Da li bi drugi predsednički mandat Donalda Trampa američku demokratiju zbilja doveo u opasnost? Uticajni komentatori sugerišu kako je bivši predsednik isuviše „slab“, očajnički željan popularnosti ili prosto nedovoljno „inteligentan“ da bi postao diktator. Ali u američkoj istoriji ne postoji presedan te vrste, a skorašnja iskustva drugih zemalja sugerišu da će neki politički pokret s autokratskim tendencijama biti bezočniji i efikasniji ako mu se ukaže druga šansa – posebno nakon što je iskusio izborni poraz.
Evo kako to obično ide. Novi lider ili nova partija dolaze na vlast po prvi put, da bi nakon jednog odrađenog mandata doživeli gorak izborni poraz. To iskustvo ima radikalizujući efekat, i partija ili lider postaju odlučni u nameri da više nikad ne izgube na izborima. Kada ta partija na izborima pobedi po drugi put, brzo počinje da uništava institucije i pravila koja bi se isprečila njenom opstanku na vlasti.
Najbolji primer je Viktor Orban, čija je partija Fides Mađarskom upravljala u dva navrata. Prvi put, između 1998. i 2002, Orban je u celini posmatrano funkcionisao kao konvencionalni ekonomski konzervativac. Iako je bilo pokušaja da se potkopaju demokratske norme, tokom tog perioda nikada nije iskoračio iz evropskog mejnstrima. Ali nakon što je 2002. poražen, Fides je narednih osam godina proveo u opoziciji. Kada se Orban 2010. vratio na vlast, bilo je rešen da više nikad ne izgubi izbore. Prekrajanjem zakona, promenom propisa na osnovu kojih se stiče pravo na glasanje, te stavljanjem pod kontrolu izborne komisije, sudova i medija u državnom vlasništvu, stvorio je sistem u kome pobeda opozicije postala praktično nemoguća.
Slučaj Poljske
Slično su se stvari razvijale i u Poljskoj tokom vladavine partije Pravo i pravda (PiS). Stranka koju su osnovala braća blizanci Jaroslav i Leh Kačinjski na vlasti je prvi put bila od 2005. do 2007, kada je bila deo koalicije i fokusirana na borbu protiv ekonomske nejednakosti i zalaganje za tradicionalne katoličke vrednosti. Ali nakon što je 2007. srušena s vlasti, a Leh 2010. poginuo u avionskoj nesreći u Rusiji, Jaroslav je krenuo da agituje protiv istinskih i izmišljenih neprijatelja. Kada je PiS 2015. osvojila apsolutnu većinu na izborima 2015, svoj fokus preusmerila je na demontiranje poljskih demokratskih institucija.
Evo kako to obično ide. Novi lider ili nova partija dolaze na vlast po prvi put, da bi nakon jednog odrađenog mandata doživeli gorak izborni poraz. To iskustvo ima radikalizujući efekat, i partija ili lider postaju odlučni u nameri da više nikad ne izgube na izborima
Uz ostalo, vlada predvođena PiS napunila je Ustavni tribunal lojalnim sudijama, prekrojila izbornu mapu i uspostavila kontrolu nad medijskom komisijom i procesom pravosudnih imenovanja. Državni mediji postali su oruđe u rukama PiS, opozicione partije ostale su bez dotad uobičajenog članstva u parlamentarnim odborima, a time i bez platforme s koje su mogle da kritikuju vladu. Za razliku od Fidesa, međutim, napori PiS da izbornu trku učini neravnopravnom pokazali su se nedovoljnim. Na izborima u oktobru 2023. partija je poražena od koalicije proevropskih, prodemokratskih stranaka.
Slučaj Indije
Konačno, razmotrimo primer hinduističke nacionalističke Indijske narodne partije (BJP). Nakon što je moć prvi put 1989. okusila kao mali deo šire vladajuće koalicije, vlast je po prvi put samostalno držala između 1999. i 2004. Njen tadašnji lider, Atal Bihari Vadžpaji, bio je usredsređen na ekonomsku liberalizaciju i poboljšanje odnosa s Pakistanom i Kinom, a svi pokušaji „šafranizacije“ zemlje bili su ograničeni. („Šafranizacijom“ se naziva radikalno desničarska agenda uspostavljanja apsolutne hinduističke dominacije u Indiji, na uštrb svih drugih verskih i nacionalnih grupa u toj verski i etnički izrazito heterogenoj zemlji. Izraz poreklo vuče iz toga što se boja šafrana uzima za boju hinduizma, prim.)
