Irska ima novu predsednicu. Katrin Konoli, nezavisna kandidatkinja, ubedljivo je pobedila na izborima koji su održani krajem oktobra. Ova vest odjeknula je širom sveta, posebno u levim i progresivnim krugovima. U srpskim medijima, međutim, ostala je to tek usputna informacija.
Ko je žena koja će narednih godina predstavljati Irsku?
Konoli ima radničko poreklo. Odrasla je u Galveju, gradu na zapadu Irske, kao jedno od četrnaestoro dece u svojoj porodici. Završila je studije psihologije i bavila se kliničkom psihologijom. Potom je završila pravni fakultet i postala advokatica.
Devedesetih godina učlanila se u Laburističku partiju. Ipak, uzusi ove, nekada leve i sindikalističke partije, koja je kroz vreme postajala sve više centristička stranka, nisu joj bili po meri. I sama partijska struktura joj je bila tesna, pa dvehiljaditih postaje nezavisna političarka.
„Oduvek je snažno zagovarala mir i odbijala da bude uvučena u imperijalističke pozive na rat”, kaže Stivi Nolan, kodirektor organizacije Trademark iz Belfasta, koja se bavi sindikalnim i političkim obrazovanjem i dodaje da se, u skladu sa tim, nova predsednica protivi militarizaciji EU.
Protiv militarizacije Evrope
U Evropi koja sve više klizi udesno i u kojoj sve više političara otvoreno zagovara rat, Katrin Konoli je važan signal da levica nije potpuno nestala sa političke mape. A u trenutku kada EU uvodi mere štednje i novac preusmerava na naoružavanje – jer, kako tvrdi nemački kancelar Fridrih Merc, Evropa više nije u miru – glasovi koji se protive ratu postaju sve ređi, ali i odsudno važni.
„Konoli je zagovornica irske neutralnosti i protivnica nastojanja irskog establišmenta da se zemlja priključi NATO-u. Njen stav odražava osećanja većine građana i građanki Irske”, kaže Nolan. Nezavisnost i antikolonijalni sentiment važni su za Irsku koja je, uz Austriju, jedina država članica EU izvan NATO alijanse.
U Evropi koja sve više klizi udesno i u kojoj sve više političara otvoreno zagovara rat, Katrin Konoli je važan signal da levica nije potpuno nestala sa političke mape. A u trenutku kada EU uvodi mere štednje i novac preusmerava na naoružavanje, glasovi koji se protive ratu postaju sve ređi
Nova predsednica se takođe zalaže za to da irski jezik dobije status zvaničnog jezika, što predstavlja snažan simbolički gest u antikolonijalnom duhu. Antikolonijalni stavovi se jasno vide i u njenom kritičkom odnosu prema Izraelu, koji Konoli naziva „terorističkom državom”, dok istovremeno ne relativizuje ratne zločine Hamasa.
Ali kakve su ingerencije predsednice i kakav će uticaj imati njen mandat na svakodnevni život stanovništva Irske?
„Predsednička funkcija u Irskoj je u najvećoj meri ceremonijalna”, navodi Nolan. „Katrin Konoli će biti dužna da potpisuje zakone čak i ako se sa njima suštinski ne bude slagala. Ona eventualno može da uputi predlog zakona na razmatranje Vrhovnom sudu kako bi se ispitalo da li je u skladu sa ustavom, ali se to dogodilo samo dvanaest puta od 1937. godine.”
Nema sumnje da će i Katrin Konoli koristiti svoju funkciju da se suprotstavi ratu, militarizaciji i kršenju ljudskih prava. To će je neminovno dovoditi u sukob sa vladom, ali i sa SAD i EU
Stivi Nolan
Nolan objašnjava da je predviđena uloga predsednika da promoviše nacionalno jedinstvo i predstavlja Irsku u inostranstvu. Tradicionalno, to je značilo podršku državnoj politici, ali se od izbora prve predsednice, Meri Robinson, 1990. godine, ova funkcija sve više politizuje. Od tada su svi predsednici, koji su bili pozicionirani levo od centra, koristili svoju poziciju za kritiku određenih aspekata državne politike, ali i za iznošenje stavova o globalnim dešavanjima.
