je nastavio da širi tržište, učvršćujući poziciju ključnog igrača u svemirskoj industriji. Neuralink i Boring kompani nisu, međutim, imali istu sreću. Neuralink je zapao u regulatorne probleme i etičke dileme, a Maskov polarizujući imidž dodatno je otežao privlačenje novih investicija. Boring, oslonjen na municipalne ugovore, izgubio je momentum, jer su lokalne vlasti postale opreznije u saradnji sa Maskovim kompanijama.
Na kraju, dok je kompanija Tesla, nekada neprikosnoveni lider, postala primer rizika koji politički angažman nosi za tehnološke vizionare, Spejs Iks je ostao bastion stabilnosti i dokaz da neki Maskovi projekti mogu preživeti oluju, dok drugi tonu u njoj.
Integracija veštačke inteligencije i društvenih mreža
Pre nego što je Mask duboko zagazio u političke vode, kompanija Tesla je imala odnos cena i zarade (price-to-earnings) znatno viši od proseka industrije. Nekada je smatrana liderom u industriji električnih vozila, a sada se suočava s povećanim pesimizmom, jer je sve očitije da zbog političkih aktivnosti Mask ne posvećuje dovoljno pažnje svom osnovnom biznisu. Iako su fundamentalni pokazatelji kompanije ostali relativno stabilni, tržište sve više uzima u obzir političke rizike.
Pre nego što je postao aktivni politički igrač, Maskove kompanije su bile simbol tehnološke budućnosti i neograničenog rasta. Njegov status inovatora bio je neupitan, vrednost kompanija nezaustavljivo rasla, tržište ga je slavilo, a svet je verovao u njegovu viziju. Sve do trenutka kada je on odlučio da promeni pravila igre
Pre nego što je uplovio u politiku, Mask je bio najbogatiji čovek na svetu, čija se neto vrednost u novembru 2021, zahvaljujući rastu akcija Tesle i Spejs Iksa, procenjivala na 340 milijardi dolara. Od 2022, međutim, investitori baš i nisu imali razumevanja za njegov politički angažman i kontroverzne izjave, pa je do kraja te godine njegova neto vrednost pala na 137 milijardi dolara i privremeno ga spustila na drugo mesto liste najbogatijih ljudi.
Preuzimanje Tvitera, sada mreže X, za 44 milijarde dolara dodatno je pojačalo zabrinutost tržišta, jer su investitori smatrali da se Mask previše fokusirao na političke i društvene rasprave, umesto na razvoj svojih ključnih kompanija. U martu ove godine Mask je, u transakciji vrednoj 33 milijarde dolara, prodao X svojoj kompaniji za veštačku inteligenciju xAI. Ova akvizicija, sprovedena kao razmena akcija, omogućila je sinergiju između naprednih AI tehnologija xAI-a i širokog domašaja platforme X. Kombinovana vrednost ovih kompanija sada se procenjuje na 80 milijardi dolara, što odražava Maskovu strategiju integracije društvenih medija i veštačke inteligencije. I to mu je pomoglo da ponovo zasedne na tron.
Dok je kompanija Tesla, nekada neprikosnoveni lider u proizvodnji električnih automobila, postala primer rizika koji politički angažman nosi za tehnološke vizionare, Spejs Iks je, zahvaljujući dugoročnim ugovorima sa NASA i američkom vladom, ostao bastion stabilnosti i dokaz da neki Maskovi projekti mogu preživeti oluju, dok drugi tonu u njoj
Do marta 2024. Maskov kapital se stabilizovao na oko 200 milijardi dolara, što je i dalje bilo značajno ispod njegovog maksimuma. U poslednjih godinu dana, međutim, njegova imovina povećana je čak 75 odsto i prema najnovijim podacima, koje je magazin Forbs objavio početkom aprila, Mask je ponovo najbogatiji čovek na svetu, a njegova imovina procenjena je na 375 milijardi dolara, čime je oborio sopstveni rekord iz 2021. Pitanje je samo koliko je ona rezultat Maskovih poslovnih uspeha, a koliko posledica sve veće političke moći, koju crpi iz činjenice da je jedan od najbližih saradnika predsednika ekonomski još uvek najmoćnije zemlje sveta.
Politika kao poslovni model
Nakon što je predsednik Donald Tramp 2. aprila najavio uvođenje carina od 10 odsto na sav uvoz, uz dodatnih 20 odsto na proizvode iz Evropske unije, globalna tržišta su oštro reagovala. Berzanski indeks Dow Jones Industrial Average je 3. aprila pao za 3,98 odsto, a S&P 500 za 4,88 procenata. Akcije Tesle izgubile su 6,8 odsto, Epla sedam, a Nvidie 7,4 odsto vrednosti.
Samo tri dana kasnije, 5. aprila, Mask je, očito motivisan sopstvenim poslovnim interesima, pozvao na uspostavljanje „nulte carinske zone“ između SAD i Evrope, ističući da bi to omogućilo jaču transatlantsku saradnju. Ta njegova izjava izazvala je političke reakcije u vidu protesta u mnogim delovima SAD.
Sve u svemu, Mask je jedini čovek na svetu koji može da proda kompaniju samom sebi, da izgubi bogatstvo i ostane najbogatiji, a da istovremeno uzme mikrofon i objasni svetu gde je pogrešio. U njegovoj glavi berze su igraonica, politika je poslovni model, a algoritam je ustav. Jednog dana najavljuje spas čovečanstva iz svemira, drugog se svađa sa senatorima oko carina. Kad padne vrednost Tesle, to nije kriza, to je korekcija svemira. Kad zatraži nulte carine, ne brani industriju, već svoje carstvo.
Pre nego što je uplovio u politiku, Mask je sa 340 milijardi dolara bio najbogatiji čovek na svetu. Potom je njegova neto imovina za samo godinu dana pala na 137 milijardi, do prošlog proleća se stabilizovala na oko 200 milijardi dolara, a onda prosto eksplodirala i za samo godinu dana porasla je čak 75 odsto
Mask nije lider digitalne ere. On je njen simptom. Otelotvorenje sveta u kom je brzina važnija od istine, imidž vredniji od rezultata, a tvit moćniji od zakona. Kada istorija jednog dana bude sabirala poraze 21. veka, neće brojati ratove ni inflacije. Brojaće Maskovih 280 karaktera i njihov uticaj na američki bruto domaći proizvod od oko 28.000 milijardi dolara. I tada će shvatiti da nije problem što je Mask postao političar. Problem je što su svi ostali uglavnom samo publika.
