Novi svetski nered

Širom Evrope na američkog predsednika Donalda Trampa gleda se kao na izazivača haosa s obrnutim Midinim dodirom: sve čega se dotakne postane gore nego što je dotad bilo. Ali uprkos anahronim stavovima koje ima po većini pitanja, on je savršeno otelotvorenje doba u kome živimo.

Pre četiri godine objavio sam knjigu The Age of Unpeace (u slobodnom prevodu, Era odsustva mira, prim.) u kojoj sam zagovarao stav da je potrebno da otpočnemo redifinisanje pravila međunarodnih odnosa kako bismo ih prilagodili eri hiperkonektivnosti. Sve institucije i aranžmani za koje smo mislili da će nas zbližiti, primetio sam tada, umesto toga su veponizovani. Današnje stanje globalne politike nalik je braku koji je krenuo nizbrdo. U neuspelom braku, sve ono što je supružnicima zajedničko – decu, kućne ljubimce, vikendicu – jedan partner može da instrumentalizuje kako bi naudio onom drugom; na sličan način, trgovina, internet, izvori energije, lanci snabdevanja, migracioni tokovi, kritične sirovine i visoka tehnologija mogu da budu upotrebljeni za eksploatisanje geopolitičkog uticaja i nanošenje bola.

U tom novom svetu, konstatovao sam, granice između rata i mira sve su nejasnije. Pogrešili smo što smo po okončanju Drugog svetskog rata poverovali kako smo sebi obezbedili zlatno doba mira. U realnosti, nasilja je bilo posvuda, ali su njegovi pojavni oblici bili sankcije, kontrolisani izvoz, presecanje energetskih tokova, mešanje u izborne rezultate i veponizacija migracionih tokova – sve to bez zvaničnog stupanja u rat.

Očigledno je – pogotovo nakon Trampovog povratka na vlast – da nam treba novi način gledanja na stvari. Trampova administracija je sve nekadašnje izvesnosti ubacila u blender i prebacila ih u tečno stanje

Samo nekoliko meseci nakon izlaska moje knjige, Vladimir Putin je početkom 2022. pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Otad je veliki deo pažnje međunarodne javnosti fokusiran na tradicionalne elemente rata i nužnost da se postavi brana ruskim tenkovima, avionima i raketama. Analitičari i kreatori politike izvlačili su pouke iz prošlosti, umesto da se usredsrede na ono što ovu situaciju čini novom. Ali rat u Ukrajini je od samog početka jedinstven: čudna mešavina 19-vekovnog ratnog sukoba i rata 21. stoleća, gde su na jednoj strani vojnici u rovovima, a na drugoj sankcije, dronovi, veštačka inteligencija i nadmetanje ko će imati veći uticaj na društvenim mrežama.

Tadašnji američki predsednik Džo Bajden, francuski predsednik Emanuel Makron i doskorašnji nemački kancelar Olaf Šolc na rusku agresiju odgovorili su pokušajem da restauriraju stari poredak. Ali očigledno je – pogotovo nakon Trampovog povratka na vlast – da nam je potreban novi način gledanja na stvari. Trampova administracija je sve nekadašnje izvesnosti ubacila u blender i prebacila ih u tečno stanje. Prošla su vremena u kojima je bilo moguće povući jasnu liniju između rata i mira, prijatelja i neprijatelja, nacionalnih i privatnih interesa, levice i desnice. U okolnostima u kojima je Tramp pokrenuo trgovinski rat protiv ostatka sveta, iznudom pokušava da dođe u posed ukrajinskih retkih minerala, te preti narušavanjem teritorijalnog integriteta Grenlanda i Paname, stara pravila međunarodnog poretka više nisu primenjiva.

Nevolja je što ovde nije reč samo o „neredu“, što bi impliciralo da postoji neka bazična saglasnost oko toga kako tačno izgleda „red“. Ne postoji. Konvencionalno razmišljanje o međunarodnom poretku u potpunosti je prevaziđeno aktuelnim događajima. Godinama su vlade bauljale kroz krize koje su korene imale u hiperkonektivnosti i međuzavisnosti – od sloma međunarodnih tržišta, preko izbegličke krize izazvane dešavanjima u Siriji, do pandemije – i koje su demonstrirale da kreatori politika nisu u stanju da pridobiju poverenje građana. Vlasti mnogih zemalja okrenule su se vanrednim merama i uvođenju izuzetaka od pravila; ali otad je toliko tih izuzetaka napravljeno da sistem međunarodnih pravila danas izgleda kao švajcarski sir. Poredak kakav je sada počiva na izuzecima, ne na pravilima.

Liberalni međunarodni poredak nije se mogao i dalje nazivati liberalnim nakon Abu Graiba ili Gvantanama; niti međunarodnim, kad su mnogi delovi sveta i dalje zahvaćeni građanskim ratovima; a usled tih neuspeha, ne može se više nazivati ni poretkom

Tramp ovo razume. On eksploatiše frustriranost širokih slojeva elitama koje se pretvaraju da imaju odgovore na sva pitanja, pa ipak konstantno ne uspevaju da ispune ono što su obećale. Amerikanci se sada priključuju mnogima drugima širom sveta koji su oduvek mislili da je međunarodni poredak svojevrsna prevara – nešto poput Svetog rimskog carstva, koje nije bilo ni sveto, ni rimsko, ni carstvo. Liberalni međunarodni poredak nije se mogao i dalje nazivati liberalnim nakon zlodela počinjenih u Abu Graibu ili Gvantanamu; niti međunarodnim, kad su mnogi delovi sveta i dalje zahvaćeni građanskim ratovima; a usled tih neuspeha, ne može se više nazivati ni poretkom.

Dok se Evropljani iznova naoružavaju kako bi se suprotstavili ruskoj agresiji, paralelno s tim moraju da prokljuve kako opstati u eri „odsustva mira“ u koju nas uvode Tramp, Putin, kineski predsednik Si Đinping i drugi čvrstorukaši. Jedan od najvećih izazova biće učiniti međuzavisnost ponovo bezbednom. Podrška Ukrajini i novo promišljanje naših ekonomskih modela prilagođenih okolnostima trgovinskog rata jesu neophodni, ali nisu dovoljni. Moramo ozbiljno da se zamislimo i nad migracijama, programima socijalne zaštite i zdravstvenim politikama, kao i nad time kako političari komuniciraju sa svojim biračima. Drugim rečima, Evropljanima je potreban novi način na koji će voditi politiku – i to takav koji će ljudima povratiti osećaj da su stvari pod kontrolom.

Copyright: Project Syndicate, 2025.