Kad je Angela Merkel u decembru 2021. nakon 16 godina na vlasti otišla s mesta nemačkog kancelara, kredibilno je mogla da polaže pravo na status jedne od najznačajnijih političkih figura dotadašnjeg toka 21. stoleća. Nakon trogodišnje zaglušujuće tišine, i nakon što je njeno političko nasleđe pretvoreno u ruinu, sada promoviše svoje političke memoare. Ubedljivija je bila dok je ćutala.
Prvi intervju povodom izlaska knjige dala je nemačkom nedeljniku Špigl. U njemu je branila svoje ključne politike koje su doprinele da Nemačka i Evropa danas budu u stanju u kome su. Među tim politikama bilo je njeno povlađivanje Rusiji, kojim se nadovezala na hladnoratovski princip „promena kroz trgovinu“ (Wandel durch Handel); dobrodošlica za preko milion izbeglica (uglavnom iz Sirije i sa Bliskog istoka) 2015; te odluka o postepenom zatvaranju svih nemačkih nuklearnih elektrana.
Opšte propadanje
Četvrta stavka na ovom spisku nije neka politika, već njeno odsustvo. Usled toga što je Merkel propustila da učini išta od značaja kako bi nemačku privredu prilagodila tehnološkim izazovima moderne ere, zemlja je i dan-danas nedovoljno digitalizovana, pristup internetu je sramotno loš, birokratija je narasla do apsurdnih razmera, u državnim institucijama se još koriste faks-mašine, a nekad dominantne nemačke kompanije više ne mogu da drže korak sa svojim američkim i azijskim pandanima. Nemački auto-putevi i mostovi propadaju, vozovi neprestano kasne, dok izgradnja velikih infrastrukturnih projekata poput Berlinske železničke stanice i aerodroma traje dva ili tri puta nego što bi trajala u Poljskoj, pa čak i u Rumuniji.
Tokom njene vladavine zemlja je pokušala da bezbednost istočne Evrope trampi za jeftine energente, odustala od postojećih obnovljivih izvora energije, a populistima dala moćnu izbornu temu
Nekad su Nemci s prezirom gledali na Poljake zbog njihove navodne nepromišljenosti i nekompetentnosti; sada je obrnuto. Otputujete li u Nemačku ovih dana, mogli biste da ustanovite kako ni doručak ne možete da platite kreditnom karticom. Moraćete da otrčite do prvog bankomata, ali bi onda moglo da se ispostavi da je neispravan, ili da ne prihvata viza ili masterkard kartice (kao što će u dve trećine slučajeva i biti slučaj). A na to da se nakačite na wi-fi i ne pomišljajte. Bolji pristup internetu (i dinamičniji sektor informacionih tehnologija) naći ćete u Belorusiji, ruskom vazalu.
Povrh toga, Merkel tokom 16 godina na vlasti nije učinila ništa kako bi se industrije kojima se Nemačka ponosi – hemijska, farmaceutska, automobilska – podstakle da se prilagode 21. veku, i to se sada jasno vidi. I nemačka armija je redovno predmet sprdnje u evropskoj štampi.
Ukoliko Nemci preferiraju faks-mašine i izbegavaju internet, to je njihova stvar. Ali nevolja je što odluke nemačke vlade uticaj imaju na čitavu Evropu. Moralni argument Merkelove za pružanje pomoći i obezbeđivanje smeštaja izbeglicama 2015. nije kontroverzan. Ali je svakako morala biti svesna da će imigracija tako masovnih razmera izazvati populistički kontratalas, ne samo u Nemačkoj nego i širom kontinenta. Svojim zauzimanjem za liberalne demokratske vrednosti Merkel se jeste isprsila ispred svih, ali je njeno postupanje rezultiralo direktnim napadom na te vrednosti. Rezultat toga su oslabljena liberalna demokratija i ograničavanje imigracije.
Podrška Moskvi
Na sličan način, tvrdoglavim insistiranjem na projektima izgradnje gasovoda Severni tok i Severni tok 2 Merkel i drugi nemački lideri ojačali su opasnog diktatora s revizionističkim planovima za istočnu Evropu. A time što je u NATO blokirala odluku kojom bi Ukrajini i Gruziji na samitu u Bukureštu 2008. bio ponuđen „akcioni plan za članstvo“ Nemačka je Rusiju faktički podstakla da pokrene invaziju. Svako s elementarnim poznavanjem ruske spoljne politike znao je da će Kremlj eksploatisati neizvesnost koja je time proizvedena.
U intervjuu za Špigl Merkel za ovu seriju promašaja krivi druge. Kaže kako nije bila jedina koja je bila protiv pokretanja procedure za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO; ali da li misli da je to opravdava? U to vreme Evropljani su sledili nemačko vođstvo, a glas Merkelove imao je veću težinu od drugih – kao što i ona dobro zna.
Time što je u NATO blokirala odluku kojom bi Ukrajini i Gruziji na samitu u Bukureštu 2008. bio ponuđen „akcioni plan za članstvo“, Nemačka je Rusiju faktički podstakla da pokrene invaziju
Isto tako, Merkel i dalje ponavlja neistinu da je Severni tok bio isključivo ekonomski projekt, iako je očigledno da nije bilo tako. Braneći svoju politiku povlađivanja Rusiji, konstatuje kako Poljskoj i Ukrajini nije smetalo da se transfer gasa odvija preko njihovih teritorija sve dok su na tome mogle da ostvaruju profit. Ali kontroverza u vezi sa Severnim tokom bila je u tome što je zaobilaženjem Poljske i Ukrajine umanjeno i onoliko uticaja na Moskvu koliko su dotad mogle da ga imaju. Na kraju je njen pristup izazvao energetsku krizu i bio jedan od uzroka novog rata na evropskom tlu. Rezultat toga je da više nema ni jeftinih energenata ni sigurnosti.
Ignorisanje upozorenja
Odluka Merkelove da, nakon nuklearnog akcidenta u Fukušimi 2011, postepeno budu zatvorene sve nuklearne elektrane u Nemačkoj takođe je ojačala Rusiju jer je nemačku privredu učinila još zavisnijom od ruskih energenata. I u ovom slučaju ovakvu odluku bi bilo moguće braniti da smo u to vreme živeli u blaženom neznanju o pravoj prirodi Vladimira Putina. Ali nakon 2008, a posebno nakon 2014, više se nisu postavljala pitanja ni ko je on ni kakve su mu namere.
Nemačka je i dan-danas nedovoljno digitalizovana, pristup internetu je sramotno loš, birokratija je narasla do apsurdnih razmera, u državnim institucijama se još koriste faks-mašine
Na to je i sama Merkel stalno upozoravana. Još 2006. je Radek Sikorski, tadašnji poljski ministar odbrane, projekat Severni tok upoređivao s paktom Ribentrop-Molotov, tajnim sporazumom o uzajamnom nenapadanju koji su 1939. sklopili Hitler i Staljin. Pet godina kasnije, Sikorski je i dalje ponavljao isto, upozoravajući da Poljska i Evropa imaju više razloga da se boje nemačke pasivnosti nego nemačke moći.
Merkel je te argumente ignorisala. Tokom njene duge vladavine, Nemačka je pokušala da bezbednost istočne Evrope trampi za jeftine energente, odustala od postojećih obnovljivih izvora energije, a nativističkim populistima dala moćnu izbornu temu. I dok se danas Nemačka guši u krizi liderstva, sa svih strana izložena udarima globalnih oluja, Merkel nastavlja da samu sebe uverava u to kako je sve što je uradila bilo ispravno.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
