Na prvu loptu, bio je to samo još jedan virtuelni dvoboj, bedna savremena zamena za rapire i revolvere. Dok čitalac uživa u ovom broju Radara, hiljade se takvih vode i na glavnim ulicama i po bespućima interneta. Jedan je megdandžija skidajući kaput zagrmeo: „Hoćeš li da se boriš? Hajdemo onda. Spreman sam. Sin sam Bolivara i Čavesa. Ne bojim te se. Hajde da se borimo, gde god kažeš.“ Ako je taj izazov zvučao kao kombinacija retorike španskog dvora i školskog dvorišta, odgovor je stigao pravo sa Divljeg zapada: „Dolazim po tebe. Odneću te u Gitmo na magarcu.“ Na tome se završilo, magarac nije poneo nikog, ni mrtvog ni živog, i ta bi dva „tvitovanja“ bicepsa brzo bila arhivirana da nije slavnih imena duelanata. Prvi se zove Nikolas Maduro, i predsednik je Venecuele. Drugom je ime Ilon Mask, najbogatiji je čovek planete i vlasnik društvene mreže Iks na kojoj se ti silni nalozi sudariše.
Problematična podrška
Mačevima se vitlalo zbog predsedničkih izbora u Venecueli, dakako, i ako je u tome Maduro ispao pomalo smešan, Mask je ispao dosta zabrinjavajuće. Kada Amerikanac preti Gitmom, to jest logorom u zalivu Gvantanamo, uvek treba biti oprezan. A kada takve pretnje upućuje tip koji je do juče prolazio kao libertarijanac – što je etiketa koju apriori lepimo svakome ko zarađuje na modernim tehnologijama – to je razlog da se zabrine i Njujorker, bez obzira na to što i sam taj nedeljnik na Madura mrko gleda.
„Na stranu koliko to samome Maduru koristi, njegova upozorenja na Maskove sklonosti da se petlja u politiku i unutrašnje poslove država nisu bez osnova. Otkako je 2022. preuzeo Tviter, nekadašnji libertarijanski multimilijarder sve češće promoviše ideje ekstremne desnice“, zapisao je prošle sedmice novinar Njujorkera Džon Li Anderson.
Jedna analiza pokazala je da je upotreba reči „crnja“ (nigger) na Tviteru skočila skoro petsto procenata u prvih dvanaest sati nakon promene vlasništva
Džonatan Fridlend
Anderson navodi razne primere, poput Maskove tvrdnje da Bajdenova administracija „uvozi glasače“, no ovom prilikom podvlači to što milijarder vatreno podržava političare koje teško vare čak i brojni ljubitelji kapitalizma, poput bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i sadašnjeg predsednika Argentine Havijera Mileja. Bolsonarov tabor je u januaru 2023, nakon poraza na izborima, napao državne institucije, a Mask je i o tome imao mišljenje.
„Napadao je sudiju brazilskog Vrhovnog suda Aleksandrea de Moraesa, ključnog čoveka za istragu Bolsonarove uloge u napadu na glavni grad. Nazivao ga je brazilskim Dartom Vejderom i pozivao na njegovu ostavku ili smenu. Bolsonarovi lojalisti su na protestima nosili plakete sa porukama zahvalnosti Masku.“
Ako najbogatijem čoveku planete prethodna godina nije bila dobra u Brazilu, barem u Argentini jeste, podseća Anderson.
„Otkako je Milej pobedio na argentinskim predsedničkim izborima, on i Mask su se sreli u više navrata i pozirali za selfije sa podignutim palčevima. Pisali su na Tviteru o zajedničkim libertarijanskim uverenjima i veri u razulareni kapitalizam. Nakon što je Milej u januaru u Davosu bljuvao vatru po socijalizmu, i slavio ,zapadne vrednosti’ i kapitalizam, Mask je objavio mim na kome go muškarac gleda Milejov govor na laptopu dok ga gola žena jaše. ’Baš vrelo’, napisao je.“
„Građanski rat“ u Britaniji
Ništa od toga ne bi trebalo da bude iznenađujuće. Libertarijanstvo u kapitalizmu i nije ništa drugo do uverenje da potpuna sloboda treba da postoji – za ponekog. Naročito za gazde sa hiljadama eksploatisanih radnika. Valjda nikog stvarno ne čudi to što jedan Mask laje na sve što makar i sa distance liči na levicu, što mrzi Madura, što mu je Bolsonaro draži od Lule, a Milej ga uzbuđuje. Poslednjih sedmica se, međutim, preigrao čak i po elastičnim standardima tehnokratske etike. Kada je 29. jula u engleskom Sautportu mladić nožem ubio tri devojčice, Iks su zapalile tvrdnje da je ubica ilegalni imigrant iz Sirije i naravno musliman.
