U nedelju, 20. oktobra, dok je Republika Srbija sramežljivo ustupala proslavu oslobođenja Beograda Ruskoj Federaciji, u Moldaviji je održan izborni dan na kome se odlučivalo o dva veoma bitna pitanja: ko će biti sledeći predsednik te države i o ubacivanju odrednice o evropskim integracijama u ustav.
Iako je krajem date večeri poraz agende aktuelne proevropske predsednice Moldavije, Maje Sandu, izgledao neizbežno, do jutra je situacija po nju izgledala znatno bolje. Do obrta je došlo nakon prebrojavanja glasova iz dijaspore.
Naime, ako bi glasovi dijaspore bili izuzeti, referendum gospođe Sandu o EU ne bi prošao, rezultat bi bio 55 „protiv“ naspram 45 odsto „za“. Moldavska dijaspora uspela je da preokrene ovaj ishod, te je na kraju za izmene ustava glasalo 50,46 posto građana Moldavije, a protiv 49,54 procenata. U apsolutnim ciframa evropski izbor završio je kao pobednik za svega nešto iznad trinaest hiljada glasova.
Drugi krug i kupovina
Sama Sandu je kao kandidatkinja za mesto predsednika osvojila oko 42,5 odsto glasova, a njen protivkandidat u drugom krugu biće bivši tužilac Aleksandr Stojanoglo, sa oko 26 posto osvojenih glasova. Aktuelnu predsednicu čeka ozbiljan okršaj sa proruskim kandidatom Stojanoglom 3. novembra.
Iako nijedno istraživanje javnog mnjenja nije Sandu davalo natpolovičnu većinu glasova, neophodnu za ostvarivanje pobede u prvom krugu predsedničkih izbora, ankete su pokazivale da je referendum o usmerenosti Moldavije ka evrointegracijama trebalo da prođe minimum, sa najmanje 55 odsto glasova „za“.
Aktuelnu predsednicu Maju Sandu čeka ozbiljan okršaj sa proruskim kandidatom Aleksandrom Stojanoglom 3. novembra
Jasnijem evropskom izboru građana Moldavije zasmetala su dva faktora, od kojih nijedan ne treba da bude prenebregnut. Prvi je rusko mešanje u tok izbora potkupljivanjem birača, naročito penzionera. Predstavnici vlade Moldavije, koji su saveznici predsednice Sandu, optužili su Rusiju da je uložila oko 100 miliona evra u svrhu kupovine birača.
Ostaće zabeležen anegdotalni slučaj, kada je starija žena nakon glasanja upitala predstavnika biračkog odbora gde će joj obećani novac biti isplaćen. Biće da se vratila u sovjetsko doba kada je uvek znala za koga treba da glasa, samo što ovaj put za taj dirigovani izbor dobija i mizernu novčanu kompenzaciju.
Drugi faktor koji je uticao na smanjenu popularnost evropskog izbora, nije geopolitički, niti hladnoratovski, već se tiče samog nedovoljnog uspeha vlade Maje Sandu. Naime, sadašnja predsednica Moldavije pobedila je pre četiri godine proruskog kandidata Igora Dodona sa obećanjem suzbijanja korupcije i obezbeđivanja ekonomskog prosperiteta. Njena vlada nije uspela adekvatno da ispuni ove zadate ciljeve.
Greške vlasti
Tačno je da Moldaviji preti da ponovo bude usisana u rusku imperijalnu sferu interesa, ali je takođe tačno da je predsednica Sandu dobila maksimalnu podršku Vašingtona i Brisela za svoju kandidaturu, uključujući i mogućnost korišćenja reformskog paketa finansijske podrške EU u vrednosti od 1,8 milijardi evra, najavljenog 10. oktobra. Moldavija je takođe zvanično započela pretpristupne pregovore sa EU, 25. juna tekuće godine.
Jasnijem evropskom opredeljenju Moldavaca posebno je zasmetalo rusko mešanje u tok izbora – potkupljivanjem birača. Jedna starija žena nakon glasanja upitala je predstavnika biračkog odbora gde će joj obećani novac biti isplaćen
Iako je mešanje Rusije u izborni proces u Moldaviji evidentno i predsednica Sandu jeste najperspektivnija predstavnica proevropske opcije u zvaničnom Kišinjevu, nedovoljno dobri rezultati njene vlade imali su negativan uticaj i na njen izborni rezultat, kao i na tesnu pobedu evropskog referenduma. Svakako da postoje birači koji podržavaju EU, ali su glasali „protiv“ kako bi poslali signal gospođi Sandu da ona ipak može bolje.
Trenutno se Moldavija kako-tako drži Evrope, ali će razočaranje ubrzo nastupiti ako se same proevropske moldavske vlasti ne poboljšaju.
