Prema analizama trendova dezinformisanja vezanih za predstojeće američke predsedničke izbore, kampanje širenja lažnih vesti i manipulisanja javnog mnjenja neće se zaustaviti poslednjeg dana glasanja – naprotiv. Dok je dosadašnji cilj presretnutih, osujećenih ili samo registrovanih pokušaja da se na glasače utiče neproverenim, namerno izmenjenim i izmišljenim podacima, po okončanju glasanja različite strane bi mogle započeti širenje lažnih vesti sa ciljem da umanje kredibilitet i integritet celokupnog procesa. Naime, najveći broj anketa pokazuje da će razlika između Trampa i Kamale Haris biti minimalna, što lako može pokrenuti informativne manipulacije koje bi trebalo da stvore sumnju u regularnost brojanja glasova i nepoverenje u legitimitet izbora. Ovakve kampanje mogle bi da dovedu do nemira i nasilja nalik onom od 6. januara 2021. kada su nezadovoljni glasači Donalda Trampa upali u Kapitol.
Prema podacima portala Aksios, Rusija, Kina i Iran su bolje pripremljeni nego pre četiri godine da preplave internet dezinformacijama nakon zatvaranja birališta. Izveštaj američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta (NIC) procenjuje da će po završetku glasanja svaki korak biti moguće kompromitovati, od objavljivanja rezultata do zvaničnih usvajanja i samog finalnog proglašenja pobednice/ka. Isti izveštaj predstavlja i analizu najčešćih strategija dezinformisanja. Tako je sa ruske strane dolazilo najviše objava o mogućnostima nelegalnog glasanja, pre svega neprijavljenih migranata i preminulih osoba. Neki od iranskih pokretača lažnih vesti pažnju su usmerili na kreiranje članaka koji su izgledom i formom podsećali na postojeće njuz portale, o čemu je pisao i Majkrosoft.
Nedavno istraživanje otkrilo je da su Fejsbuk i TikTok omogućili objavljivanje oglasa koji sadrže dezinformacije o izborima, uprkos njihovim politikama koje bi trebalo da spreče takav sadržaj.
Konačno, izveštaj NIC zaključuje da dok je Rusija svojim kampanjama dezinformisanja pokušavala da stvori negativnu percepciju Kamale Haris i podrži kandidaturu Trampa, za Iran je fokus bio na podrivanju poverenja u demokratske procese SAD. Kada su u pitanju aktivnosti Kine, navodi se da nisu registrovani značajni pokušaji da se utiče na ishod izbora, ali jeste želja da se manipulišu stavovi vezani za neke predstojeće trke u američkom Kongresu. Doprinos širenju dezinformacija stiže i iznutra, od strane onih koji mogu da kontrolišu tokove vesti i dopru do miliona glasača. Pojavljivanje Ilona Maska na Trampovom mitingu u Pensilvaniji ogolilo je vezu tehnologije i politike na izborima, kakva ranije nije zabeležena, piše britanski Gardijan. Ova podrška je možda i očekivana, imajući u vidu da su za vreme Bajdenovog mandata započeti prvi ozbiljniji pokušaji regulisanja sadržaja na najvećim platformama, od Gugla do Mete i X, te da bi tech gigantima liberalniji pristup regulativi, koji bi Tramp omogućio, više odgovarao. Magazin Njujorker piše o „novom lobističkom monstrumu iz Silicijumske doline“. Zato i ne čude pokušaji uticaja na javno mnjenje putem ovih platformi.
Mask je, na primer, širio ili podržavao sadržaje u skladu sa narativima koje promovišu Donald Trump i njegovi saveznici, uključujući teorije zavere o integritetu izbora i tvrdnje da imigraciona politika pod Demokratskom strankom stvara društvene probleme. I Meta (Fejsbuk i Instagram) suočila se sa dezinformacionim kampanjama u vezi s predsedničkim izborima. Nedavno istraživanje otkrilo je da su
Fejsbuk i TikTok omogućili objavljivanje oglasa koji sadrže dezinformacije o izborima, uprkos njihovim politikama koje bi trebalo da spreče takav sadržaj.
Google je uveo dodatne korake za verifikaciju političkih oglasa, dok je TikTok bio kritikovan zbog neadekvatnog moderisanja dela ovih oglasa. Kakve će biti posledice onlajn dezinformisanja, i onog očiglednog, i onog, za sada, skrivenog, postajaće očigledno u mesecima, pa čak i godinama nakon ovih izbora.