„Sam Mask je plasirao nekoliko poruka na mreži Iks u kojima je kudio britansku imigracionu politiku i policijsku praksu, i zaključio da je građanski rat neizbežan. Ispostavilo se da je napadač poreklom iz Ruande, da je rođen u Velsu, i da nije musliman“, sumira Anderson.
Otkako je 2022. preuzeo Tviter, Mask sve češće promoviše ideje ekstremne desnice, zapisao je novinar Njujorkera Džon Li Anderson
To nije sprečilo ekstremnu desnicu da širom Ujedinjenog Kraljevstva danima demolira i pali džamije, domove i privremene smeštaje imigranata, a Ilona Maska da napadače brani. Laburisti odavno ne žele da ratuju sa krupnim kapitalom, ali kolumnista britanskog Gardijana Džonatan Fridlend 9. avgusta nije birao reči za naslov teksta. „Znate li kome još treba da se sudi za nerede? Ilonu Masku“, zapisao je Fridlend. Kolumnista je podsetio da je Mask, recimo, vratio na mrežu Stivena Jakslija Lenona, poznatijeg kao Tomi Robinson, eminentnog britanskog ekstremistu.
„Navikli smo da o društvenim mrežama govorimo uopšteno, ali srž problema je konkretnija. Zove se Tviter. Tamo Robinson ima skoro milion pratilaca. Kada je proteran sa Tvitera i drugih mejnstrim mreža, morao je da se snalazi na Telegramu, gde mu je doseg bio ograničen. A šta se dešava na internetu, preliva se i u stvarni svet, što smo videli kada se Robinson na Trgu Trafalgar obratio gomili procenjenoj na desetine hiljada. Mask je čovek koji je odlučio da Tviter pretvori u utočište rasizma i mržnje maltene čim ga je kupio. Jedna analiza pokazala je da je upotreba reči ,crnja’(nigger) na toj mreži skočila skoro petsto procenata u prvih dvanaest sati nakon promene vlasništva. Ali Mask nije samo uveo ekstremnu desnicu na velika vrata; on joj pripada i sam. Sam je, sa naloga koji ima 193 miliona pratilaca, tvrdio da premijer Kir Starmer namerava da na Foklandskim ostrvima otvori logore za učesnike nereda. Sam je dolio benzin na već zapaljive prilike tvrdeći da je građanski rat neizbežan“, podseća Fridlend.
Ljubav sa Trampom
Tajkun ume, naravno, i da bude politički prihvatljiviji svojoj okolini. Odavno je uposlio svoju satelitsku internet mrežu Starlink kako bi pomogao Ukrajini u ratu. Ukrajinci je koriste i u neborbene i u borbene svrhe. Odbio je, međutim, da dopusti ukrajinskoj vladi da Starlink iskoristi za napad na rusku flotu u Sevastopolju, i time takođe izazvao sporove na Zapadu. No kako je još prošle godine u njujorškom magazinu Jakobinac podsetio Branko Marčetić – ne krije li se tu i veći problem?
„Nije bitno da li Maskovu odluku smatrate sramnom (jer ograničava Kijev u samoodbrani) ili mudrom (jer sprečava opasnu eskalaciju). U oba slučaja je apsurdno da jedan čovek može da donese takvu odluku, i to isključivo zahvaljujući ogromnom bogatstvu koje je zgrnuo.“
Neizbežno je da se u ovakvoj priči pojavi i Donald Tramp, i pojavio se. Do 13. jula, i pokušaja atentata na predsedničkog kandidata republikanaca, Mask nije govorio o svom izboru. Tada je Trampa podržao, a ljubav je eskalirala prošle sedmice, razgovorom koji su naravno prenosili na mreži Iks. Prenos je zbog tehničkih problema kasnio četrdeset minuta – i izazvao internet da se pita može li se čoveku koji nije sposoban da organizuje video-prenos verovati da će uspeti da prenese ljude na Mars – ali čini se da svet tim kašnjenjem nije mnogo propustio.
„Mask je bio slušalac pun entuzijazma, dok je Tramp iznosio šablonske jadikovke i opsesije – o granicama, o Bajdenu, o klimatskim promenama, o čvrstoj ruci. Obojica su hvalili Mileja“, zaključio je u Njujorkeru Džon Li Anderson.
Mask je slavio argentinskog predsednika zbog toga što „kreše budžet i pojednostavljuje stvari“. Nazvao je argentinski ekonomski put „lekcijom za SAD“. I sam je Mask politička i društvena lekcija, za ceo svet.
