Pomalo neočekivano, u galimatijasu šuta, eksplozija, krvi i smrti koji se raspliće po Bliskom istoku i Ukrajini, pod lupu svetske javnosti je makar nakratko dospela Južna Koreja, kada je Jun Suk Jeol, njen predsednik iz redova konzervativne partije Narodna moć (PPP), proglasio vanredno stanje u nenajavljenom televizijskom obraćanju. Vanredno stanje nije dugo potrajalo – pod pritiskom parlamenta, gde je najbrojnija opoziciona liberalna Demokratska partija koja je na aprilskim izborima potukla PPP, odluku je ukinuo, ali je zvanični Seul već bio iskazao brojne ranjivosti.
Jun Suk Jeol se našao na meti Vrhovnog tužilaštva, koje ga je optužilo za izdaju i zloupotrebu položaja, a Ministarstvo pravde zabranilo mu je da napusti zemlju
Iako početkom meseca predsednik Jun nije najavio koje će mere vanredno stanje podrazumevati, kao obrazloženje svoje tadašnje odluke naveo je „borbu protiv severnokorejskih simpatizera“, te „protivdržavnih elemenata“, što na donjem delu dalekoistočnog poluostrva ima težinu otprilike koliku i kada srpske vlasti blokadu fakulteta širom zemlje objasne hrvatskim finansiranjem. Moglo je da bude bošnjačko, albansko, neko treće – kada u Južnoj Koreji treba popaliti mase, benzin se traži u domaćim izdajnicima koji podrivaju liberalno uređenje zemlje, a šibica u izolovanom Pjongjangu.
Korupcija iza svega
Prave uzroke spornog proglašenja ipak treba tražiti drugde – supruga predsednika našla se pod udarom domaće javnosti zbog Diorove torbice koju je dobila na poklon, kao i optužbi za berzansko mešetarenje. Jun je na čelo države, čiji je politički sistem predsedničkog tipa (kao najviši organ izvršne vlasti imenuje premijera i vrhovni je komandant, ali ne sme da raspušta parlament kako mu se ćefne), došao kao vrhovni tužilac koji je popularnost stekao u obračunima s korumpiranim predstavnicima prethodne vlasti. U aprilu 2022. je tesno pobedio demokratskog kandidata Li Džae Mjunga, a u međuvremenu je osnažio tehnokratsko-evroatlantsku dimenziju južnokorejske politike. Duže radno vreme, namera da se ukine Ministarstvo za rodnu ravnopravnost i porodicu (i to u zemlji sa zvanično najnižom stopom nataliteta na svetu), deregulacija finansijskog tržišta… nisu se previše dojmili glasačima, i otuda preraspodela snaga nakon prolećnih izbora, koja bi se izvesno transponovala na sledeće predsedničke izbore koji će se u novonastaloj situaciji održati u prvim mesecima 2025. godine.
„Hromi patak“
Međuperiod je obeležio bezmalo farsično čestim stavljanjem veta na zakone i mere koje je predlagala opozicija, brojnija u parlamentu. Neki neposredni povod za uvođenje vanrednog stanja vide u tome što je skupštinski Odbor za budžet odobrio restriktivni nacrt budžeta i što je podneo inicijative o opozivu glavnog tužioca i predsednika Računovodstvene komore. Predsednika su u međuvremenu prozvali „hromi patak“, a rejting mu je početkom novembra pao na svega 17 odsto.
Šest opozicionih partija, predvođenih demokratama, pokušalo je da izboksuju njegov opoziv, ali je neophodna dvotrećinska većina izostala zahvaljujući bojkotu PPP. Ipak, jasno je svima da ni trenutno stanje nije održivo, naročito s obzirom na masovne proteste koji su usledili, pa je rukovodstvo PPP najavilo da će u iščekivanju ostavke predsednika Juna zemljom rukovoditi Han Duk Su, premijer koji je kao nestranački funkcioner držao Vladu na okupu.
Šest opozicionih partija pokušale da izdejstvuju opoziv Jun Suk Jeola, ali je neophodna dvotrećinska većina izostala zahvaljujući bojkotu predsednikove partije
To nije bila jedina politička posledica. Sada se predsednik našao na meti Vrhovnog tužilaštva, koje ga je optužilo za izdaju i zloupotrebu položaja. Ministarstvo pravde zabranilo mu je da napusti zemlju, a nekadašnji glavešina Ministarsva odbrane Kim Jong Hjun uhapšen je zbog konspiracije s predsednikom.
Paradoksalno, Jun Suk Jeol je i dalje vrhovni komandant – doduše, vojske koja, priča se u Ministarstvu odbrane, nije ni bila raspoložena da sprovodi vanredno stanje. Izvinio se javnosti zbog neuračunljivih poteza i svoju političku sudbinu prepustio PPP.
