Poput cara Nikolaja Drugog, ruski predsednik Vladimir Putin nije shvatio ko mu je glavni neprijatelj. Birao je protiv koga će da ratuje, i dopustio pravoj pretnji da jača – Kina je, a ne Ukrajina, egzistencijalna pretnja Rusiji. U rusko-japanskom ratu (1904-1905) Nikolaj je ratovao protiv Japana zbog Mandžurije, zbog koristi koju Rusija nije mogla da unovči, umesto da ulaže u železnicu i naoružanje koji su mu deceniju kasnije bili potrebni da bi se borio protiv stvarnog neprijatelje zemlje, Nemačke.
Poraz u Prvom svetskom ratu koštao je Nikolaja i njegovu porodicu života nakon što su boljševici zavladali. Plemstvo koje je izbeglo takvu sudbinu, bežalo je u inostranstvo i često umiralo u bedi.
Zapad i Ukrajina nikada nisu nameravali da napadnu Rusiju, a kamoli da joj otimaju teritoriju. Ko bi to na zapadu želeo? Sa druge strane, Kina bi zaista mogla to da poželi. Duga lista njenih žalbi proteže se vekovima, sve do vremena careva koji su iz sfere kineskog uticaja uklonili ogromnu teritoriju, oblast veću nego što su Sjedinjene Američke Države istočno od reke Misisipi.
Ključna greška
Putinova invazija na Ukrajinu bila je prelomna greška, greška koja sprečava povratak na predratni status. Takvi pogrešni potezi vode u ishode koji su daleko nepoželjniji. Nije pitanje hoće li Rusija izgubiti rat u Ukrajini – jer strateški već jeste – nego samo koliki će biti gubitak.
Rat je koštao Rusiju 700.000 ljudskih žrtava. Naterao je Moskvu da isplativu trgovinu energijom u Evropi preusmeri na manje profitabilna tržišta. Sankcije su potisle produktivnost. Ruske devizne rezerve su zamrznute, a nagomilane kamate idu Ukrajini. Iz Rusije su pobegle stotine hiljade građana u punoj radnoj snazi, često visoko obrazovanih i zaposlenih u ključnim tehnološkim sektorima. Rat je doneo i bombardovanje ruskih fabrika, vojnih baza i infrastrukture, kao i prvu invaziju njene teritorije nakon Drugog svetskog rata, u Kurskoj oblasti. Takođe je izazvao obnovu i širenje NATO, jer su Švedska i Finska pristupile savezu, i time pretvorile Baltičko more u NATO jezero.
Čak i ako bi izabrani predsednik SAD Donald Tramp nekako okončao rat u Ukrajini, Putin pomenute gubitke ne bi mogao da nadoknadi. Što rat bude duže trajao, to će Rusija postajati sve slabija, i mnogi se pitaju kada će Moskva rešiti da smanji gubitke. Rusi su zbacili Nikolaja Drugog zato što je loše vodio rat, upropastio ekonomiju i rasipao živote podanika. Putinova pratnja, kao i Nikolajeva, podstiče ga da poveća ulog u već lošoj odluci da napadne Ukrajinu umesto da se spasava dok još može. Što duže budu uz Putina, ranjiviji će biti spram Kine.
Nije pitanje hoće li Rusija izgubiti rat u Ukrajini – jer strateški već jeste – nego samo koliki će biti gubitak
Nije pitanje da li će se Kina ostrviti na Rusiju nego kada će. Kina će naposletku zagrabiti kašikom iz Rusije; nije sigurno samo to koliki će biti obrok. Rusija je u Ukrajini potrošila veliki deo hladnoratnog arsenala, i time je širom otvorila Sibir kineskim ambicijama. Sibir ima resurse koje Kina želi – ne samo energiju i rude, već i još važniju vodu. Bajkalsko jezero je veće od Belgije i sadrži dvadeset odsto sveže površinske vode planete, što je severu Kine očajnički potrebno.
Čini se da Putin namerava da pobedi eskalacijom. Rat je počeo neuspešnom invazijom i pokušajem da se smeni kijevski režim. Nastavljen je pokušajima da se Ukrajinci premlate do poslušnosti, masakrima civilima poput onog u Buči, nepotrebnim razaranjem domova i gradova, otmicama hiljade dece. Zatim su gađana skloništa, bolnice, škole, muzeji, elektrane; ratni zarobljenici su mučeni i streljani; uništena je ogromna brana Kahovka na Dnjepru; ugrožena je nuklearna elektrana Zaporožje iako vetar od nje duva ka Rusiji, a ne ka Ukrajini; korišćene su mine, turski dronovi, balističke rakete, klaster municija, jedreće bombe, a sada i severnokorejske trupe.
Nacionalna katastrofa
Ako bi Putin upotrebio nuklearno oružje, čime je povremeno pretio, Rusi bi postali izopštenici 21. veka, zamena za prošlovekovne naciste. Rusi poput Nemaca podržavaju osvajačke ratove. Nakon što je SSSR izvozom svog ekonomskog modela osiromašio veliki deo sveta – a i sebe – gađanje suseda nuklearkom zacementiralo bi status Rusije kao najnazadnije zemlje sveta i njenih ljudi kao najbrutalnijih. Negativne strateške posledice za Rusiju i Ruse mogle bi da traju generacijama – samo pitajte Nemce.
Pitanje od milion rubalja jeste da li Putinova pratnja namerava da jaše sa njim celim putem, što bi ih ostavilo na milost i nemilost Kini, a ne Putinu, i usmerilo ih ka ekonomskoj sudbini sličnoj severnokorejskoj. Od Kine mogu da očekuju osvetu za lanac nepravdi koji se proteže do sredine devetnaestog veka.
Ako bi Putin upotrebio nuklearno oružje, čime je povremeno pretio, Rusi bi postali izopštenici 21. veka, zamena za prošlovekovne naciste
Ruski uticajnici trebalo bi da se pitaju kome sada koristi rat u Ukrajini. Odgovor je jasan – samo Putinu. Mi ostali možemo da posmatramo njihovu nacionalnu katastrofu dok odlučuju da li će potonuti sa brodom ili spasavati šta se spasti može.
Ako želi da izbegne sudbinu ruskog plemstva – ili pad kroz prozor višespratnice – ruska elita bi mogla da podstakne Putina da se povuče, da skreše gubitke svoje zemlje tako što bi vratila okupirane teritorije, i da u zamenu dobije očuvanje ličnog bogatstva. Nažalost, čini se da su Rusima neophodne nacionalne katastrofe kako bi preispitali strategiju.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
