Zlokobna fraza „ja sam te napravio, ja ću i da te ubijem“, koja se nekad „vaspitno“ može čuti i u srpskoj kući, u Iranu se obistini na svaka dva dana. Poslednje dve od 133 žrtava, koliko ih je usmrćeno u toku prošle godine, ubijene su krajem januara. Ubica nije uvek otac, već i muž, brat, bliski rođak, dok stradaju listom žene čija se dela navodno kose sa tradicijom, verskim dogmama ili ugledom porodice.
Zakonsko podsticanje zločina
Zakoni su šerijatski, i puni razumevanja prema najtežim zločinima počinjenim zbog „odbrane časti“, kako se ova krvoprolića tretiraju. Član 630 Krivičnog zakona čak ih otvoreno ohrabruje, govoreći: „Kad god muškarac vidi svoju ženu kako čini preljubu s muškarcem i zna da je žena na to pristala, može ih ubiti istovremeno; a ako je žena nevina, on može samo muškarca da ubije.“
Bez obzira na zakonsku toleranciju, pa i navedene „afirmativne“ mere, ubistva žena često se ne prijavljuju, ili se vode kao samoubistva, nesreće ili porodični sporovi. I svedoci su nepouzdani, stavljajući se na stranu počinilaca ubistava. Stoga je procena aktivista za ljudska prava da je femicid u Iranu 100 puta učestaliji od zvaničnog broja slučajeva.
Mimikrirana realnost nezamislivo je surova, i teško poveziva sa 21. vekom. Jer, pre pet godina desilo se da je četrnaestogodišnju Rominu Ašrafi otac ubio na spavanju srpom, tako je kaznivši zato što je pobegla od kuće protiveći se zabrani da se viđa sa svojim izabranikom. Još simptomatičnije je to što ju je kući vratila policija, uprkos njenom strahu za život, nažalost opravdanom.
Četrnaestogodišnju Rominu Ašrafi otac je ubio na spavanju srpom, tako je kaznivši zato što je pobegla od kuće protiveći se zabrani da se viđa sa svojim izabranikom. Još simptomatičnije je to što ju je kući vratila policija
Tri godina starijoj Moni Hajdari muž je 2022. odrubio glavu nakon što je pobegla iz nasilnog braka, pa se, nemajući kuda, vratila svom zlotvoru. Njegovi snimci kako u ruci drži glavu svoje žene kružili su internetom, a zatim se našli i u tradicionalnim medijima. Oba krvnika dobila su kaznu zatvora od ispod 10 godina, kakve se izriču ženama zbog nenošenja hidžaba. Obe januarske žrtve zločina „iz časti“, imale su 17 godina. Jednu je otac izbo nožem, dok su drugu otac i brat upucali.
Bunt i solidarnost
Dvadesetdvogodišnja Fazeh Maleki iz iranskog dela Kurdistana, umrla je 2022. od opekotina, zadobijenih tako što ju je otac polio benzinom jer se posle razvoda viđala sa drugim čovekom. Pred nadležnim organima ubica je tvrdio da se njegova kći samozapalila, što je potvrdila i sestra žrtve. Doktoru koji je vest objavio na društvenim mrežama, državni tužilac Mohamad Džabari pripretio je disciplinskim merama Medicinskog odbora, navodeći da nije sačekao zvanični izveštaj obdukcije.
Međutim, smrt Fezeh izazvala je proteste aktivistkinja za ženska prava, uz zahtev da se donese zakon koji će štititi žene u ovakvim situacijama. Predlog tog akta od 2013. povlači se po fiokama iranskog parlamenta, čekajući na usvajanje. Za to vreme nasilje nad Irankama koje su navodno oskrnavile „čast“ svojih porodica, raste nezaustavljivo, ali buja i otpor drakonskim pravnim merama.
Zakoni u Iranu su šerijatski, puni razumevanja prema najtežim zločinima i njihovim počiniocima
Pokret Žene, život, sloboda probudio je tamošnje društvo pozivajući na bunt i solidarnost, iako su tadašnji protesti ugušeni u krvi više od 500 demonstranata. Odmazda je vršena i nad članovima porodica protestanata.
„Časna“ smrt zbog narušavanja porodičnih i inih vrednosti, vrh je piramide posledica rodne segregacije, što podrazumeva i nošenje hidžaba i neophodnost muževljeve dozvole za posedovanje pasoša, ili prijavu za posao, kao i devičanstvo pri ulasku u brak… Zato je tvrdnja verskih vođa da je Islamska republika postala stožer „pobožnosti i duhovnosti“, sve podložnija kritici javnosti, što će tek eventualno ubrzati usvajanje pomenutog zakona.