Kao i Fides i PiS, i BJP je na kraju na slobodnim izborima doživela poraz. Ali 2014. je tada novi lider Narendra Modi partiju doveo do uverljive pobede. Kao premijer Gudžarata, Modi je toj saveznoj državi doneo brz ekonomski rast, ali je na njenom čelu bio i u vreme antimuslimanskih nereda tokom kojih je ubijeno skoro 2.000 ljudi. Kada je postao indijski premijer dodatno je intenzivirao mere ekonomske liberalizacije, ali je paralelno potkopavao nezavisnost medija, obrušavao se na kritičare BJP i žmurio pred nasiljem koje su hinduistički pokreti sprovodili nad muslimanima i drugim percepiranim neprijateljima.
A onda je 2019. Modi doneo odluku o ukidanju specijalnog ustavnog statusa za Kašmir, u kome većinsko stanovništvo čine muslimani, i tamo uveo direktnu vojnu upravu, uz istovremeni rad na uvođenju novog zakona o državljanstvu čijim odredbama se jedan broj muslimana diskriminiše – a poraziti BJP na izborima postaje teže. I mada je na izborima održanim ranije ove godine BJP ostao daleko od priželjkivane apsolutne većine, međunarodni posmatrači na Modijevu Indiju danas gledaju kao na izbornu autokratiju, a ne pravu demokratiju.
Zajednički element
Zajednički element u ova tri slučaja jeste harizmatični lider koji odbacuje ideju po kojoj bi se moć ikada više mogla poveriti njegovim oponentima. Izborni poraz se tu javlja u ulozi babice na porođaju antidemokratskog gneva. Kada neki autokratski pokret po drugi put uspostavi kontrolu nad državnim aparatom, neiskustvo više nije faktor koji bi ga sprečavao od direktnog napada na institucije sistema.
Paralele između ovih slučajeva i Trampovog MAGA pokreta trebalo bi da su očigledne. Poput transformisanih BJP, PiS i Fidesa, i današnja Republikanska stranka oličava drastičan raskid s vlastitom skorom prošlošću. Kao što su američke partije često činile, prošla je kroz duboku metamorfozu, i sada je nešto sasvim drugo u odnosu na svoju inkarnaciju iz Reganove ere.
Poput transformisanih BJP, PiS i Fidesa, i današnja Republikanska stranka oličava drastičan raskid s vlastitom skorom prošlošću. Kao što su američke partije često činile, prošla je kroz duboku metamorfozu, i sada je nešto sasvim drugo u odnosu na svoju inkarnaciju iz Reganove ere
Da ne bude dileme, postoji kontinuitet između Trampove rastističke retorike i tzv. Južnjačke strategije Republikanske partije sedamdesetih i osamdesetih godina. Ali Tramp je bio politički autsajder koji se 2016. izdvojio iz partijskog establišmenta, da bi ga potom i razorio. Ovogodišnja Republikanska nacionalna konvencija (RNC) bila je prikaz jedne izrazito personalizovane partije, fundamentalno različite u odnosu na ono što je „Velika stara partija“ (GOP, od Grand Old Party; arhaični kolokvijalni naziv za Republikansku partiju, prim.) bila 2008. ili 2012.
Kao i svojevremeno Fides, PiS i BJP, i MAGA je 2016. predstavljao novi pokret. Bilo je očigledno da oni koji su mu pripadali nisu znali kako da efikasno upravljaju polugama vlasti, što je za posledicu imalo da su na svim frontovima nailazili na žestok otpor. Ali ukoliko im se pruži druga šansa, sada će imati iskustvo koje im je tada nedostajalo. Osim Trampa, sada su i pridružene institucije, poput Fondacije Heritidž i njenog Projekta 2025, mnogo bolje pripremljene nego što su to bile 2017.
Osim toga, kao ni u slučaju Fidesa, PiS i BJP, izborni poraz nije omekšao republikanski temperament. Republikanska baza nastavlja da podržava široj javnosti nepoznate kandidate koji dele Trampova antidemokratska uverenja, i koji će mu se pridružiti u odbijanju da prizna poraz na slobodnim izborima ako do njega dođe. Divljenje koje MAGA pokret pokazuje prema Orbanu amblematično je za ovaj trend. Trampov potpredsednički kandidat Džej Di Vens, istaknute figure s desnice poput Takera Karlsona i Stiva Benona, te Konferencija konzervativne političke akcije (CPAC), koja je 2022. svoje zasedanje održala u Budimpešti, Orbana pozdravljaju kao predvodnika prevratničkog globalnog liberalizma.
Republikanska partija je već mnogo odmakla na putu koji su ranije prešli u Mađarskoj, Poljskoj i Indiji. Kolika god bila Trampova lična ograničenja, on sada predvodi pokret kome ne nedostaju talenti i iskustvo. Izvukavši pouke iz vlastitog iskustva, i iskustva sličnih pokreta u drugim zemljama, nova Trampova administracija bila bi daleko efikasnija u korišćenju moći – i njenom zadržavanju.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