„Aktuelni predsednik Majkl D. Higins zauzeo je oštriji i direktniji stav od vlade kada je u pitanju genocid u Palestini. Nema sumnje da će i Katrin Konoli koristiti svoju funkciju da se suprotstavi ratu, militarizaciji i kršenju ljudskih prava. To će je neminovno dovoditi u sukob sa vladom, ali i sa SAD i EU”, objašnjava Nolan.
Irska levica snažna, ali bez većine
Levica u Irskoj tradicionalno dobija veliki broj glasova, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Šin Fejn već godinama ostvaruje jako dobre rezultate. Tako je 2020. godine ova stranka osvojila oko 25, a 2024. oko 20 odsto glasova. Ipak, iako raste, levica još nije uspela da formira parlamentarnu većinu.
„Sve do globalne finansijske krize 2008. godine, Republikom Irskom su uglavnom vladale dve desničarske stranke koje su se smenjivale na vlasti i zajedno osvajale više od 85 odsto glasova. Ta tradicija duga sto godina sada je prekinuta. Šin Fejn, stranka koja privlači najveći deo radničke klase, poslednjih godina je postala i najveća politička stranka na ostrvu – u oba dela Irske”, objašnjava Nolan.
Levica u Irskoj tradicionalno dobija veliki broj glasova, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima, ali uprkos rastu još nije uspela da formira parlamentarnu većinu
Može li Šin Fejn u nekom od narednih ciklusa da potpuno promeni politički pejzaž? Samostalno verovatno ne. Ali tek završeni predsednički izbori mogu biti pokazatelj kako nastupiti na narednim parlamentarnim. Iako nezavisna kandidatkinja, Konoli je bila podržana od strane brojnih manjih i većih levičarskih grupa, Socijaldemokrata, Laburističke partije, Zelene partije, kao i samog Šin Fejna.
„Koaliciona vlada verovatno je jedina realna opcija. Pitanje je, međutim, s kim bi Šin Fejn mogao to da uradi. Nedavna široka podrška izboru Ketrin Konoli definitivno nudi jedan model, iako je centristička Laburistička partija Irske, već isključila mogućnost podrške takvoj koaliciji”, napominje Nolan.
Ipak, prestrojavanje političke sfere dalje udesno može promeniti ovakav stav. „Snage krajnje desnice beleže rast podrške i čekaju svoju priliku. To bi moglo da primora levicu da se konačno ujedini”, kaže Nolan.
Deo šire promene
Koji problemi pokreću birače levice?
„Irska se suočava s ozbiljnom stambenom krizom. Većina radnika i radnica troši više od 35% svojih prihoda na kiriju”, kaže Nolan. „Umesto da gradi javne stanove, država se odlučuje za poreske olakšice privatnim investitorima. Njihove projekte sve češće otkupljuju kompanije koje se bave iznajmljivanjem, i koje država dodatno oslobađa poreza na dobit”, opisuje nam neoliberalni model koji profit stavlja ispred potreba društva. Efekti su porazni. „Ova kriza tera mlade da odlaze. Irska je trenutno zemlja sa najvišim procentom mladih koji žive u inostranstvu u celoj EU”, navodi Nolan.
Na kraju, ostaje jedno ključno pitanje: ako levica i uspe da formira vladu, hoće li imati stvarnu moć da sprovodi progresivne politike?
„Prepreke su duboke i sistemske”, kaže Nolan. „Brojni sporazumi i ugovori ustavno su učvrstili neoliberalni kapitalizam. Ukoliko levica ozbiljno želi da odgovori na ekonomske, političke i ekološke krize – moraće da prekrši pravila EU. Možda je vreme da se ta pravila zaista i prekrše”, zaključuje on.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja u Irskoj, podrška za Šin Fejn raste, dok su stranke centra i desnice u padu. Taj trend sugeriše da izbor Katrin Konoli nije izuzetak, već deo šire političke promene. Irska sve glasnije traži alternativu – drugačiji ton, drugačiju politiku i drugačije predstavnike i predstavnice.
