Sedamdeset jedna godina života, dvadeset četiri godine na vlasti, a od pre četiri dana peti mandat koji će značiti šest novih godina u Kremlju – tako bi se u najkraćem mogla kvantifikovati pobeda Vladimira Putina na predsedničkim izborima koji su se u Rusiji održali od 15. do 17. marta.
Ima podataka koji se podrazumevaju. Recimo, pri izlaznosti od 77,4 odsto, bilo je sasvim očekivano da Putin, iako zvanično nezavisni kandidat, osvoji 87,3 odsto, a da drugoplasirani Nikolaj Haritonov osvoji neuporedivo manjih 4,31 odsto glasova. Kako je njegova Komunistička partija od svih opozicionih u ponajboljim odnosima s vlastima Rusije, ne čudi ni što je završio ispred Leonida Sluckog (Liberalnodemokratska partija) i zamenika predsedavajućeg Dume Vladislava Davankova (Novi ljudi), koji je većinski dobio podršku dijaspore.
Ruska Centralna izborna komisija prethodno je odbila dve kandidature zbog nedovoljno prikupljenih potpisa, odnosno nepravilnosti u prikupljanju, pa su Sergej Malinkovič iz partije Komunisti Rusije i Boris Nadeždin iz partije Građanska inicijativa ostali van utrke. Mnogima je sama kandidatura po različitim osnovama bila onemogućena, između ostalog i nedavno preminulom vođi opozicije Alekseju Navaljnom, kome je učestvovanje u izborima bilo zabranjeno i 2018. godine. Njegova smrt okinula je pomalo neočekivane proteste protiv Putina. Koje su državne službe, po svoj prilici, dozvolile i uračunale, pa je i njihov mali domašaj, pak, bio posve očekivan. „Tužan događaj“, kratko je prokomentarisao predsednik Rusije.
Jasno je da je izborni proces bio delegiran i strogo nadgledan, jasno je i da je Putin, inače ne naročito demokratične naravi, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu dodatno pojačao pritisak na saradnike, medije, oponente i samo glasačko telo… jedino nije jasno zašto se izbore i dalje u tim uslovima održavaju.
Možda da bi novi, to jest stari predsednik Rusije mogao da po objavljivanju rezultata u intervjuu za američku mrežu NBC slavodobitno kaže: „Ceo svet se smeje onome što se događa (u Americi, prim. nov.), to je samo katastrofa, a ne demokratija“, misleći na sudske postupke koji se vode protiv Trampa. A možda i zato što još nije sve otišlo dovraga, kako god loše izgledalo, pa fasadu demokratije ipak treba povremeno prekrečiti…
Prema tvrdnjama Ruskog demokratskog društva, Putin je u Beogradu zabeležio jedan od najlošijih rezultata na biračkim mestima u inostranstvu. Od 4.726 izašlih ruskih državljana, za njega je glasalo njih 512, to jest 10,8 odsto. Prvoplasirani je bio Davankov s 3,184 glasa, ili 67 odsto podrške.
